Legenda Zvezde šalje jasnu poruku "hejterima" Đokovića: Svi mirno pred Novakom
IZVOR: Novosti/Republika - 30.04.2020 | 07:10
U teškim vremenima koja su sada došla sa ovom pandemijom, čovek najbolje pokaže kakav je. To je nekoliko puta ponovio Dušan Savić, kultni golgeter i velikan Crvene zvezde, koji i u miru Zlatibora nije mogao da pobegne od ljudske pakosti, i kako kaže, raznih ludaka koji napadaju Srbiju i njenog sportskog viteza - Novaka Đokovića.
- Pravim veliku stazu oko kuće, radim fizičke poslove da se ne bih nervirao - kaže Savić u razgovoru za "Novosti".
- Ovo je vreme u kome se ljudi najbolje pokazuju kakvi su, dobri ili loši, koliko su čisti ili prljavi. U teškim situacijama čovek najbolje pokaže svoju ličnost. A sada je toliko prljavštine isplivalo da je to strašno. Tako da sam se sklonio od svega, ne želim da ulazim ni u kakve rasprave, ostaviću to kad sve ovo prođe.
Poznat kao veliki i iskreni patriota, Savić nije mogao da prećuti stvari koje su ga uvek izbacivale iz koloseka.
- U početku ove borbe sa nevidljivim neprijatljem, u Beogradu sam imao vremena i da čitam, ali sam ovde maksimalno posvećen poslu. Ipak, pogledam vesti i onda naletim na neke komentare raznih ljudi na račun Srbije. Posebno se ističu ovi što su napadali Novaka Đokovića, kao demokrate, da im ne izgovaram imena, znaju svi o kome se radi. Umesto da svi stoje mirno pred Novakom. Kod takvih demokrata normalan čovek nema pravo da se zapita šta je za jednog vrhunskog sportistu dobro, a šta ne. To je tako, strani plaćenici nikad ne spavaju. Uvek su na zadatku, samo ih bocnu iglom i eto, odmah se oglase.
Pored poslova oko kuće i šetnji na svežem vazduhu, najviše ga opuštaju i raduju reprize fudbalskih utakmica njegove Zvezde.
- Gledam redovno Zvezdin TV kanal, ponovo sam uživao u utakmicama sa Krasnodarom, Liverpulom. Najviše me je obradovala kratka reportaža iz 1972. godine i pobeda nad Dinamom od 5:1, iako su gosti iz Zagreba poveli. Vratile su se lepe uspomene, tada sam tek došao u Zvezdu, bio u omladincima. Opet sam video Kuleta, Paviku i ostale, podsetio se tog sjajnog ambijenta. Pratim te mečeve sa velikom pažnjom.
Foto: youtube.com/pedja pedja
Aktuelan je i vremeplov, podsećanje na značajne datume. Pre 41 godinu u ovo vreme, Duletova generacije je prvo izbacila Hertu i plasirala se u finale Kupa UEFA. Nepravda ga još boli, ali je srećan što je ona kasnije nadoknađena u Bariju.
- Oštećeni smo za taj penal u revanšu koji je presudio da Borusija trijumfuje. Mi smo igrali izvanredno, imali prečke, stative. Prvi put smo promašivali te sezone i zato platili visoku cenu. Greške, promašaji i posebno nepravde, naše i prethodnih generacija, naplaćeni su 1991. godine. Bog to tako reguliše. To je bilo pred raspad SFRJ i tada je moralo da se pokaže ko je bio najbolji u toj i ko će biti najbolji i u ovim sledećim državama. Zato smo osvojili evropsku i svetsku krunu - rezonuje Savić, koji je u crveno-belom dresu u periodu od 1973. do 1982. odigrao 258 zvaničnih utakmica i postigao 149 golova.
Presrećan je i ponosan što je ovim poslednjim uspesima koji su vratili klubu stari sjaj, veliki doprinos dao njegov sin Vujadin, jedno vreme i kapiten ekipe.
- Uvek je Zvezda bila velika kad je imala četvoricu, petoricu igrača iz svoje škole. Ova generacija koja je posle mnogo godina odvela klub prvo u Ligu Evrope, pa zatim i u Ligu šampiona, na najbolji način je to pokazala. Oni su taj zvezdaški kult vratili i na teren ina tribine. Podigli su sopstvene kvalitete, kao i kvalitete saigrača i ostvarili taj veliki uspeh. Vujadin je ostvario i moj san, jer je bio šampion, a zatim je i kao kapiten predvodio ekipu protiv najboljih evropskih timova. Dokazao je svim nevernim Tomama da je kvalitetan fudbaler, veliki zvezdaš, hrabar borac na terenu i u životu. Otišao je u kiparski APOEL posle dve sezone koje je pošteno odradio.
Lepo je Duletu Saviću u zlatiborskom karantinu sa suprugom Marinom, poznatom novinarkom, i sjajnim komšijama - Naša vikendica je u delu gde ima prostora za šetnju, nije naseljeno mesto, tako da uopšte nemam osećaj vanrednog, ratnog stanja, policijskog sata. Stalno sam u pokretu, sa mojim dragim komšijama, profesorom Nikolom Jakovljevićem Džonijem i njegovim bratom Trifketom, pravim veliku stazu oko kuće. Kopam po ceo dan, prenosim ploče, šoder, pesak, mešamo malter, radim silne poslove nadničara crnca od ujutro od devet i tako mi brzo prolazi vreme. |
Svim srcem Dule Savić podržava novog trenera Dejana Stankovića i njegov plan da podmladi ekipu.
- Znam ga kao klinca, trenirao sam pionire tada u školi. Videlo se još u omladincima kod Pižona da će biti veliki igrač. Ostvario je sjajnu karijeru, prvo u Zvezdi, kasnije i u Italiji. Napravio je vrhunske rezultate kojima može da se diči, i on i njegova porodica, Zvezda i srpski fudbal. U tom smislu je primer za poštovanje. Mi zvezdaši mu želimo da napravi i veliku trenersku karijeru i da ona na "Marakani" duže traje nego što je bila igračka. Da Deki stekne šampionsko iskustvo pre nego što se opet zaputi u Italiju. Drago mi je što forsira mlade igrače iz škole, to je osećaj i nešto što je genetski predodređeno kad ste Zvezdino dete. Normalno je da Stanković oseća duh kluba u kome je odrastao.