NAJVEĆI NOVAKOV FAN U HUMSKOJ: Belić Đokovića prati svuda, i sam se šokirao dolaskom u Partizan!
IZVOR: Andrej KOSIĆ - 24.01.2023 | 19:04
Mladi fudbaler govorio otvoreno o svemu.
Kristijan Belić je u Partizan stigao na mala vrata, a u razgovoru za "Republiku" otkrio je dosta toga o svojoj karijeri, ali i o tome kako je došao u tabor crno-belih.
Mladi vezista se na početku osvrnuo na urađeno na pripremama, ali i duel sa TSC-om u kojem nije bilo pobednika.
- Bila je to jedna zahtevna utakmica, oni su ekipa koja igra sjajan fudbal za standarde u našoj ligi. Uvek ima dosta duela u mečevima protiv njih, kao i šansi i otvorene igre. Iako su oni držali više loptu od nas, mi smo stvorili bolje šanse, mada nismo ni mi nešto preterano opasni bili. Pripreme za sada prolaze kako treba, osećam da sam fizički spreman. Odigrao sam dve utakmice od 90 minuta za tri dana, što je meni najbitnije, jer sam ranije imao problema sa povredama i bilo mi je teško da dođem do te granice od 90 minuta, ali sam i to uspeo sad da izguram bez problema.
Prioritet u nastavku sezone biće Evropa, ali Partizan ne odustaje ni od domaće titule.
- Evropa nam je svima primarni cilj, mislim da imamo dobre šanse da daleko doguramo u Ligi konferencija. Što se tiče domaćeg prvenstva, nije sve u našim rukama, ali daćemo sve od sebe da stignemo tu razliku ili je barem smanjimo, kao i da pobedimo u derbiju i tu pokažemo ko je stvarno bolji.
Naš sagovornik je prve fudbalske korake napravio u Kanadi.
- Šest godina sam imao kada sam krenuo da se bavim fudbalom. Bilo je to u Kanadi u ekipi Srpskih belih orlova. Moj tata je u tom klubu završavao karijeru, pa sam ja tu počeo da igram. Nismo se dugo tu zadržali, pa smo se vratili u Srbiju, gde sam zaigrao za OFK Beograd.
Foto: Starsport
Posle Karaburme, usledio je odlazak u Englesku i to u redove Vest Hema. Belić nam je pojasnio kako je do toga došlo.
- Igrao sam za U14 reprezentaciju pripremne utakmice protiv Hrvatske i Amerike i tu je bio skaut Vest Hema koji me je video. Pozvali su me na sedam dana u London, pošto imam belgijske papire i nije problem zbog vize. Zadovoljio sam ih i tamo, pa sam prešao u Vest Hem. Malo je falilo da pre toga potpišem za Genk, bilo je skoro sve završeno, ali je Vest Hem ponudio i meni i bratu da dođemo zajedno, a pošto sam bio mlađi bilo mi je važno da neko krene sa mnom, i zato sam odabrao "čekićare" - rekao je on i dodao:
- Ne može uopšte da se poredi fudbal u Srbiji i Engleskoj. Ovde dođeš na trening u 9 ujutru i već oko 12 si kod kuće, dok tamo dođeš u trening centar u devet i tamo ostaneš najmanje do pet popodne. U vreme kada sam igrao u Vest Hemu bio sam mlad, pa su profesori dolazili u trening centar da mu daju časove. Tamo vlada jedan mnogo drugačiji sistem nego ovde. Naši igrači su sa 14, 15 godina talentovanijij od njihovih, ali oni zbog takvog pristupa nas prestingu do 18, 19. godine.
Foto: Starsport
Imao je tu čast da zajedno nastupa sa jednim od najboljih vezista Premijer lige.
- Igrao sam sa Deklanom Rajsom, zajedno smo bili dve godine u internatu. On je najveće ime sa kojim sam bio saigrač, ali ima tu dosta igrača koji igraju u Čempionšipu.
Nakon kišovitog Londona, preselio se u sunčani Pirej, gde je zaigrao za grčkog velikana Olimpijakos.
- U Olimpijakosu sam proveo dve godine i bilo mi je super. Debitovao sam za prvi tim, što mi je bio cilj. Hteo sam, naravno, da odigram više utakmica, ali konkurencija je bila veoma jaka. Takođe, tamo je politika za mlađe igrače veoma loša, pošto se očekuju titule i veliki rezultati u Evropi, baš kao i u Partizanu. Sreća, u Srbiji postoji bonus pravilo, pa mladi igrač mora da igra. U Olimpijakosu je najveći utisak na mene ostavio Podense, tu je bio i golman Žoze Sa, kao i Matju Valbuena. Taj tim Olimpijakosa je bio brutalan.
