(FOTO, VIDEO) DA LI JE TITULA OBILIĆA BILA POŠTENA?! Legendarni Kuzman Babeu bez dlake na jeziku O ARKANU I FUDBALU '90!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Kuzman Babeu

Bivši defanzivac, a sada trener mlađih kategorija bez dlake na jeziku priča o komadantu Željku Ražnatoviću Arkanu ubijenom 15. januara 2000. godine, famoznoj tituli tima sa Vračara u sezoni 1997/98 i mnogim zanimljivim anegdotama iz srpskog fudbala s kraja 20. veka.

Gde ste bili kada ste saznali za Željkovu smrt?

- On je nas ispratio na Božić na pripreme na Kipar, kad smo čuli, to je bio veliki šok za nas. Kad smo stigli u Beograd, već se videlo da to nije to. Par igrača je došlo na sahranu i opet smo se vratili na pripreme, ali automatski više nije funkcionisalo. U moje ime, Željkovim odlaskom smo izgubili i majku, i oca, i brata, i sestru i velikog čoveka jer smo u njemu sve to videli.

 

 

Džaja mi je upropastio karijeru Foto: Starsport Zašto niste prešli u Zvezdu 2000. godine? - Bio sam na razgovoru kod direktora Džajića, sve je bilo završeno, dogovorili smo uslove i sve, ali je došlo do problema kada sam došao da potpišem ugovor. Došao sam na stadion, ali su mi oni rekli da ja nisam igrač za njih, malo sam se razočarao u njih, sa ljudske strane. Meni je istekao ugovor sa Obilićem, sve je bilo završeno sa Kotbusom, odbio sam sve jer mi je bila želja da igram u Zvezdi. Malo sam bio kivan i ljut, tako, ali to je fudbal, Džaja mi je rekao da imam 28 godina, i ako potpišem ugovor na dve godine, teško će me prodati sa 30 godina. Primer, posle mene su doveli štopera Đukića na zimu koji je bio dve godine stariji od mene, tako da godine nisu bile razlog.

 

Kakav je bio kao čovek? Kako se odnosio prema igračima, vama lično?

- Tu nije bilo nikakvih problema, on je bio predsednik kluba. Bio nam je prijatelj, roditelj, brat. Nikakav problem nismo imali sa njim, za svaku pomoć koja nam je bila potrebna i van terena i porodični problemi, uvek je bio tu da pomogne. Kad smo u sezoni 98/99 igrali smo protiv Partizana na Vračaru, bilo je 2:1 za njih, rezultat je trebao da bude 7:2 za nas, ali Ivica Kralj je odbranio nemoguće. Mi smo tada imali premiju 5000 za pobedu, a 4000 za borbenost i dobili smo tih 4000. Častio nas je.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Da li je istina da vam je "finansirao" veridbu?

- Zamolio sam direktora da pita predsednika da li može da mi da jednu ratu iz ugovora više i on je dao ratu, ali mi nije odbio kasnije, već me je on častio.

Pričalo se da su na treninzima bili Željkovi vojnički režimi i da su bile kazne poput sklekova, dodatnih krugova oko treninga i koliko se on mešao u rad trenera?

- Željko se nije mešao u rad trenera nikada, ako je smatrao da trener ne radi svoj posao kako treba, on je znao kako da ga kazni ili da ga čak i smeni. Priče oko kažnjavanja su glupost, to su priče rekla-kazala, ja sam bio četiri godine u Obiliću i nikada nije bilo incidenta. Znao je samo za pozitivu, da bodri, ali i da zagalami na nas - Ajde, dižite se, bolji ste, samo borba.

Da li je Obilić osvojio poštenu titulu 1998?

- Najbolji odgovor mogu da vam daju Dejan Stanković i Saša Ilić. Iskreno ću vam reći, titula je bila poštena. Bili smo najspremnija ekipa od svih klubova u Jugoslaviji. Procenite sami, posle 1998. dali je osim Partizana i Zvezde još neki klub osvojio titulu.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Perica Ognjenović je jednom prilikom izjavio da je Obilićeva titula neregularna, dok mnogi tvrde da istu treba oduzeti?

- Dobro, to je Pericino mišljenje, on vrlo dobro zna kakva smo ekipa bili u to vreme i kako je klub funkcionisao. Nek Perica vidi kako je on osvajao titule sa Zvezdom, da li je bilo pošteno ili ne.

Da li je bio dogovor sa Partizanom, njima Kup, a vama titula? 

- Mi smo na Vračaru odigrali 0:0, a na JNA smo imali rokade, igrali smo bez tri-četiri igrača važna, imali smo težak raspored jer je bilo tri-četiri kola do kraja i nama je prvenstvo bilo prioritet.Što se tiče Kupa, sećam se da nam je Željko rekao da imamo premiju od 10.000 maraka, najveću do tada. Zamislite da mi pustimo Partizan, ne bih pustio nikog za tolike pare.

Veliki uspeh Obilića kumovale su i finansije, kako je to izgledalo u Željkovo vreme?

- Pokojni komadant je vodio besprekorno, plate nisu kasnile, uvek smo imali premije posle utakmice, sve je bilo u minutu. Nije bilo sutra, prekosutra, sve je bilo u isti dan. Po ugovorima nismo bili najplaćeniji, ali mi smo bili naplaćeniji po premijama.

