Partizanova budućnost: Nekada su satima čekali autograme svojih idola, a sada im se san ostvario!

Foto: partizan.rs

Omladinci Partizana

Foto: partizan.rs

Slobodan Stanojlović

- Rođen sam 28. 12. 2001. godine u Bijeljini i u Partizanu sam već osam godina na poziciji levog krila kod trenera Dražena Bolića. Kada sam ove nedelje dobio poziv da treniram sa prvom timom prosto od sreće nisam mogao da verujem. Za svakog igrača je ovo velika velika čast, a posebno da delimo teren, svlačionicu i obroke sa živom legendom Sašom Ilićem. Uglavnom igram u napadu na poziciji levog krila, a mogu da igram i desno ili na poziciji centralnog napadača.

O željama vezanim za Partizan je bespredmetno i pričati, jer mi je najveći san da debitujem za prvi tim i osvajam trofeje za voljeni klub, baš kao u mlađim kategorijama.Sa Partizanom sam osvajao pionirsku ligu, a uz to smo osvajali i dosta tunira u Italiji, Makedoniji, Bugarskoj i Sloveniji.

Svetu Markovića znam više od 10 godina, jer smo zajedno trenirali u FK Radnik iz Bijeljine, gde smo osvajali mnoge turnire, pa mi je drago što ponovo delimo svlačionicu. Bijeljina je poznata po fudbalskim talentima već duže vreme i siguran sam da će ih biti još- rekao je Stanojlović.

Foto: partizan.rs

Stefan Radmanovac

− Do skoro sam im tražio autograme i slike, a sada delim svlačionicu sa njima, pa kako mogu da se osećam? Kod trenera Slađana Šćepovića smo osvajali dosta inostranih turnira i uzeli kadetsku titulu, a naravno da sanjam da sada posle trenera Dražena Bolića debitujem za prvi tim i nastavim da osvajam trofeje. Pored Saše Ilića i Ronalda, omiljeni igrači su mi Dani Alves i Nemanja (R) Miletić.

Budući da su na mojoj poziciji desnog beka odnosno ja na njihovoj, moram da istaknem da mi se kod Miletića dopada što je pokazao da je dobar čovek u odnosu sa drugima, dok je Alves kao jedan od najboljih desnih bekova na svetu, neko čije snimke često gledam, kako bih primenio neke njegove poteze u praksi.

Veliku podršku svi imamo, ne samo od igrača i trenera, već nam je od značaja što je ovaj put prošao i Filip Stevanović koji nam je svima rekao da se samo opustimo i igramo fudbal. A za nas nema veće časti nego sedeti za stolom i deliti obroke sa igračima i Sašom Ilićem- rekao je Radmanovac.

Foto: partizan.rs

Lazar Pavlović

− Čast mi je što sam dobio priliku da treniram sa prvim timom i naravno upoznam svog uzora Sašu Ilića. Na svetskom nivou to je Mesi, ali je Saša neko ko je svojim predanim odnosom i ljubavlju prema klubu uzor svima. U Partizanu sam od 2011. godine i naravno imam nekoliko želja, koje ću nadam se ispuniti, a to je da debitujem za prvi tim, osvojim titulu, igramo ponovo Ligu šampiona i dam gol večitom rivalu.

Prve tri, četri godine sam na treninge putovao iz Obrenovca, ali pošto nisam baš iz samog grada, već iz sela Zvečka, to mi je predstavljalo problem. Kako smo bili stariji, a treninzi naporniji i češći, sve teže mi je bilo da uskladim školu i treninge. Tada smo odlučili da se zbog mene svi porodičnom preselimo za Beograd. Ovde sam nastavio školovanje, ali poput mojih drugova, zbog brojnih obaveza sam od prošle godine prešao na vanredno. U klubu sam stekao sjajne prijatelje i sa većinom od njih se baš družim i van treninga. Ne mogu da opišem tu sreću kada sam pozvan da budem deo prvog tima. Još uvek ne mogu da verujem da delim svlačionicu sa Saletom Ilićem, Lolom Smiljanićem i ostalim saigračima. Sale me je super prihvatio i pomaže mi da se što lakše prilagodim prvom timu i treninzima- rekao je Pavlović.

Foto: partizan.rs

Aleksa Janković

− U Partizanu sam od 2012. godine. Trenutno sam u omladinskom pogonu, gde mi je prvi trener bio Žarko Lazetić, dok mi je sada trener Dražen Bolić. Ovo mi nije prvi put da sam priključen prvom timu, bio sam tokom reprezentativne pauze kod šefa Mirkovića, tako da već poznajem igrače koji su me i tada i sada odlično prihvatili poput Saše Ilića i Zorana Tošića koji mi daju savete. Njih dvojica su mi i omiljeni igrači uz Nejmara. San mi je da debitujem na zvaničnoj utakmici SLS pošto sam već imao čast da igram na svečanoj utakmici u Sivcu. Pored toga želim gol u derbiju i sa crno-belima da igram Ligu šampiona. I ako sam rođen relativno blizu, u Požarevcu, preselio sam se u Beograd, gde idem u Saobraćajno-tehničku školu, ali sam posle druge godine zbog treninga i obaveza prešao na vanredo školovanje. Nije lako uskladiti sve obaveze, ali radim ono što najviše volim, tako da se sve rešava i presrećan sam- rekao je Janković.