KAD MI JE BILO NAJTEŽE POP ME JE PRIMIO U KUĆU IAKO SAM MUSLIMANKA: Nikad neću zaboraviti šta mi je rekao kad sam klanjala


IZVOR: Republika - 18.06.2024 | 15:37


U mestu Visoko, blizu Sarajeva, živi jedna baka, muslimanka, koja ima neverovatno životno iskustvo.

Foto: preentscreen/Youtube
KAD MI JE BILO NAJTEŽE POP ME JE PRIMIO U KUĆU IAKO SAM MUSLIMANKA: Nikad neću zaboraviti šta mi je rekao kad sam klanjala

Nana je četiri godine živela u inostranstvu, tačnije u Austriji. Spletom okolnosti ona je tada živela u kući popa, hrišćanina, ali je niko nije sprečavao da sprovodi svoje verske muslimanske običaje.

Nana je rodom iz Rogatice, kažu da su, kad su se preselili odatle, kupili kuću u u Visokom, naselje Dobrinje.

Četiri godine je živela u Austriji, kaže da nije mogla da se navikne, pa se ponovo vratila u Bosnu, ako je znala da će joj život tamo biti kvalitetniji.

Foto: preentscreen/Youtube

Nana iz Dobrinje

"Živela sam tamo u popovoj kući. Nije mi niko moju nošnju branio, ni maramu ni muslimansku haljinu. Četiri godine sam u popovoj kući živela."

Ona za "Kurir" kaže da joj je u prelepom sećanju ostao život u popovoj kući i njegovo ophođenje prema njoj.

"Rekao mi je pop: Majko ti svoje običaje provodi, a ja ću svoje. Kad sam klanjala on mi kaže, pametno majko, ti svoje, a i ja ću svoje. Poštovao je moju veru i ja sam njegovu. Niko se nikome nije mešao u običaje, čak sam sa njegove strane imala podršku. Ni u jednom momentu se nisam osećala ugroženo ili diskriminisano."

Foto: preentscreen/Youtube

Nana iz Dobrinje

Imali su zajedničko druženje, pazili su se i bili naklonjeni jedni ka drugima. To je nanu posebno ispunjavalo. Što se života u popovoj kući tiče ništa joj nije falilo, jedino što joj falilo jeste njena rodna gruda, prijatelji i Bosna i Hercegovina na koju je ona navikla.

"Kad dođe pop s litorgije kaže mom mužu: Dedo, napravi nam kafu, nena klanja, a da mi sednemo i da se ispričamo."

Ovo je priča o poštovanju druge vere, o poštovanju razlika u svakom smislu. Ova priča je podsetnik da treba svoje da se voli, tuđe poštuje, tek tad možemo da kažemo da smo na dobrom putu. Bez obzira kojem Bogu se molimo.