NE MOGU VIŠE DA IGRAM ZVEZDU, NEMA PARA: Pasoš Srbije na ceni kod stranaca, da li su ga svi ZASLUŽILI?
IZVOR: Republika - 18.10.2021 | 14:15
U Srbiji je postala praksa da stranci po ubrzanoj proceduri dobiju naš pasoš, a redovna tema navijača je: Koje su zasluge za dobijanje srpskog državljanstva? Ono što je takođe "sporno" je da se pojedini nikada ni ne vrate, a ovaj važan papir im zauvek ostaje.
Foto: Starsport, wikipedi, Tanjug/VLADA DZUVEROVIC
Svima je jasno da je ovo način da bi se pronašla rupa u zakonu i angžuje veći broj stranaca od dozvoljenog, ali mnogi su svojim zalaganjem za srpske klubove ipak zaslužili da se nazovu Srbima.
Večiti rivali Crvena zvezda i Partizan prednjače po naturalizovanju stranih igrača, a ova praksa je podjednako zastupljena u dva najpopularnija sporta u našoj zemlji.
Gabonac Gelor Kanga koji je u dva navrata nastupao za Crvenu zvezdu je za naš portal otkrio kako bi voleo da dobije pasoš Srbije, o čemu više možete pročitati OVDE.
Mi ćemo se podsetiti sportista "večitih" koji su naturalizovani, ali i njihovih zasluga u dresovima klubova koje su nosili.
Partizan je prvi put upotrebio ovaj "mehanizam" 2011. godine kada je Gabrijel Kordova Kleverson poznatiji kao Kleo dobio srpsko državljanstvo.
On je stekao veliku popularnost u srpskoj javnosti dobrim igrama u redovima "crno-belih", a jedan je od najzaslužnijih za plasman kluba iz Humske u Ligu šampiona.
Iako ga se mnogi više sećaju po grehu koji mu navijači Crvene zvezde nikada neće oprostiti, a to je prelazak u redove najvećeg rivala.
Kleo se čak nadao pozivu u reprezentaciju Srbije, pošto je znao da će za rodni Brazil teško zaigrati.
- Supruga mi je rekla da prihvatim državljanstvo jer je to veoma bitna stvar u mom životu. Bila je veoma radosna kada je čula vest, a takođe i roditelji u Brazilu. Takve stvari se ne dešavaju svaki dan- rekao je Kleo svojevremeno.
Foto: Starsport
Kao odgovor na ovaj potez Partizana, Crvena zvezda je aplicirala za državljanstvo Evandra Goebela, iste godine.
Goebela "Delije" pamte po mnogim golovima i majstorijama, u Crvenu zvezdu stigao 2011. godine i to mu je bio prvi klub van rodnog Brazila, a za jednu sezonu u crveno-belom dresu je odigrao 35 mečeva i postigao 13 golova.
- Nadam se da ću uspeti da se odužim srpskom narodu na ljubavi i poštovanju koje mi je ukazano i da sve to prenesem na teren. Takođe, nadam se da ću zaigrati i za reprezentaciju Srbije - rekao je Evandro po dobijanju dokumenata, ali se sa crveno-belima nije rastao u prijateljskim odnosima.
- Ne mogu više da igram za Zvezdu. Odlazim, nema para. Po ugovoru koji smo potpisali, on prestaje da važi kad se ne ispunjavaju novčane obaveze. Treniram, igram utakmice, a onda nema para. Nisam mogao više tako, moram da mislim na familiju. Rastajem se sa Zvezdom da bi mojim ukućanima bilo bolje. Nisam ni na koga ljut. Zavoleo sam Beograd i Srbiju. Zauvek ću pamtiti navijače. Igrao sam najbolje što sam mogao, ne mislim da sam bio Zvezdin promašaj- rekao je Goebel i napustio Beograd.
Foto: Starsport
Dvojica Amerikanaca Demarkus Nelson i Čarls Dženkins su 2014. odnosno 2015. postali građani republike Srbije.
Nelson je proveo dve sezone u Crvenoj zvezdi od 2012-2014 kada je bio glavni nosilac igre crveno-belih, u čijem je drusu osvojio Kup Radivoja Koraća i nekoliko individualnih priznanja.
Čarls Dženkins je doživeo da mu navijači skandiraju "Đenka, Srbine", i tako postao omiljeni stranac u crveno-belom taboru. Dva puta je osvojio ABA ligu i prvenstvo Srbije, a tri puta Kup Radivoja Koraća sa timom sa Malog Kalemegdan.
Vraćao se u dva navrata u Crvenu zvezdu, posle epizode u Olimpiji iz Milana i Himkiju, a navijači njegove lucidne poteze i borbenost nikad nisu zaboravili.
Foto: Starsport
KK Partizan se za isto rešenje odlučio 2016. godine, kada je Adin Vrabac, inače bosanski košarkaš dobio naše državljanstvo.
Vrabac je srpske papire dobio zbog rodbinskih veza, a potom je mogao da nastupa u Košarkaškoj ligi Srbije gde je bio neophodan treneru Aleksandru Džikiću. Nakon dve sezone u Partizanu u avgustu 2017. je potpisao ugovor sa ekipom Kanarijasa.
Dilan Enis je 2018. postao državljanin republike Srbije. Kanađanin je aplicirao za srpski pasoš i dobio ga, a kao razlozi za izdavanje su navedni višegodišnji ugovor sa crveno-belima, kao i da se suprugom Megan venčao u našoj zemlji.
U julu 2017. je potpisao ugovor na dve i po godine, a već 16. aprila 2018. Enis je sporazumno raskinuo ugovor sa crveno-belima i potpisao za Saragosu 2002 sa kojom se zadržao do kraja sezone.
Partizan je 2019. naturalizovao Markusa Pejdža i Sidikija Konea, dok je crnogorski reprezentativac Aleksandar Šćekić krenuo istim putem u fudbalskom klubu.
Foto: Starsport
Za tri sezone u crno-belom dresu Markus je osvojio dva Kupa "Radivoj Korać", uz jedan ABA Superkup i postao miljenik "Grobara", ali je po dolasku Željka Obradovića izgubio mesto u timu i otisnuo se u francuski Orlean.
Vezista crno-belih Aleksandar Šćekić je u Humskoj od 2018, zabeležio je 85 nastupa i postigao 8 golova.
Iskusni plejmejker Kevin Panter je postao Srbin posle samo dva i po meseca u Crvenoj zvezdi, a na kraju sezone je pojačao Olimpiju iz Milana.
Potom se usudio na kontroverzni korak i vratio u Srbiju, ali u beogradski Partizan koji sada ima benefit pasoša koji je Amerikanac zaradio na Malom Kalemegdanu.
Kori Volden je suprotnim smerom preko Humske stigao u Zvezdu gde je početkom ove godine dobio pasoš, a onda se na kraju sezone odlučio da pređe u Bajern iz Minhena i tamo ponovo sarađuje sa Anreom Trinkijerijem.
Foto: Starsport
Reprezentativac Komorskih ostrva El Fardu Ben je poslednji u nizu koji je dobio pasoš Srbije u fudbalskom svetu, ali sa statusom standarnog prvotimca šampiona Srbije i rekordera po broju golova u dresu Crvene zvezde (kao stranac).
Takođe, Ben je strani fudbaler sa najviše golova u istoriji srpskog fudbala, a od 2018. do danas je zabaležio 96 prvenstvenih nastupa i postigao 53 gola.