Milorad Vučelić, predsednik Partizana: PUŠIM TOMPUSE ZBOG ČE GEVARE I KASTRA!
IZVOR: Radovan V. BIBIĆ - 07.02.2018 | 06:21
Diplomirao je pravo. Bio je novinar i urednik više televizija i dnevnih novina. Publicista i upravnik nekoliko ustanova kulture. Uplovio je i ostao u politici kao istaknuti član SPS. Danas je na čelu Večernjih novosti i Fudbalskog kluba Partizan. Ono što Milorada Vučelića (69) prati kroz sve ove životne avanture su tompusi i kafana!
Foto: ST/R.BIBIĆ
Foto: Srpski telegraf
CIGARE ZA VILJUŠKE
- Počeo sam da pušim tompuse u vreme kubanske revolucije gledajući Ernesta Če Gevaru i Fidela Kastra. Ostali su uz mene 40 godina. To mi je sada jedini porok. Zato mi najteže pada kada imam grip, pa ne mogu da zapalim deset dana. U početku su mi bili predah jer sam u to vreme mnogo pisao kao novinar i kao urednik. Pisao sam uglavnom noću, a godilo mi je da tada pušim cigarete. U to vreme je bilo boljih cigareta nego danas. Jugoslavija je sa Kubom imala dobru robnu razmenu. Mi njima železo, viljuške i noževe, a oni nama tompuse i drugu robu. I to kakve, božanstvene cigarete. Čak su i čuvene marke diplomatik i bolivar bile pristupačne kad sam ja kao neko ko je radio u SKC i za Književnu reč mogao da ih priuštim. Najveći problem je bio kako im sačuvati svežinu. Sećam se da smo tompuse zato čuvali u frižiderima - priča Vučelić za Srpski telegraf.
Vučela: Držao sam tompuse u frižideru da bih im sačuvao svežinu
KAFANA JE SUDBINA
Uz tompuse, osim noćnog pisanja, dobro ide i kafana. U njoj, prema Vučelićevim rečima, ljudi se susreću, razmenjuju informacije, ali se i vidi kakav je ko čovek. Neizostavna je i muzika, ali samo do granice kad ona ne nadjača ljudski govor.
Foto: ST/R.BIBIĆ
- Pušim i kod kuće kad sam sam, ali i u kafani. Ona je bila i ostala važno mesto za susrete i razgovore. Proveo sam tamo dosta vremena, ali sigurno i deset puta više za radnim stolom. Kafana je živo mesto čak i za zabranjivane stvari. U svojoj prvoj knjizi imam uvodni esej: "Čaršija, sudovi slobode." Komunikacija kafane nije za potcenjivanje. Tu se sve vidi, ko ne ume da se ponaša u kafani, ne ume da se ponaša i u životu. Tamo pokažete kakav ste čovek, da li ste kavaljer, šta radite kad se napijete. Treći stub, uz tompuse i kafanu, jeste pesma. Ali bez razglasa, samo akustika. Prirodni zvuk harmonike i tamburice su posebni. Zato ne volim svadbe, tu je preglasno, pa ne mogu da razgovaram. Nemam omiljenu pesmu, ali ako treba da izdvojim neke, to su "Ne može nam niko ništa" od Mitra Mirića i "Crne kose" od Hanke Paldum. Naravno, ova druga zbog izmenjenog refrena "Sve za ljubav, sve za Partizan" - osmehnuo se na kraju razgovora alfa i omega crno-belih.