Luka Milivojević otvorio dušu: ZAHVALJUJUĆI OCU SAM DOGURAO DOVDE, igrači danas samo misle na novac

Foto: Tanjug/AP

Milivojević je postao jedan od nosilaca igre Palasa

Milivojević je zavredeo poštovanje sjajnim odnosom prema dresu Kristal Palasa i velikim zalaganjem na terenu, pa je postao i jedan od miljenika navijača Palasa uz Vilfreda Zahu. Ovo je bio i jedan od motiva da "Tajms" obavi intervju sa našim vezistom.

Luka je za početak pričao koliko je bilo teško odrastati u državi koja je bila ophrvana ratnim dešavanjima.

- Slušajte, sećam se kada su ljudi u mojoj zemlji čekali u redovima da kupe hleb i dva litra ulja. Imao sam šest, sedam godina. Kunem se da je bilo tako. To vas nauči da kasnije poštujete mnoge stvari. Ja cenim život, novac i naravno porodicu. U poslednjih 30 godina moja zemlja je prošla kroz tri rata i posle toga postajete jači, naučite kako se preživljava. Ludo je proći kroz tri rata. Čak smo 1998. godine ratovali i protiv Amerikanaca (zbog Kosova). Mom narodu je teško - istakao je Luka Milivojević.

Na konstataciju novinara "Tajmsa" da je Srbija jedan od najvećih izvoznika fudbalera na svetu, sa 460 igrača u inostranim ligama, Milivojević je otkrio drugu stranu medalje.

- Problem srpskog fudbala je što ima puno talentovane dece, ali ne postoje finansijska sredstva da se oni zadrže. U današnjem fudbalu mnogi mladi igrači najpre misle na novac, skupa kola, trošenje para... Mnogi razmišljaju o trošenju novca, a da ga još nisu ni zaradili. Mislim da je to loše, treba ići korak po korak, kao što sam ja uradio kada sam napustio Srbiju sa 23 godine. Imali smo generaciju koja je bila omladinski svetski šampion 2015. godine, petnaestorica njih su otišla u inostranstvo, a deo njih se potom vratio u zemlju - podseća Milivojević.

Bivši vezista Crvene zvezde je otkrio i da je za uspeh u karijeri najzaslužniji njegov otac, koji ga je uvek usmeravao na pravi put.

- Tata mi je, kada sam bio mali, rekao da nikad ne lažem, da ne kradem i da treba da budem dobar čovek. Od detinjstva je gradio moju ličnost i on je moj uzor. Kada sam imao četiri godine, igrali smo fudbal na male golove do 10. On je vodio sa 9:6, ali sam ja izjednačio na 9:9. Šta normalno urade roditelji u tim trenucima? Puste da dete pobedi. Ali ne, on me je pobedio, a ja sam plakao satima, želeo sam da pobedim. On me je uvek posle utakmica kritikovao. Nikad me nije tapšao po ramenima i govorio da je sve savršeno. Uvek mi je pričao da bežim od ljudi koji to rade. Uvek sam sam donosio odluke, ali sam najvažnije savete dobijao od oca - zaključuje Luka Milivojević.