Emotivno - Mihin kum o velikom prijateljstvu koje ne poznaje granice: Njegov sin nosi moje ime, a moj njegovo, telepatski smo povezani!
IZVOR: Republika - 05.10.2019 | 16:22
Miroslav Tanjga nije samo asistent Siniše Mihajlovića u Bolonji, nego i njegov veliki prijatelj i kum... On se prisetio detinjstva, kako je upoznao Mihu, kako su zajedno krčili fudbalske staze i otkrio kako podnosi to što se Siniša bori sa opakom bolešću.
Foto: Starsport
- Kada sam saznao da ima leukemiju bilo mi je grozno, užasno. Ali Siniša će pobediti bolest i vrati će se, znam to - uveren je Tanjga.
Miha i Tanjga su se upoznali na fudbalskom terenu.
- Ja sam iz Vinkovaca, on iz Vukovara. Upoznali smo se na fudbalskim terenima jer ja sam igrao za Dinamo iz mog rodnog grada, a on za Borovo. Zatim smo obojica otišli u Novi Sad i sa tamošnjom Vojvodinom 1989. senzacionalno postali prvaci tada jake jugoslovenske lige. To je bilo iznenađenje u rangu onog da Bolonja osvoji Seriju A. Siniša je bio nezamenljiv levi bek, a ja štoper. Onda smo se opet našli u Crvenoj zvezdi. Ali ekipa koja je pokorila Jugoslaviju, Evropu i svet ekspresno se raspala zbog rata u bivšoj Jugoslaviji. Siniša je otišao u Romu, a ja nakon kratkog boravka u Udinezeu, u Fenerbahče - kazao je za italijansku Gazetu Tanjga.
Objašnjava Tanjga da su on i Mihajlović kao braća.
- Jedan drugom smo venčani kumovi. Njegov sin nosi moje ime, a moj njegovo. Ljudi me često pitaju šta bih dao da je on tu, sa mnom na klupi. A ja im svima odgovaram isto: Ništa. Zato što je on stalno sa mnom, u svakom trenutku mog života i u svakoj situaciji. Kao i ja s njim. Mi se stalno vidimo i čujemo, čak i kada ne pričamo - objašnjava Tanjga telepatsku povezanost s Mihajlovićem.
Foto: Tanjug/AP
Bolonja je pre dva dana proslavila 110. rođendan, kojeg obeležava cele ove sezone. Tanjga povodom jubileja ima samo jednu želju: "Da nam se Siniša vrati i da onda sa njim izborimo Ligu Evrope."
- Trener sam postao nakon što sam 1999. igračku karijeru završio u Majncu. Prvo sam dve godine bio skaut, pa sportski direktor Vojvodine, a zatim sam počeo da radim sa Sinišom. Nemam trenerskog uzora, ali činjenica je da sam igrao sa nekoliko fudbalera koji su postali sjajni treneri. Osim sa Mihajlovićem, tu su još Klop, sa kojim sam igrao u Majncu, te Niko Kovač, moj saigrač u Herti. Spomenuo sam Klopa, pa ću onda ovako objasniti koliko nam Siniša nedostaje svima u Bolonji: Zamislite da Liverpul mesecima mora bez Klopa. Eto koliko nam fali - objasnio je srpski trener.