 

Bajern, Elber i Miša Tumbas Foto: Starsport Kako pamtite mečeve sa Bajernom? - To je bila generacija Bajerna i ja mislim da su tada svi igrali za svoje reprezentacije. Mi smo izgubili 4:0 u Minhenu, od tima koji je u nadoknadi vremena ostao bez titule prvaka Evrope. Kad smo izašli na teren, ja gleda u njih i nisam znao šta me je snašlo. Mateus kapiten, Kan, Lizarazu, Basler, Elber, Efenberg, Jeremis, Helmer. Željko je verovao u nas, rekao je da verujemo da možemo da pobedimo sa 5:0 u revanšu. Nudio je premiju od 100.000 maraka po igraču i izašao. Mi smo počeli da se smejemo između sebe i on se vratio i rekao "zašto se smejete". Neko mu je rekao:  "Predsedniče, ne verujem da možemo da pobedimo baš 5:0 i on je poručio: "Ako ne verujete u sebe, onda nemojte da izađete na teren". Elberov dres završio je kod Miše Tumbasa. - Miša Tumbas, neka mu je laka zemlja, on je mene puno voleo. On je visio na Obiliću dok smo bili šampioni, naravno zbog finansija jer mu je Željko davao puno novca, ali davali smo mu i mi. Čak me je jednom nazvao „Pepeu" i ja mu kažem: "Mišo, ja sam Babeu", a on pita za kintu. Nudio sam 100 maraka da kaže Babeu, ali on opet kaže "Dobro Pepeu". On je na utakmici protiv Bajerna bio na zapadu i postepeno je prelazio na jug i stalno je vikao Elbere, Elbere tokom cele utakmice. Na kraju nije mogao dalje od juga zbog ograde i Elber dođe, preskoči ogradu i da mu dres.

 

O kojim sumama se radilo?

- Jednom sam se video Dikom Stojanovićem (starijim) na Voždovcu kad mi je rekao: „Gde si Babeu, znaš kako smo dobro finansijski prošli ovaj mesec" i on mi tu rekao neku cifru, u ono vreme otprilike 130.000 dinara. Ja njemu kažem „Diko, mi smo uzeli 1.300.000, 10 puta više od vas i on pita kako. "Dobili smo vas i dobili premiju od 5.000 maraka, igrali polufinale dve utakmice i tu dobili premiju." 

Da li je Željko imao omiljenog igrača?

- Svi smo bili isti za njega, svi su imali iste ugovore, od prvotimaca do onog 20. u kombinaciji.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Da li je bilo problema kada ste bili van karantina odnosno kada ste imali slobodno?

- Žive smo duše bili. Golman Dimitrijević koji je došao iz Lučana bio je malo luckast, voleo je devojke i bio je na splavu i zazvonio mu je telefon, on nije pogledao ko je, ustvari bio je Željko, svi smo bili umreženi. Imali smo brojeve sa 201, a Željko je bio na 203 i samo se javio i rekao: "Brate, dođi, ima pića, tu su devojke". Željko ga je pitao da li zna sa kim priča, ali ovaj je nastavio i pričao o golim devojkama i Željko mu prekinuo. 

Kako se završilo po Dimitrijevića?

- Kasnije se javio Ceci, Željko je sutra organizovao sastanak, on nam je ispričao to. Svi smo se smejali, Dimitrijević je rekao da nije znao, ali Željko mu je rekao: "Ja sam oženjen čovek, jesi ti lud".

Kako je izgledala proslava titule?

- Vraćali smo se iz Zrenjanina autobusom, Željko se vraćao sa nama, sećam se da nam je pokupovao sokove i vode, ispolivao nas je cele. Nije bilo alkohola, posle toga smootišli kućama, i kasnije smo sa ženama i devojkama došli u hotel Jugoslavija na proslavu gde smo bili i nagrađeni.

Ko je pevao?

Bio je orkestar pokojnog Bokija Miloševića, pevali su nam Aca Ilić, Biljana Jevtić i Zoran Kalezić. Željko nam je kratko čestitao titulu, ali se prvo zahvalio našim suprugama i porodicama i zahvalio što su trpele sve karantine. Kasnije nam je podelio koverte sa po 15.000 maraka po igraču.

Bilo je svačega na terenu, pa čak i tigar Miloš.

- Željko je pred utakmicu sa Bajernom doneo tigra Miloša na stadion, on je odrastao s nama na stadionu i posle šest-sedam meseci su ga dali u zoo vrt. Pustili su tigra Miloša na teren pred zagrevanje sa Bajernom u Beogradu i igrači Bajerna nisu mogli da veruju. On je nas poznavao, on je bio po dvorištu na stadionu, mi ga zovemo po imenu i on dođe. Kada mu prilazite on reži, ipak je to divlja životinja, ali je dozvoljavao maženje, on je tad bio mali, štence, ali prvo pokazuje zube. Mi smo se valjali sa njim po terenu.

Sećate li se priče da je Arkan hteo da ubije predsednika UEFA Johansona jer mu nije dozvolio da putuje u Minhen?

- Željko je imao zabranu da ide u inostranstvo, te priče oko ubistva su glupost. Išla je Ceca sa nama i delegacija kluba.

Da li se predosećao kraj bajke u Obiliću posle njegove smrti?

- Iskreno ja sam posle njega ostao još šest meseci, jer mi je toliko trajao ugovor. To se osetilo od ulaska na stadion, od kapije, to se videli da komadanta više nema. Nije postojala disciplina od svlačionice do kuhinje, ceo sistem je pao. Ceca je pokušala da održi, ali to se videlo da neće dugo trajati.