MITROVIĆ EKSKLUZIVNO ZA SRPSKI TELEGRAF: Najbolji strelac u istoriji reprezentacije o Piksiju, mafiji, Fulamu...

Foto: Starsport

Aleksandar Mitrović

U razgovoru za Srpski telegraf golgeter "orlova" otkrio je kako je Piksi ubedio naše fudbalere da na terenu mogu da se nose sa svim rivalima, pa i onima koji su na papiru jači poput prvaka Evrope Portugala, kakve poruke od selektora dobija ekipa kada joj na terenu ne ide, kao i kako se došlo do toga da hemija u timu bude na nezapamćeno dobrom nivou. Priznao je Aleksandar i da mu je sin Luka najveća podrška, ali i kritičar, kao i da je spreman da na leto napusti Fulam i promeni sredinu.

Srbija posle tri odigrana kola u kvalifikacijama za Mundijal ima sedam bodova, a najzaslužniji za to je upravo Mitar, koji je na tri meča postigao pet golova.

Koliko ti, kao napadaču, znači što reprezentacija konačno igra napadački i ne preza ni od jednog rivala?

- Piksi je čovek koji uvek igra na gol više, gaji napadački mentalitet. S kim god da igramo moramo da igramo tako, da jurimo pobedu i damo gol više. Odbrana i branjenje rezultata ga ne zanima. Da smo mi vodili 2:0 protiv Portugala, on bi išao da damo još dva gola u drugom poluvremenu. Jednostavno, takav je čovek, takav mu je mentalitet. Pun je samopouzdanja, to se prenosi i na nas na terenu jer znamo da možemo.

Šta vam je rekao selektor pred Portugal?

- Rekao nam je da, ako hoćemo na Svetsko prvenstvo, tamo nas čekaju timovi protiv Portugala. A ako su oni evropski prvaci, moraće to da nam pokažu na terenu. Da je sigurno da nećemo skinuti gaće pred njima, da moraju da nam pokažu da su bolji.

Foto: youtube.com/printscreen

A šta vam poručuje kada ne ide, kao protiv Irske?

- Koji god da je rezultat on ti usadi samopouzdanje, kao da je 0:0. Traži da se igra, da se napada do poslednje sekunde. To se videlo na terenu na svim mečevima. Cela ekipa mu veruje, svi verujemo u njegovu fudbalsku filozofiju. Igra se ofanzivno, ne posvećujemo pažnju rivalima. Dobijemo informacije o njima, ali fokus je na nama. Cilj je kako mi da igramo, kako mi da dominiramo, da napadamo, kreiramo šanse. Uvek je unapred, napadački. Kad vežbaš to na treningu, kad ti se priča svaki dan to, uđe ti u podsvest i ti samo igraš tako.

Može li takva igra da nas odvede u Katar?

- Ne bih da prognoziram, da pričam, da malerišem, da se pravim pametan. Atmosfera je dobra, igramo dobar fudbal, imamo dobrog selektora, u dobroj smo poziciji, sve zavisi od nas i treba da idemo utakmicu po utakmicu. Verujemo i znamo da možemo i daćemo sigurno sve od sebe da budemo u Kataru. Da li direktno ili kroz baraž, nebitno.

Deluje da možeš da daš gol za reprezentaciju kad poželiš i da svaki tvoj šut, da li levom ili desnom nogom ili glavom, ulazi u mrežu.

- Sve je to bezbroj ponavljanja svakodnevno na treningu. Iz drugačijih uglova, drugačijih situacija. Nikad na utakmici ne uđeš u dve iste šanse. Kad dođe utakmica, kao kod drugog gola protiv Azerbejdžana, samo instinktivno reaguješ. Već si bio u toj situaciji. Čim sam je šutnuo, znao sam da je gol. Lepo sam je poklopio. Sve je to plod rada, mnogo sati uloženih u pokušaju da se te situacije vežbaju. Kad dođe šansa da ne razmišljaš, već da ti mozak reaguje instinktivno. Mnogo radim dodatno i sve je to neka naplata za svakodnevni rad.

Postavio si rekord po broju golova za reprezentaciju (41 pogodak). Da li ti je cilj trocifren broj golova za "orlove"?

- Ne razmišljam o tome. Fokusiran sam na sebe, da radim posao, da pomognem reprezentaciji golovima. Trudiću se da budem konstantan, da postavim rekord koji niko nikad neće srušiti.

