Tragedija koju svet nikada neće zaboraviti! (VIDEO)
IZVOR: Vladimir Vorih - 02.10.2022 | 08:41
Kompletan sportski, ali i ne samo sportski svet ostao je zapanjen dešavanjima na fudbalskom meču u Indoneziji.
Susret dva najpopularnija indonežanska fudbalska kluba Arema i Persebaje Surabaje okončan je tragično. Susret koji je odigran u gradu Malanga okončan je trijumfom domaćina rezultatom 3:2, a po okončanju meča naqvijači Persebaje, nezadovoljni rezultatom upali su na teren usled čega su morali da intervenišu i organi reda.
Kako bi situaciju doveli pod kotrolu, policija je upotrebila i suzavaca nakon kojeg je nastao pravi stampedo u kojem su, prema do sada dostupnim podacima, nastradale 174 osobe, a broj lakše i teže povređenih za sada nije preciziran.
Međutim, kada je reč o broju žrtava na nekoj fudbalskoj utakmici, tragedija u Indoneziji spada u red onih sa najviše nastradalih, ali je daleko od događaja iz 1982. godine.
Te 1982. godine u okviru 2. kola Kupa UEFA na stadionu "Lužnjiki" u Moskvi sastale su se ekipe moskovskog Spartaka i Harlema. Do incidenta je došlo kada su policijske snage odlučile da pre kraja utakmice evakuiše tribine. Navijači su krenuli da izlaze sa stadiona, a u tom momentu domaća ekipa je postigla pogodak, pa je velika grupa gledalaca krenula da se vraća na tribine. Nastao je potpuni haos u kojem je nastradalo između 340 i 380 osoba. Tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, a tadašnje sovjetske vlasti pokušale su da zataškaju prave podatke, pa je u policijskim izveštajima prikazano svega 66 nastradalih.
Zasigurno, jedna od najčešće pominjanih tragedija na fudbalskim stadionima dogodila se 29. maja 1985. godine na stadionu "Hejsel" u Briselu.
Briselski stadion zbog svoje zastarelosti, već te 1985. godine nije ispunjavao tadašnje uslove za odigravanje tako važnih susreta, ali je osnovni plan bio da ujedno finale Kupa evrospkih šampiona između Liverpula i Juventusa bude poslednja utakmica na starom stadionu.
Neredi su počeli sat vremena pre početka utakmice kada su engleski huligani počeli da gađaju Italijane flašama, kamenjem i raznim drugim predmetima. Nespremna belgijska policija nije uspela da spreči sudar suprotstavljenih navijača u kome su deblji kraj izvukli tifozi Juventusa ali među mrtvima bilo je i po dva Belgijanca i Francuza, kao i jedan Englez.
Na kraju, život na tribinama stadiona "Hejsel" izgubilo je 39 lica, dok je jedna osoba podlegla povredama u bolnici.
Usled svega doživljenog u Briselu, a na predlog tadašnje britanske premijerke Margaret Tačer, UEFA je izbacila engleske klubove iz svih takmičenja na neodređeno vreme, a Liverpul na dodatne tri godine nakon tog roka.
- Pet najvećih tragedija u istoriji fudbala:
1. Kup UEFA 1982, Spartak Moskva – Harlem; 340 poginulih
2. Kvalifikacije za Olimpisjke igre 1964, Peru – Argentina; 318 poginulih
3. Prvenstvo Gane 2001, Hart ov Oak – Kotoko; 127 poginulih
4. FA kup 1989, Liverpul – Notingem Forest; 96 poginulih
5. Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1996, Gvatemala – Kostarika; 84 poginulih
Kada je reč o našen neposrednom okruženju, najveća fudbalska tragedija dogodila se 8. februara 1981. godine u grčkoj prestonici.
Tog dana u okviru 20. kola grčkog nacionalnog šampionata snage su odmerile ekipe Olimpijakosa i atinskog AEK-a na starom stadionu "Karaiskakis". Crveno-beli su meč rešili u svoju korist rezultatom 6:0 golovima Galakosa (3), Kasulakisa, Orfanue i Vamvakulasa.
Međutim, radost preko 35.000 navijača prekinula je velika tragedija. U nameri da što pre stignu do poznate "kapije 7" kako bi pozdravili svoje ljubimce. Kapija je bila samo delimično otvorena, došlo je do guranja i navijači su počeli da padaju jedan preko drugog. Intervenisala je i policija koja je probila barijere na stadionu i uspela da oslobodi veliki broj navijača, ali na žalost i da izvuče povređene i nastadale.
Na kraju broj žrtava popeo se na 21.
Ono što svakako dodatno otežava celokupnu situaciju, jeste činjenica da do danas niko od odgovornih nije odgovarao za ovu neverovatnu tragediju. Petorica čuvara "kapije 7", koji su prvostepeno osuđeni na deset godina zatvora, oslobođeni su od strane tročlane komisije Apelacionog suda u Pireju 22. septembra 1986. godine.