Fabregas žali zbog perioda u Arsenalu: Igrači nisu bili na mom nivou

Foto: Tanjug/AP

Sesk Fabregas

One sezone kada je Fabregas eksplodirao i zabeležio 17 asistencija u Premijer ligi, francuski stručnjak mu je poverio i kapitensku traku. Međutim, to nije bilo dovoljno da 2011. spreči povratak Španca na Kamp Nou.

U intervjuu za Arseblog, devet godina od napuštanja Emirejtsa, Fabregas otkriva zbog čega je otišao.

 - Kao kapiten, uvek sam osećao veliki pritisak. Taj tim je morao da osvoji nešto i sve sam dao zbog toga. Svaki put kad bismo izgubili plakao sam kod kuće. Nisam mogao da spavam noćima. Ali kada bih slomljen ušao posle poraza u klupski autobus, čuo bih saigrače kako se smeju i dogovaraju gde će u provod - priznaje Fabregas.

Arsenal je u od 1998. do 2005. godine uvek završavao među prva dva u Premijer ligi, tri puta se u tom periodu okitio i titulom, ali je od tada krenuo pad kluba.

 - Igrali smo predivan fudbal i u tome sam uživao, ali sam stavio preveliki pritisak na sebe da preuzmem odgovornost i učinim sve kako treba, da sam se u jednom trenutku osetio usamljeno. U poslednje dve-tri godine, imao sam osećaj da su jedino Van Persi i Nasri na mom nivou, mentalno i tehnički. Ne bih da budem arogantan, to je ono što sam u tom trenutku osećao.

Iz tog razloga Španac se spakovao i krenuo nazad put Barselone.

- Bio sam mentalno i fizički ispražnjen, znajući da sam dao sve, a da klub nije uspeo da dovede prava pojačanja. Na to dodajte ponašanje pojedinih igrača, koje mi je smetalo i raskid sa Arsenalom bio je izvestan. To me nateralo da pomislim da želim da probam nešto drugačije. Inače, nikad ne bih napustio Arsenal tada.

Kada je 2014. napuštao katalonski klub, Sesk je želeo jedino u Arsenal, da se vrati među Tobdžije, ali… Kada sam odlučio da odem iz Barselone, Arsenal je bio prva opcija. Nisam hteo da pregovaram sa drugim klubovima, hteo sam da vidim da li me Arsenal želi. Ali Venger mi nije dao odgovor. Čekao sam čitavu nedelju. To je definitivno bila moja prva opcija, svima sam govorio da se vraćam u Arsenal. To je ono što sam ja hteo.

Na kraju se okrenuo ponudama drugih klubova i završio u taboru gradskog rivala Čelsija.

 - Posle nedelju dana čekanja odlučio sam da razgovaram sa drugim klubovima. Pričao sam sa Mančester sitijem, Junajtedom, a kasnije i sa Murinjom, nešto za šta sam mislio da se nikad neće dogoditi. Da budem iskren, kada sam napustio kancelariju sa Murinjom, nisam morao da razgovaram sa ostalima, znao sam da idem u Čelsi. Kada je rekao da sam potreban timu, šta misli o meni i kako želi da igram, to je ono što sam želeo. Na kraju krajeva, to je London, ne Mančester. London je uvek bio moja kuća.

Ta odluka je bila pun pogodak.

- Hvala Bogu da sam doneo takvu odluku, jer sam tih pet godina bio vrlo srećan. Osvojili smo sve u Engleskoj, a povezanost sa navijačima besprekorn - priseća se fudbaler Monaka.