Bivši bek Zvezde iz zemlje gde se JOŠ IGRA FUDBAL: Predsednik kaže da je votka preventiva
IZVOR: Republika - 28.03.2020 | 08:20
Ludost ili hrabrost, dilema je svih koji poslednjih dana prate početak šampionata u Belorusiji, a iz Soligorska u središtu ove države svoj glas je poslao Nikola Antić, nekadašnji defanzivac Vojvodine i Crvene zvezde, koji nosi dres Šahtjora.
Foto: youtube.com/fkvojvodina
On je u intervjuu za novosadski Dnevnik otkrio nekoliko zanimljivih činjenica. Prvo o prevenciji protiv virusa.
- U Belorusiji nema problema zbog korona virusa. Jednostavno, kao da on ni ne postoji. Predsednik države Aleksandar Lukašenko izdao je saopštenje po kojem niko ne može da uđe u zemlju ili da je napusti, uz savet da se svako jutro popije čašica votke, kao preventiva - rekao je Antić za Dnevnik.
Tamo je do sada zabeleženo 80 slučajeva zaraženih virusom Covid-19.
- Taj broj se ne povećava. Sve normalno funkcioniše, rade prodavnice, tržni centri, restorani, kafići, jedino je obavezno da se svako naprska rastvorom alkohola kada u te objekte ulazi i kada ih napušta. Imam utisak da se ovim globalnim problemom, kada je o Belorusima reč, niko naročito ne bavi. Javni prevoz funkcioniše normalno, nema nestašice u prodavnicama, a, igra se i fudbal.
Jedini problem je, kaže Antić, loš kurs rublje u odnosu na dolare što se odražava i na platu.
- Kada je proglašena pandemija, kurs je bio dve rublje za dolar. Sada je taj odnos već 2,85 rublje za dolar, s tendencijom daljeg rasta, a to nas posebno pogađa, jer kada dobijemo plate u rubljama, gubimo i po 20 odsto njene vrednosti.
Srpski fudbaler kaže da iako se virus nije proširio, postoji svest kod građana.
- Svi smo svesni činjenice da zaraza jako brzo može da se proširi, ali se trudimo da živimo, koliko god to možemo, neki normalan život. Soligorsk je grad od oko 100.000 stanovnika i 130 km udaljen je od prestonice Minska, a generalni sponzor kluba je fabrika soli Belaruskali, čijih oko 20.000 radnika redovno dolazi na posao. Iako nam nije svejedno, mi izvršavamo obaveze koje imamo, živimo i treniramo u izolovanom kampu koji se nalazi u šumi i nemamo nikakvih kontakata s lokalnim stanovništvom. Nalazimo se u sobama i jedini izlasci su nam do restorana u kojem se hranimo, a koji je u našoj bazi i veoma retko do samoposluge - zaključio je Antić.