Predsednik FSS ekskluzivno o borbi protiv opakog virusa: Pored mene su umirali ljudi, srećan sam što sam živ!

Foto: Tanjug/N. MANDIĆ

Slaviša Kokeza

Prvi čovek srpske kuće fudbala otvorio je dušu i sa čitaocima našeg lista podelio iskustva u borbi sa opakim virusom, od kog se nedavno izlečio. Govorio je otvoreno o tome kako je sve počelo, kakve je simptome imao, ko mu se sve našao u nevolji, šta je jedino što je poželeo kad je ozdravio i poslao jasnu poruku građanima - moramo da slušamo preporuke Vlade i stručnjaka kako bismo pobedili ovog neprijatelja čitavog čovečanstva.

Kako je sve počelo, kako su izgledale prve tegobe?

- Dugo vremena sam osećao samo glavobolju. Oko sedam-osam dana je bilo tako. Tri dana pred test sam imao minimalnu temperaturu 37,1 ili 37,2, tri ili četiri. Dakle, mogao sam da funkcionišem.

Kad ste se testirali?

- Dan posle povratka iz Amsterdama, sa Kongresa UEFA, nikakve ozbiljnije simptome nisam imao. Osim navedene glavobolje i temperature. Testirao sam se i nalaz je bio pozitivan. Primljen sam na Infektivnu kliniku. Tamo su mi pregledali pluća i ustanovili da imam upalu pluća, a ja nikakve simptome nisam imao!

Opišite nam stanje na Infektivnoj klinici.

- Cimer mi je bio jedan sjajan momak iz naselja Glogonj kod Pančeva. Predrag Đelevski. On je prvi čovek u Srbiji koji je dao krvnu plazmu za lečenje zaraženih. On je u trenutku mog dolaska bio u boljem stanju i pričao mi je kako sve izgleda. Upoznali smo se lepo i družili, delili i dobro i loše. Predrag je posle četiri, pet dana prešao u bolnicu "Dragiša Mišović".

Kakvo je bilo vaše stanje?

- U narednih četiri-pet dana temperatura mi je išla do 38. Oni su to raznim lekovima spuštali. Moram da napomenem neverovatan nivo ljubaznosti na Infektivnoj klinici. To se ne može rečima opisati. Koliko su ti ljudi kulturni i predusretljivi. Svi. Od lekara, osoblja, sestara.

Da li se neko izdvojio?

- Morao bih posebno da zahvalim doktorki Aleksandri Spurnić. Ona mi je najviše pomogla iako nije bila zadužena za moj slučaj. Ženu ne poznajem lično, ali dala mi je broj telefona da mogu da joj se obratim kad god imam neko pitanje ili osećam neku tegobu. Beskrajno hvala svim ljudima na Infektivnoj.

Kasnije ste prebačeni u KBC "Dragiša Mišović"?

- Dva dana na Infektivnoj proveo sam u društvu Nikole Rosića, našeg odbojkaša. Interesantno je da mi je po dolasku u "Dragiše Mišovića" on opet bio cimer. S nama je bio još jedan čovek. Svi smo se slagali, bili smo jedni drugima na raspolaganju. Moram da napomenem i neverovatnu ljubaznost osoblja u bolnici "Dragiša Mišović".

Kad vam je bilo najteže?

- Tri-četiri dana sam bio na kiseoniku. Nije lako kad ne možeš da uzmeš vazduh, a pokušavaš. Zatim jedan momenat koji ne želim nikome u životu. Ležao sam u "Dragiše Mišovića", a nekoliko soba od mene preminuo je prvi pacijent.

Dok ste bili u bolnici, ko vam je sve slao poruke podrške?

- Hvala svim prijateljima i dobrim ljudima koji su me zvali i podržavali. Posebno predsedniku Aleksandru Vučiću, predsedniku UEFA Aleksandru Čeferinu i predsedniku FIFA Đaniju Infantinu.

Imate li neku poruku za naše građane?

- Dok čovek ne doživi, nema pojma šta je to. Ljudi misle: "Neće to mene, nije to neki problem." Verujte da jeste! Važno je da građani slušaju stavove i preporuke Vlade, epidemiologa, stručnih ljudi. Samo uz ispunjavanje saveta stručnjaka možemo da pobedimo ovo zlo.

Da li su vaša porodica i ljudi u vašem okruženju dobro?

- Svi moji su dobro. Niko nema problema. Osim mog prijatelja Marka Pantelića, koji je takođe izlečen, niko nije imao poteškoća sa virusom. Nisam mnogo izlazio, nisam se kretao. To je spaslo neke ljude.

Da podvučemo crtu, koliko dana je trajala vaša borba sa koronom?

- Sve ukupno 37 dana. Sedam dana kod kuće, pre odlaska u bolnicu. Onda 16 dana u bolnici i 14 dana kod kuće po izlasku iz bolnice.

Pokrenuli ste akciju za prikupljanje pomoći Infektivnoj klinici. Uplaćeno je preko 250.000 evra.

- Tu akciju smo svi zajedno pokrenuli. Obaveza je svih nas koji smo u mogućnosti da pomognemo. To je bio samo jedan od načina na koji možemo to da uradimo. Svaka vrsta pomoći našem zdravstvenom sistemu je dragocena u ovom trenutku.

Foto: Starsport LAŽ JE DA SAM ZBOG MODE BIO U MILANU Da li je tačno da ste u Milanu bili zbog nedelje mode? - Bila je namera da idemo na utakmicu Atalanta-Valensija. Naši prijatelji s kojima je trebalo da idemo na taj meč imali su kasno let i nisu mogli da stignu na vreme, tako da smo odustali od odlaska na utakmicu. Apsolutna je glupost da sam u Milanu bio zbog mode, povod je bila pomenuta utakmica. Kakva je u tom trenutku bila situacija u gradu? - U momentu kad smo bili u Milanu nije postojalo ni p od priče o koroni. Daj bože da se situacija u Italiji i Španiji što pre smiri. Sve ostalo je manje bitno.

Kako su izgledali vaši dani kod kuće po izlasku iz bolnice?

- Kad sam došao u stan, za mene je to bilo najlepše mesto na svetu. Slušam priče, ljudi kažu da im je dosadno i da ne znaju šta će od sebe. Verujte mi, vaši domovi su mnogo bolja mesta da budete u njima, nego bolnice.

Kako je ovo celokupno iskustvo uticalo na vas?

- Jedino što je u životu bitno je zdravlje. Tačna ja ona narodna da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu. Shvatio sam da je nebitno i beznačajno kad uhvatimo sebe da negde žurimo ili da kasnimo. Sve je to promašeno. Ništa nam neće pobeći. Da li imamo skuplje ili jeftinije patike.. Sutra može da vas nema. Male stvari vas čine srećnim.

Šta je vas učinilo srećnim po dolasku kući?

- Jedina želja bila mi je da prošetam. Verujte mi. Samo da izađem iz kuće i prošetam.

Foto: Starsport Pratićemo uputstva Vlade i UEFA Kako vidite budućnost fudbala u Srbiji, barem kratkoročno? - Nije momenat da se mnogo priča o fudbalu. Kao FSS, mi ćemo postupati po odredbama Vlade Republike Srbije. Što se tiče eventualnog nastavka prvenstva, pratićemo instrukcije UEFA i podržavamo stavove krovne organizacije.