Sve je lakše kad je s tobom Tadić na terenu.

- Sa Dućom mogu da igram zatvorenih očiju. Dugo se znamo, igramo dugo zajedno. Najbolji igrač s kojim sam igrao. Više voli da asistira nego da da gol. Fenomenalno je igrati s njim, sa Sergejem, Radonjićem, Kostuićem. Znaš da će s njima doći šanse da postigneš gol. Još kad igramo ofanzivan fudbal, gde se mi pitamo, šanse će doći.

Foto: Starsport

Statistika je neumoljiva. Ti si najbolji strelac, a on najbolji asistent u kvalifikacijama.

- Još je početak, ima još dosta da se igra. Bilo bi lepo da ostane tako do kraja kvalifikacija, ali najbitnije je da se mi plasiramo na Svetsko prvenstvo. Ako uz to još dođu golovi i asistencije, biće perfektno.

Deluje da si od nestašnog momka postao profesionalac za primer i neko ko gine za Srbiju. Kako si to postigao?

- Kad sam bio mlađi, jedan od igrača u Anderlehtu ili Njukaslu, ne sećam se tačno, dao mi je dobar savet. Došao sam kao mlad, bila mi je bitna frizura, stvari... On mi je rekao da je najbolja investicija da ulažeš u svoje telo. Moje telo je moja mašina. Ako dobro pazim, dobro je podmazujem, duže će da traje. Sve ostalo prati to, golovi, asistencije, dobre partije i zarada i bolji klubovi. Sad mogu da priuštim ljude za ishranu, teretanu, za oporavak od povreda.

Ko je doneo mafiju u reprezentaciju?

- Duća je doneo i predložio da igramo. Počelo je naš šest, sedam. Kako je vreme odmicalo, krug se proširio i na kraju je bilo po 15-20 igrača u sobi. Stvarno je bila dobra atmosfera. Igrali smo stalno. Posle ručka, posle večere, za vreme leta. Odlično je za atmosferu. Svi smo drugari, svi za jednog, jedan za sve. Nekad pet-10 minuta, nekad i do 20 minuta. U proseku 10 minuta.

Foto: Twitter/Printscreen/Fudbalski savez Srbije | FA of Serbia Sin Luka mi pamti promašaje i kritikuje me Kako Luka reaguje na očeve golove i dobre igre? - Luka je srećan, zadovoljan je kad tata daje golove. I on daje golove po kući. Pet godina ima. Uglavnom zamera kad promašim šansu, i to često ponavlja. Pa ja kažem: "Ajde, bre, sine, samo pamtiš tatine promašaje. Daj malo neke motivacije..." Često zamera: "Zašto nisi dao gol, što si šutnuo tako, što si šutnuo pored gola." On navija uvek za mene, ali pamti promašaje. I priča kako bi on šutnuo drugačije. Voli fudbal, nek je živ i zdrav. A ćerkica Nađa? - Ona je priča za sebe. Da prostite na izrazu, zajeban karakter. Sva je svoja i onda mora po njenom da bude uvek. Teža je, tvrdoglava, ali dobra je. Imaš li vremena da budeš roditelj? - Ja sam za zabavu i lepe stvari. Kao neki drugar. Ponekad i ja uskočim kad moram, ali uglavnom je tu supruga. Kad dođe do neke granice, žena prebaci na mene, kad ne može da se izbori s njima. Ona je ta koja je više roditelj. Ja sam za zabavu i za igru.

Da li ste stvarno odložili telefone u stranu?

- Desilo se da igramo mafiju, onda smo fokusirani. Nije bilo interneta, bez telefona. Bilo je uživanje, iskreno. Proleti vreme u karantinu. Jako je lepa atmosfera, nema zle krvi, bez neke ljutnje, bez neke ljubomore.

Očekuješ li da imaš bolji tretman kod trenera Parkera u Fulamu?

- Ne očekujem ništa, ne opterećujem se time. Dajem sve od sebe, radim, a na njemu je da sastavi ekipu i radi šta misli da treba. Ne želim da trošim energiju na stvari na koje ne mogu da utičem.

Jesi li spreman da odeš iz Fulama i eventualno promeniš zemlju i ligu?

- Jesam, što da ne. Videćemo. Imam ugovor na tri godine. Nije sve do mene, da ostanemo u ligi, da sednemo da pričamo šta je najbolje za klub i za mene.