ARHITEKTA JE HRVAT, SVAKO SE UHVATI ZA GLAVU KAD JE VIDI: Ovo je najružnija zgrada u Evropi i nalazi se na samo šest sati od Beograda (FOTO)


IZVOR: Republika/I.Đ. - 10.12.2024 | 15:31


Čelična rešetka koja prekriva njenu brutalističku spoljnu fasadu odbija sunčevu svetlost, hladi zgradu i štiti knjige u njoj

Foto: Credit: Kushtrim Kadriu / AFP / Profimedia
ARHITEKTA JE HRVAT, SVAKO SE UHVATI ZA GLAVU KAD JE VIDI: Ovo je najružnija zgrada u Evropi i nalazi se na samo šest sati od Beograda (FOTO)

Za hrvatskog arhitektu Andriju Mutnjakovića najverovatnije nikada niste čuli, ali za izgled nacionalne biblioteke u Prištini gotovo sigurno jeste.

U glasanju najuticajnijih travel blogera i portala Evrope više puta je proglašena na najružniju zgradu na kontinentu".

Hrvatskom arhitekti je čak 95 godina i zvuči neverovatno da on i danas radi. I ponosan je na ovo čudo na slici iznad.

Uticajni blogeri i drugi koji su posetili biblioteku u Prištini kažu da su podeljena mišljenja oko zgrade.

Jednima je to arhitektonsko čudo, sa svojim kupolama nalik na mehuriće i svetlucave čelične rešetke. Drugima je "fuj".

- To je šlag na torti Prištine i Kosova - tvrdi turistički vodič Muamer Hasani iz ove takozvane države.

- Kad god tražite nešto o Prištini, prva fotografija koja se pojavi je nacionalna biblioteka - dodao je.

Drugima je, međutim, zgrada užasna.

- Toliko je ružna da vas zaslepi - rekao je sredovečni stanovnik Prištine koji je želeo da ostane neimenovan.

- Živimo s njom decenijama. Iritantna je, ali šta možemo? - upitao se on.

Biblioteka je otvorena 1982. godine. Njene 74 prozirne kupole dizajnirane su da prirodno osvetljuju čitaonice ispod.

Čelična rešetka koja prekriva njenu brutalističku spoljnu fasadu odbija sunčevu svetlost, hladi zgradu i štiti knjige u njoj.

Hrvatski arhitekta Andrija Mutnjaković, koji je projektovao zgradu, rekao je da je pokušavao da oslika raznoliku kulturu takozvanog Kosova.

- Kao svaki arhitekta, zaljubljen sam u svoju zgradu. Drago mi je da vidim da je 40 godina nakon izgradnje tako lepo očuvana kao da je juče otvorena - rekao je Mutnjaković za AFP.

Na kritičare se ne obazire. S tim se slaže i direktorka biblioteke Blerina Rogova Gača.

Mutnjakovićev projekat odaje počast drevnim kulturama koje su nekada vladale takozvanim Kosovom - Rimljanima, Vizantincima, Turcima i Ilirima.

Turistički vodič Lonely Planeta nazvao je biblioteku "jednom od najistaknutijih zgrada u Prištini".

- Zamislite želatinska jaja s oklopom. Zgrada izgleda prilično čudno, ali zanimljiva je arhitektura - rekla je Džuli, studentkinja iz Varšave, koja je fotografisala biblioteku iz nekoliko uglova, prenosi Jutarnji.

Anrdija Mutnjaković, kojem je sada 95 godina, svojevremeno je rekao:

- Mislili su da se rugam, a ja nisam želeo da budem prosečan.

Mutnjaković je sa Aleksandrom Srnecom Mutnjaković radio spomenik Lenjinu u Beogradu i tada su ga hvalile Vera Horvat Pintarić i Željka Čorak.

S jedne je strane radio vizionarske i futurističke projekte za Holivud, a s druge, zajedno sa Žuži Jelinek, savetovao je ljude kako moderno da žive.