Foto: Starsport
Nakon avanture u Grčkoj se vratio u srpski fudbal i potpisao za Čukarički.
- U Čukaričkom sam proveo godinu dana i on je bio veoma bitan za moju karijeru, iako nisam imao veliku minutažu. Sredio sam glavu i vratio se kući posle šest godina provedenih u inostranstvu, prijalo mi je da budem u Srbiji sa porodicom, ženom... Da nije bilo mog boravka u Čuki, tog koraka unazad u mojoj karijeri, mislim da nikad ne bih došao u Partizan u zbog toga sam zahvalan svim ljudima u Čukaričkom. Imam sve pohvale za taj klub. Organizacija je sjajna, plate stižu na vreme, što je, nažalost, u Srbiji prava retkost.
Njegov dolazak u Partizan iznenadio je mnoge, ali i njega samog.
- U novinama sam prvi put pročitao da se Partizan interesuje za mene, ali nisam verovao u to. Ja sam poznavao već tadašnjeg trenera Iliju Stolicu, sa kojim sam sarađivao u mlađim kategorijama reprezentacije Srbije, pa sam verovao da ako se Partizan zanima za mene, da bi me on lično pozvao. Ipak, pozvao me je moj menadžer i pitao da li želim u Partizan i naravno da sam odmah pristao. Iskreno, bio sam i pomalo šokiran, jer u Čuki nisam mnogo igrao, pa nisam ni mogao da impresioniram nekog da me dovede u Partizan. Stolica je verovao da ja mogu da donesem nešto ekipi i nadam se i da donosim. Zanimljivo je da više igram kod Gordana Petrića, nego što sam igrao kod njega, ali da njega nije bilo ja ne bih bio ovde i on je najzaslužniji za moj dolazak u Partizan.
Foto: FK Partizan
Belić se često nalazio na meti ogromnih kritika od strane navijača.
- Bilo je veoma teško na početku. Pre svega, taj meč sa Slovackom gde sam dobio crveni karton. Bilo mi je jako teško kad sam ušao u svlačionicu, a ekipa gubi 2:0, a poruke samo stižu. Pročitam nekad i komentare na društvenim mrežama i ne shvatam ih ozbiljno, jer mislim da pravi navijač, koji se razume u fudbal, zna šta jedan mladi igrač mora da prođe. Pogotovo sa mojom igrom, da je to normalna stvar za mene sad. Naravno, neki trener to želi da trpi, a neki ne. Takvi komentari su mi, iskreno, smešni i smatram da nijedan igrač ne bi trebalo da ih shvata ozbiljno. Nije nekad ni lepo pročitati to, jer to teško pada članovima porodice, više se moj brat iznervira kad ih pročita nego ja. Ali, to je fudbal i ja igram za veliki klub kao što je Partizan i sve je to sastavni deo mog života.
Uporedio je potom i odnos navijača Partizana prema košarkaškom i fudbalskom klubu.
- Ja prvi idem na skoro svaku utakmicu košarkaša Partizana. Košarkaši su oduvek imali veliku podršku navijača, veću nego fudbalski klub. Ove godine su se posle dugo godina vratili u Evroligu, pa, možda, zato imaju veću podršku nego mi. Krivo mi je zbog toga, jer mislim da i mi dajemo 100 odsto svojih mogućnosti, kao i oni. Možda imaju bolje rezultate, ali možda i ne, realno kada se pogleda. Ali, na kraju svega to je na navijačima i oni biraju koga će pre da gledaju. Voleo bih da i mi imamo veću podršku, jer to prija nama igračima. Bez navijača nemamamo dodatni naboj na terenu, nisam ljubomoran na košarkaše, ali bilo bi mi drago da više navijača dolazi i na naše utakmice - rekao je Belić, a potom prokomentarisao i predstojeći evroligaški večiti derbi.
Foto: Starsport
- Sigurno ću pratiti derbi, nadam se da ćemo svi ovde zajedno gledati i da ćemo pobediti Zvezdu. Partizanova igra je napredovala u poslednje vreme, zaigrali su bolje i u odbrani i dosta bolje izgledaju na terenu.
Belić je verovatno i najveći navijač Novaka Đokovića među igračima Partizana.
- Pratim svaki Novakov meč i na Grend slemovima i na ostalim turnirima. Obožavam tenis, nažalost, nisam imao prilike da ga igram u Turskoj, jer nemamo mnogo vremena. Taman kada završimo trening, uglavnom stignem da pogledam neki Novakov meč. Protiv De Minora sam se nadao da ću da odgledam koji set, ali kad sam upalio televizor, on je već davao izjavu posle pobede. Pored tenisa veliki sam ljubitelj i NFL-a, a Bengalsi su mi omiljeni tim - zaključio je Belić.