REFIK ŠABANADŽOVIĆ POMALO O SVEMU ZA SRPSKI TELEGRAF: Dobio sam crveni da bi Maradona igrao u finalu SP!

Foto: Starsport

Refik Šabanadžović na meču Crvena zvezda - Napoli u okviru Lige šampiona

Van terena dobrodušna bosanska duša i čovek otvorenog i prijateljskog srca, a na terenu pitbul, koji nemilosrdno lovi rivale. Tako bi se ukratko mogao opisati legendarni Refik Šabanadžović (55), čovek koji je sa Crvenom zvezdom 1991. godine u Bariju pokorio Evropu u trijumfu nad Olimpikom iz Marselja, posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. Godinu dana ranije na Mundijalu u Italiji (1990) strašna reprezentacija velike Jugoslavije poražena je od Argentine tek posle penal-lutrije (3:2) iako je zbog isključenja Šabanadžovića igrala sa igračem manje dobrih 80 minuta. Refiku je švajcarski sudija Retlisberger pokazao dva žuta kartona u intervalu od sedam minuta.

- Mnogo puta sam pričao o tom crvenom kartonu. Trebalo je da dobijemo Argentinu, bili smo bolji i sa desetoricom. Znalo se da ću ja čuvati Maradonu. Sudija mi je dao dva žuta, prvi niko i ne zna zašto. Samo me je izvukao iz živog zida i pokazao karton. Osim nas je bio lepo namestio, zaslužili smo da odemo dalje, mogli smo i do finala, ali čini mi se da je preovladao interes bogatih. Maradona je bio lice turnira, najbolji na svetu, igralo se u Italiji, Argentina je bila prvak sveta. Svima je bilo u interesu da oni dođu do finala. A Jugoslavija se već bila raspadala - ispričao je Šabanadžović u intervjuu za Srpski telegraf, u kom je pričao o životu, svom fudbalskom putu, nasledniku Anelu, ali i voljenoj Crvenoj zvezdi.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">Profimedia</a>

Dijego Armando Maradona protiv Nemaca

Gde danas živite i čime se bavite?

- Živim na relaciji Podgorica-Sarajevo. Imam jedan lokal u Podgorici, kuću u Sarajevu. Mada sam sad često u Atini jer sin Anel igra za AEK. Tako da smo supruga i ja često tamo.

Da li je sin povukao na oca? Igra li na istoj poziciji?

- Igra kao zadnji vezni, ja sam igrao i tu poziciju i desnog beka. Počeo je u Želji, pa prešao u AEK. Tamo su ga baš dobro prihvatili i lepo se snašao.

Zašto niste ostali u fudbalu?

- Uf, shvatio sam da je to dosta stresan posao. Imao sam ponude da radim u Želji, ali nije to za mene. Volim mirniji život.

Ako znamo da se klubovi gađaju milionima za transfere igrača, koliko bi danas vredeli igrači Zvezde iz vaše generacije?

- Nemoguće je reći. To je bila strašna generacija. Mi smo mogli i ranije do finala Kupa šampiona, sprečila nas je ona magla protiv Milana. Mogli smo dvaput u tri godine da budemo prvaci Evrope.

S kim ste u kontaktu od bivših saigrača?

- Čujem se sa Binom, sa Dejom i Slobom Marovićem sam se video u Podgorici. Diku sam sretao po Evropi. Sa Belodedićem sam nekoliko puta pio kafu. A videli smo se i kad je bila utakmica sa Napolijem.

Ima li šanse da se svi ponovo okupite na jednom mestu? Dogodine je 30 godina od Barija.

- Kad tako kažete, zvuči neverovatno da je toliko vremena prošlo. Na onoj utakmici kada smo obeležavali 10 godina od Barija čini mi se da su bili svi, osim Roberta Prosinečkog, koji je bio sprečen. Tad smo igrali protiv aktuelnog tima Zvezde i imao sam snage za svih 90 minuta. Sad slobodno mogu da kažem da takvu utakmicu ne bih mogao da odigram.

 

Deki može da vrati Zvezdu u Ligu šampiona Kako vam se čini Zvezda sa Dejanom Stankovićem? - Pratim utakmice, Deki to dobro vodi za sada i verujem da može da još jednom uvede Zvezdu u Ligu šampiona.

Karasi mi bio trener u Vojsci Gde ste služili Vojsku i da li je sa vama bilo još asova? - Polovinu u Beogradu, na Zvezdari, a polovinu u Sarajevu. Verovali ili ne, trener mi je bio Stanislav Karasi. Imali smo dobru ekipu, ako se ne varam, tu su bili Tuce i Kajtaz. Značilo nam je to dosta jer smo se posle lakše prilagodili obavezama u klubovima.