MILOJEVIĆ SE PRISETIO VELIKIH POBEDA: Ovako su padali Liverpul, Kopenhagen, Jang Bojs...
IZVOR: Republika - 29.10.2022 | 21:15
Fudbal piše najlepše priče, a pravi primer toga su Vladan Milojević i Crvena zvezda.
Miljenik armije zaljubljenika u crveno-bele boje se za kameru Zvezdine televizije dotakao brojnih tema, ali i prisetio slavne, istorijske pobede nad velikim Liverpulom.
- Ako ćemo iskreno, ja sam trener, i uvek verujem da će moj tim da pobedi. Tako i pripremam ekipu. Ne mogu da kažem da jeste ili nije bilo neočekivano, ali igrati protiv Liverpula je zaista posebna stvar. Kada smo igrali na Enfildu, rezultat je bio takav kakav je. Sećam se dobro meča u Beogradu. Pozdravio sam se sa Klopom u "miks zoni", pre ulaza u tunel, a on je prokomentarisao da prošli put nije bilo tako loše. Samo sam prećutao i pozdravio se. Tu utakmicu smo završili sa tri, četiri povređena igrača. Utakmice u Ligi šampiona su nama pravile ozbiljan problem. Pričam o struci, ljudi to možda mogu malo slabije da shvate. To je kao da automobil radi na drugim obrtajima. Mi srpsku ligu igramo na nekih tri hiljade obrtaja, a Ligu šampiona na šest hiljada obrtaja, 90 minuta. Naši igrači nisu adaptirani za to, jer mi ne možemo da treniramo toliko. Pogotovo kada gledamo kilometražu i GPS... Mi imamo po dvanaest, trinaest kilometara pretrčanih više u Evropi, nego u domaćem prvenstvu i to je jako teško za nas. Ne zato što su naši igrači lošiji. Ako pogledate u Ligi Evrope, i danas vrhunske evropske ekipe imaju mogućnost da nekoliko igrača odmore, kao što je Arsenal igrao protiv nas, jer oni kada odiraju evropski meč igraju protiv Totenhema, Čelsija i drugih timova u prvenstvu. Ovde kod nas je obrnuto. Mi smo meč protiv Liverpula završili sa tri ozbiljne povrede. Čaušić, Jovančić i Pavkov su imali rupture i pucanja mišića, to nisu mehaničke povrede. To je nama bio veliki problem - ritam utakmice. I eto, desio se Liverpul. Nekad morate da imate i sreće... Ili Borjan da odbrani ili da promaše gol... Ako se sećate, mislim da su oni prvo imali šansu pri rezultatu 0:0. Mi smo dali taj gol, ponela nas je atmosfera i to vam je tako u fudbalu. To nas je jednostavno nosilo. Dva perfektna gola Milana Pavkova i eto. Na poluvremenu nisam nešto drugačije razmišljao u odnosu na početak. Imate rezultat kakav imate, ali morate da hrabrite igrače. Stalno sam ih ohrabrivao. Čak sam im i rekao da se ne plaše ničega, i da oni samo treba da izađu i daju sve za sebe. Ako rezultat bude drugačiji, ja sam odgovoran. Normalno, ja sam trener. Mnogo puta se dešavalo da sve ne bude onako kako sam zamislio. Mada, uvek pokušavam da imam više opcija. Nisam od trenera koji ne mogu da predvudim neke situacije. Jednostavno, nekad se desi da je neko bolji i kvalitetniji i to je tako kako je. Tu utakmicu smo ih bodrili, što su oni radili i među sobom. Ništa to nije bilo drugačije od ostalih mečeva. Uradili smo nekoliko sitnijih korekcija, ali sve to je normalno. Uvek morate razmišljati pozitivno, jer ja sam uvek bio taj koji je ulivao samopouzdanje. Ko će ako ne mi, i eto... - kroz osmeh će Vladan Milojević.
Prisetio se iskusni strateg i filmske "penal" završnice u Kopenhagenu...
