LEGENDE NIKADA NE UMIRU: Po čemu ćemo pamtiti Sinišu? Slobodni udarci, trofeji i kamen temeljac aktelne reprezentacije!
IZVOR: Republika - 16.12.2022 | 16:10
Imao je neverovatan život i karijeru.
Iz Italije su stigle katastrofalne vesti - posle velike borbe sa leukemijom napustio nas je Siniša Mihajlović.
Legendarni stručnjak preminuo je u 54. godini života, a iza sebe je ostavio suprugu Arijanu, ćerke Viktoriju i Virdžiniju, kao ni sinove Miroslava, Dušana i Nikolasa.
Mihajlović je bio veliki borac, pa je tokom karijere, kako igračke, tako i trenerske znao da oduševi sve oko sebe.
Po čemu ćemo pamtiti legendarnog asa?
Prva asocijacija na Sinišu su definitivno slobodni udarci. Golmani su strahovali kad god bi on uzeo zalet, pa je tako majstor iz Borova znao da reši mnoge utakmice. Jednom prilikom uspeo je i da postigne het-trik iz slobodnjaka na meču protiv Sampdorije kada je igrao za Lacio, a Jirgenu Klinsmanu je na Mundijalu 1998. godine slomio rebro kada ga je pogodio dok je ovaj stajao u živom zidu.
Posle titule koju je osvojio sa Vojvodinom 1989. godine, Mihajlović odlazi u Crvenu zvezdu sa kojom pravi najveći uspeh u istoriji srpskog klupskog fudbala. Popeli su se crveno-beli na krov Evrope i sveta, a Siniša Mihajlović bio je važan deo tima.
Zatim se Mihajlović seli u Italiju gde je ostao upamćen kao jedan od najboljih stranaca u istoriji Serije A. Nastupao je za Romu, Sampdoriju, Lacio i Inter, a najveće uspehe beležio je sa Interom i Laciom sa kojima je bio šampion.
Foto: Starsport
Tokom reprezentativne karijere odigrao je 63 utakmice, postigao deset golova, a bio je učesnik Svetskog prvenstva 1998. i Eura 2000. godine. Ostaće upamćen i po pljuvanju Jensa Jeremisa sa Mundijala u Francuskoj, a o tom događaju govorio je ovako:
- Jeremisa sam pljunuo jer liči na nacistu, samo mu fali SS šlem. Ja sam kao mali gledao te naše partizanske filmove i bilo je jače od mene.
Dve godine kasnije na Euru u Holandiji i Belgiji je posle veoma loše utakmice i nekoliko grešaka zbog kojih je Slovenija vodila protiv Jugoslavije sa 3:0 zaradio i crveni karton kojim je promenio tok utakmice, pa su "plavi" izjednačili na 3:3, a on se je i tada bio pozitivan, pa je isticao da je upravo njegovo isključenje zaslužno za dobar rezultat.
Kasnije je kao selektor reprezentacije Srbije udario temelje aktuelnoj reprezentaciji jer je dao šansu mladim igračima poput Aleksandra Mitrovića, ali nije imao sreće da ga prate i rezultati, pa je brzo okončao svoj put.
U Bolonji ga je napala teška bolest, ali je on i tada zadržao vedar duh i nekoliko puta je uspevao da se izbori sa leukemijom i vrati na klupu, te pokaže da je istinski pobednik i heroj.
Dakle, Sinišu Mihajlovića pamtićemo kao velikog borca koji je doneo puno radosti ljudima u Srbiji, ali i Evropi i svetu. I, jedno je sigurno - legende žive večno.