Ispovest Uroša Đurđevića: Želeo sam da ostanem u Partizanu, nedostaje mi Leonardo, ako se budem vraćao, idem preko granice bola

Foto: fkpartizan.rs

Uroš Đurđević

Zlonamerni će konstatovati da je samo u Srbiji mogao da postiže golove, a da je van granica njegov rezervoar presahnuo. Zaboravljaju da mu Olimpijakos nije ni dao priliku da se razmahne i da je u dresu Sportinga iz Hihona izveo nekoliko poteza pod vinjetom „golazo“, kao podsetnik na dane kad je u crno-belom i dresu Orlića bio neumoljiv.

Ove je daleko od ličnog rekorda, sam će kazati da nije zadovoljan, mada, posle 68 utakmica za Austrijance 26-godišnji centarfor može da konstatuje kako je pronašao sebe u Španiji, da mu tamošnji stil odgovara. Da je drugačije, menjao bi sredinu. Ovako, Molinon tretira kao sigurnu kuću.

 - Posle boravka u nekoliko evropskih država, konačno sam pronašao sebe na Iberijskom poluostrvu. Odgovaraju mi fudbal, način života, mentalitet ljudi, a jezik sam brzo savladao. Navikla se i porodica, uživamo, ako bog da, uskoro ćemo biti bogatiji za još jednog člana - obelodanio je u razgovoru za Mocart Sport Đurđević da sa suprugom Miljanom čeka drugo dete.

Dovoljan razlog za zadovoljstvo. Dodatni je oličen u činjenici da je Sporting prvi inostrani klub u kome traje duže od godinu, što bi trebalo da znači da mu je u Hihonu sve potaman. Da mu tamo nude ono što drugi inostrani timovi (Vitese, Palermo, Olimpijakos) nisu mogli ili hteli. Poverenje.

- Posle Rada, Sporting je prva sredine u kojoj sam se zadržao duže od jedne godine. Ljudi izuzetno cene moj odnos prema obavezama. Verovali su u mene i kada na prvih 15 utakmica nisam dao gol. Nijednog trenutka nisam osetio nelagodnost. Davao sam sve od sebe, igrao zaista dobro, ali me lopta nije htela. Čelnici su me maksimalno podržavali, da bi onda krenuli i golovi u seriji.

Foto: Tanjug

Ni danas nije do kraja jasno šta se tačno dešavalo u Grčkoj. Došao je Uroš Đurđević sa oreolom prvog strelca Superlige, plaćen 2.500.000 evra, igrao fudbal karijere, potisao četvorogodišnji ugovor, a otišao posle samo 12 meseci. Zašto?

- Ja sam za Olimpijakos u prvenstvu odigrao malo više od 500 minuta i postigao pet golova, što nije toliko loše. Mogu još da kažem da je moj odlazak bio odluka kluba. Na sličan način je otišao i Marko Marin, sjajan čovek i fenomenalan igrač, jedan od najboljih sa kojima sam igrao.

Na kraju krajeva, Partizanu je dosta pomogao, vodio ga ka trofejima i grupnoj fazi Lige Evrope, dok je on Uroša vratio na mapu. Obe strane su zadovoljne.

Dolazak u Partizan je moja najbolja odluka u dosadašnjoj karijeri. U crno belom dresu sam dobio šansu da ’vratim’ karijeru i maksimalno sam se trudio da tu priliku iskoristim. Imali smo nestvarnu  sezonu, neverovatan stručni štab i igrački kadar sa mentalitetom pobednika, uspeli smo u jednom trenutku da navijače ujedinimo u borbi za duplu krunu. Bili smo sami protiv svih, što je publika osetila i davala nam bezrezervnu podršku.

Boravak u Humskoj pamtiće po 24 gola, Zlatnoj kopački Superlige, ali taj učinak ni pre ni posle toga nije uspeo da ponovi. Može li u doglednoj budućnosti?

 - Za takvu ličnu sezonu mora mnogo stvari da se namesti. Od stila igre ekipe, trenerove filozofije, umeća saigrača, pa do zdravlja. Vrlo je teško ponoviti tako nešto, ali verujem da ću opet biti bar blizu takvog ostvarenja.

Sezona 2016/2017 ostala je Grobarima u lepom sećanj u po ubojitom tandemu Đurđević-Leonardo. Sa po 26 golova u oba takmičenja bili su najzaslužnji za duplu krunu, ali su ih pratile razmirice. Gledali su se ispod oka, nisu bili baš prijateljski nastrojeni, da je varničilo među njima, bila je javna tajna. Čuvala ju je Partizanova svlačionica, a postala je dostupna širem auditorijumu tek kad su se i Srbin i Brazilac otisnuli u inostranstvo.

- Mnogo se pričalo tad, a i danas se govori, o mom odnosu sa Leonardom. Samo je jedno bitno: Partizan je te godine sa nama dvojicom, uz veliku pomoć svih saigrača, osvojio duplu krunu. Ne moram nekog da volim da bih ga cenio. Leo je jedan od najboljih stranaca koji je igrao u Srbiji i to zaista mislim. Nas dvojica smo upravo tim odnosom terali jedan drugog na maksimum i na taj način ’gurali’ Partizan do trofeja. Neke stvari ostaju u svlačionici i tako bi trebalo da bude. Iskren ću biti kada vam kažem da mi nedostaje taj rivalitet, da bih vrlo rado opet video Lea kao saigrača.

Foto: Starsport

Sad su drugačija vremena u Humskoj. Mnogi kažu „Partizan igra lepo“, ali ipak zaostaje 11 bodova za liderom. Ondašnja generacija možda nije bila atraktivna, ali je pobeđivala u nizu.

 - Sadašnji Partizan pod komandom Sava Miloševića je totalno se razlikuje od tima crno-belih kada sam ja igrao. Gledao sam nekoliko utakmica kada je Partizan odigrao zaista na vrhunskom nivou, tehnički doterano, lepo za oko. Tu se vidi i rad Savinog prvog pomoćnika Milana Đuričića, koji je neverovatan stručnjak. Imam utisak da je naša generacija bila mnogo srčanija na terenu od ovog tima Partizana. Predvodio nas je Sale Ilić, fudbalska gromada i to je bilo izuzetno bitno. Trener Marko Nikolić je majstor svog posla, tačno je znao kad da podigne tenziju u svlačionici, ali i pored aut-linije. Zato često kažem da je potrebno da se mnogo stvari skocka za bilo koji uspeh. Potrebno je biti strpljiv sa ovim momcima: kvalitet imaju i to je definitivno, samo je vreme potrebno.

Da li postoji šansa da se u jednom trenutku vrati u Humsku? Da li bi čekao da to bude pred kraj karijere ili možda dok je u naponu snage, da još jednom krene u pohod na trofeje?

- Povratak u Partizan će uvek biti opcija i tu ništa nije sporno. Kad će to biti niko ne zna. Zasad ću ostati u inostranstvu. Samo je jedno sigurno: neću dolaziti ako ne budem mogao da pomognem ekipi. U obzir dolazi samo Đuka koji je spreman da ne štedi ni sebe, ni druge i koji ide i preko granice bola, jer drugačije ne zna“, pojasno je miljenik Grobara, Uroš Đurđević.