- Nikad nisam doživeo ništa luđe od Kopenhagena. Jednio što mogu da kažem je da kad su krenuli penali, nemoguće je biti hladnokrvan. To traje... Mi promašimo, pa oni promaše... Sećam se kada je Jevtović promašio, okrenuo sam se ka stručnom štabu i rekao "Drugari, ja odoh, vi gledajte, ali što se mene tiče ja ne mogu... Neka bude šta bude..." Onda sam se okrenuo prema svlačionici i gledao naše navijače. Bio sam okrenut leđima. Nisam mogao da gledam, već sam gledao po tome kako se oni raduju i svaki put kada se desi, ja tek tada pogledam. Sećam se da smo svi šutirali i da je na kraju došlo ko će da šutira sledeći penal. Nisam od onih trenera koji odlučuju ko će da šutira penal, jer ima tu dosta i do psihološkog trenutka. Ko je psihološki najspremniji, neka taj šutira. Ako neko veruje da šutne, on veruje da to može i ima moju podršku. Pankov je tražio da šutira i pogodio, onako zvezdaški, hrabro. Onda je Borjan odbranio i desilo se šta se desilo. Mi smo tad obezbedili Ligu Evrope. To je tad postao standard.
Nakon toga, usledio je i dvomeč sa švajcarskim Jang Bojsem...
- Posle Kopenhagena, obezbedili smo utakmicu sa Jang bojsom. Istina je da smo taj meč više skautirali i spremali, onako kao celinu. Gledali smo šta su prethodne godine uradili prptiv Dinama iz Zagreba. Nestvarna je bila utakmica, koja je bila slična kao naša. Godinu ranije su oni ušli u Ligu šampiona. Na utakmici smo pokušavali da igramo naš fudbal i da ne dozvolimo njihovu brzu igru. Na kraju je sve prošlo kako treba. Aleksa Vukanović je dao gol i posle je usledilo slavlje.
Govorio je Milojević i o velikom zvezdašu koji nas je prerano napustio - Milanu Kosanoviću...
- Imao sam sreću da je moj dolazak u Zvezdu doveo nekoliko sjajnih saradnika. Sećam se kada smo krenuli, nismo imali formiranu ekipu. Situacija je, što se tiče priprema, bila izmenjena i mi smo na pripreme krenuli sa velikim brojem omladinaca. Kosan je ranije došao u Zvezdu i smatram da je to bio sjajn potez uprave. Gospodin Terzić mi je dao ideju da Kosan pođe sa nama na pripreme, što sam prihvatio, jer ipak on ih je sve bolje poznavao tada. Nedugo zatim, rekao sam da bih voleo da on ostane u stručnom štabu, što je on i prihvatio. Vrlo brzo smo se "ukopčali", jer smo generacijski blizu, a i imali smo jako sličan pogled na fudbal. Ono što je interesantno je to da je Kosan bio živa enciklopedija fudbala. On je sve znao i sve je pratio. Bio je pun informacija i to je bilo fascinantno. Kada je bio kod mene u stručnom štabu u Saudijskoj Arabiji, on ih je fascinirao. Fudbal je zaista bio njegov život.
Dotakao se miljenik navijača i povratka u voljeni klub.
- Gledam pozitivno na Crvenu zvezdu. Mislim da je Zvezda sada u nekim drugim brzinama. Nije bilo lako nositi se, ali Zvezda se vraća. Mislim da je gospodin Zvezdan Terzić neko ko radi nestvaran posao u Crvenoj zvezdi. Mislim da limiti ne postoje. Deki je radio sjajan posao i mislim da je bio pravi izbor. Ja sam zvezdaš i ja sam uvek tu. Zvezda uvek može da računa na mene. Nikad neću moći da joj kažem ne. Ako ikada bude bila potreba za Vladanom Milojevićem, on će biti tu. Zvezda je uvek u mom srcu i uvek će biti moja porodica. Uvek sam tu - zaključio je Milojević.