Da li je fudbal zaboravio na reč - emocija?
IZVOR: Republika - 06.12.2018 | 10:15
Prethodne nedelje u Engleskoj dogodio se derbi Liverpula u kome je tim sa "Enfilda" stigao do pobede u 96. minutu nakon neverovatno uzbudljivog meča i šok završnice. Takvi trenuci su neopisivi kako za aktere, tako i za navijače. Baš te utakmice su one koje će se prepričavati godinama, ali postoji i loša strana svega toga... Pitamo vas odmah, da li je fudbal iz svog rečnika izbrisao reč emocija?
Foto: Tanjug/AP
Tvoj tim postigne gol u velikom derbiju u poslednjem napadu i to na spektakularan način. Zar baš taj momenat nije stvoren za radost, strast, onu pravu, ne samo fudbalsku već i ljudsku? Kao što narod kaže "živi smo ljudi". Sastavni deo sporta jeste emocija, sreća, baš se zbog toga veliki broj mališana odlučuje da umesto ispred računara vreme provodi na igralištima. Zar im treba reći da je to pogrešno?
Krenućemo od poslednje situacije koja se desila baš na derbiju "Mersisajda". Trener Liverpula Jirgen Klop proslavio je pogodak i pobedu svog tima uz pravi "šou" koji je oduševio mnoge. Pokazao šta je fudbal zapravo i šta često budi u nama. Utrčao je u teren do golmana svog tima Alisona Bekera i zagrilio ga. Ništa više od toga! Došao je u situaciju da se nakon meča izvinjava jer je to učinio?!
Vratićemo se malo u prošlost. Čuveni Paulo di Kanio poznat je kao skandal majstor. Nekadašnji fudbaler nakon okončanja karijere oprobao se kao trener, a jedan od poslova bio mu je baš u Premijer ligi kao menadžer Sanderlenda. Njegova ekipa bila je bitku za opstanak, a samo pobeda ostavila bi ih u igri za preživljavanjem među velikanima. Svaki pogodak doneo mu je neopisivu radost, a umeo je da ih proslavi. Nemojte reći da je i ovo loše?
Čist primer imamo i u Srbiji. Igralo se polufinale Kupa Srbije između "večitih" rivala Crvene zvezde i Partizana, a ekipa Roberta Prosinečkog dva puta je pobeđivala sa 2:0 i tako se plasirala u finale gde će kasnije biti bolja od Borca iz Čačka. Hrvatski stručnjak usled bujice emocija obeležio je golove svog tima na sebi svojstven način.
Zar nije gol, jedan gol, suština fudbala, ono što čini ovu igru zabavnom i neodoljivom, zar ne poželiš i ti na tribini da eksplodiraš kada se, posle one milisekunde u kojoj se ceo stadion, uključujući i ove dole na travi, ućuti kao u gluvoj sobi, a onda lopta lizne mrežu sa prave strane? Ako vam neko zameri na tome, onda je taj izabrao pogrešan sport.
A kako je tek treneru koji je tu jer pre svega voli svoj posao, a kako je tek igraču koji živi za taj momenat?
Foto: Tanjug/AP
Znate li koliko danas vrede emocije na fudbalskom tržištu? Čitavih osam hiljada funti, toliko stručnjaci "cene" trčanje od uzbuđenja i slavlje sa svojim igračima. Da li biste, uostalom, za koga god da navijate, više voleli da trener vašeg tima skače u zagrljaj golmanu u 96. minutu ili da na konferenciji za novinare sopstvene igrače naziva virusom i vređa ih? Da, mislimo na Žozea Murinja.
Zato, Jirgene, raduj se. Biće dana pa će i ostali krenuti tvojim stopama.