Ostvario dedin san: Pravda je spora, ali dostižna, Šekijev unuk potpisao za Juventus!
IZVOR: Indeks.rs, Republika - 29.01.2020 | 14:20
Šesnaestogodišnji Kristian Šelularac, unuk Dragoslava Šekularca, jednog od najvećih fudbalera Jugoslavije i Srbije svih vremena, juče, 28. januara, potpisao je za italijanski Juventus. Ovu vest objavio je portal Mondo Primavera.
Foto: crvenazvezdafk.com
Ovu vest je za portal Indeks.rs potvrdila porodica Dragoslava Šekularca.
Opisavši ga kao veliku nadu slavnog kluba iz Torina, italijanski sajt opisuje mladog Kristiana kao izuzetno veštog driblera koji jednako dobro barata i desnom i levom nogom, a igra na poziciji centralnog veznog igrača koji se brzo iz sredine polja transformiše u ubojitog napadača.
Talentovani dečak Kiki ili Kris, kako ga nazivaju Švajcarci, unuk je Mirka Šekularca, rođenog brata velikog Šekija. Iako su ga još od petnaeste godine pratili skauti najvećih evropskih klubova, Fudbalski Savez Srbije nije pokazivao interesovanje za njega, tako da je momak rođen u Londonu, prihvatio poziv švajcarske reprezentacije.
Uzor Kristianu Šekularcu je Kristijano Ronaldo, ali mladi Šekularac nikada nije zaboravio čije gene nosi u sebi. Njegovim dolaskom u Juventus, sigurno bi najsrećiji bio njegov deda Šeki. Nažalost, nije dočekao ovu vest.
Dragoslav Šekularac šutnuo je svoj poslednji volej u nebo 5. januara prošle godine. Bio je genijalni dribler, igrač koga je Pele jednom pitao da slučajno nije poreklom Brazilac koji je emigrirao u Jugoslaviju. Londonski „Gardijan” posvetio je, povodom Šekijeve smrti veliki oproštajni tekst, opisujući ga kao virtuoza sa loptom, dok ga je španska „Marka” pozdravila poslednji put kao „belog Pelea”. Regionalni mediji nazvali su ga jednim od najvećih fudbalera sveta svih vremena.
Valjda je Šeki jedini igrač kome su strani novinari dali ocenu 11, jer takva je bila i njegova igra. Nemoguće je bilo svrstati ga u bilo kakav poznati šablon, jer driblinzi velike Zvezdine zvezde bili su mađioničarski, do tada neviđeni na jugoslovenskim terenima koje je, kao lični nou-hau, izvozio po svetu, ali bez prava da naplati svoju licencu!
Poput ostalih velikih igrača socijalističke Jugoslavije, postao je zarobljenik u zlatnom kavezu, primoran da igra u zemlji samoupravnog socijalizma do svoje 28. godine. Dovevši reprezentaciju SFRJ do polufinala Svetskog prvenstva u Čileu 1962. godine, postao je jedan od najboljih i najtraženijih fudbalera sveta, pa ga je stari Anjeli, vlasnik Fiata i Juventusa zvao u Juve, za tada najveći transfer u istoriji fudbala.
Vrhuška Komunističke partije, na čelu sa Josipom Brozom Titom lično, zabranila je Šekijev odlazak, smatrajući da bi to bio početak rušenja čitavog socijalističkog poretka, fudbalska kontrarevolucija. Mnogi svedoci iz tog vremena prepričavali su da je maršal Tito govorio da Šeki nikako ne sme otići iz Jugoslavije, kako bi ostao da zabavlja radničku klasu.
Foto: Starsport
Prema drugoj verziji, tu istinu Šekiju je u lice saopštio Slobodan Penezić Krcun, violentni šef srpske partije, policije i Crvene zvezde. Prema trećoj, britanskoj verziji, o zabrani da Šeki ode tamo gde danas igra Kristijano Ronaldo, a sada i mali Kristian, odlučio je Aleksandar Leka Ranković, šef Titove tajne policije.
Nemoguće je danas zamisliti igru Dragoslava Šekularca. Kao da ste pustili dete da se na Marakani blesavi pred 100.000 gledalaca i izvodi sve što je zabranjeno. Glupira se, prebacuje loptu sam sebi preko leđa, odvodi sluđenog beka koji se zalepio za njega do atletske staze, potom seda na klupu, a bek ga prati, iako je lopta daleko od njih.
Zatim ustaje, traži loptu i odjednom, njegovo ludiranje postaje svrsishodno i ubitačno. Driblinzima stvara igrača više u napadu, potom se okreće ka publici, tražeći u nanosekundi najlepšu devojku na tribinama kako bi joj namignuo uveren da će imati s kim da izađe uveče u grad, a onda ponovo skenira teren i bira hoće li dodati pas za gol ili će ga postići sam. U zavisnosti od toga kako se kladio sa ortacima.
Kladio se u sve. Na treninzima na kojima su bili on i golman, okupljalo se više ljudi nego na Kalemegdanu nedeljom. Kladio se da će pogoditi prečku iz deset uzastopnih voleja, da će pogoditi istu tačku na stativi iz deset udaraca.
Šta je, uostalom, preostalo najvećem, nego da boravak u zlatnoj krletki slavne jugoslovenske lige, sa nevidljivim lancima na nogama, provede tako što će zabavljati kako sebe, tako i sve ostale. Kada je brisao lakovane cipele novčanicama, što je do tada bio nezapamćen skandal, nije to činio zbog svoje narcisoidnosti ili bahatosti, već kako bi nervirao svog velikog prijatelja i saigrača Vladicu Popovića.
Ali bes je kuljao u zatočenom geniju na magičnom terenu crvene Jugoslavije. Torino ga je čekao. Da je otišao u Juventus, mogao je da traži šta god hoće. Možda bi mu Anjeli prepisao i Fiat. Ali, bilo je uzalud. Šeki nikada nije prežalio to što i zvanično nije proglašen za najboljeg igrača sveta. Ostao je svoj, neprilagođen, tvrdoglav i zauvek dečak.
Pravda je, posle toliko decenija, ipak došla po svoje. Šekularac je došao u Juve!