LAZAR CAREVIĆ INTERVJU (1/2): IZ GRBLJA DIREKTNO U BARSELONU - GODINA U VOJVODINI LEPŠA NEGO PET U ŠPANIJI! O Mesiju u svlačionici, licemerju crnogorskog saveza...
IZVOR: Republika/ O.J. - 18.05.2024 | 17:00
O pomalo sumornom periodu u Kataloniji, druženju sa najboljim golmanima i igračima i bezobrazluku koji je doživeo u svojoj zemlji...
Tek mu je 25 godina, a o onome što je prošao kroz karijeru mogao bi da priča satima, pa i danima. Ipak, mi smo u manje 25 minuta zajedno sa golmanom Vojvodine, Lazarom Carevićem, prešli dobar deo momenata koji su obeležili njegov period među stativama u seniorskom fudbalu.
Ovo je prvi deo intervjua sa crnogorskim golmanom, a drugi izlazi uskoro.
Iz malog crnogorskog Grblja je išao na probu u mnoge evropske velikane, ali je srce presudilo da odluka padne na Barselonu.
- Proveo sam dve nedelje na probi u Barseloni i zadovoljio te neke njihove potrebe, oni su nakon toga poslali ugovor i ja nisam mnogo razmišljao. I pre toga sam išao u druge klubove, stvarno sam išao na mnogo proba i uglavnom zadovoljavao ta neka očekivanja. Imao sam i drugih ponuda, ali, veliki sam navijač Barselone i zato sam njihovu odmah prihvatio. Bajern Minhen, Ajaks, bio je tu i Atletiko Madrid i još drugih nešto "manjih" ekipa, svuda sam tamo išao na probu, ali sam od malena sa bratom kod kuće gledao Barselonu i nekako mi je bilo normalno, ne znam da li i najbolje, ali u tom trenutku mislio sam da jeste, da izaberem njih.
Postojao je porodični prijatelj koji je bio ključna karika u uspehu Carevića.
Foto: Fcbarcelona.com
- Išli smo preko Damira Radončića, on je taman tu iz Zrenjanina u blizini. Ima odlične kontakte, mnogo mi je pomogao i bio je vrlo dobar prijatelj sa Gvardiolom, sa kojim sam takođe imao dodira. Baš kad sam bio na probi u Bajernu bila je tu i seniorska reprezentacija Nemačke teren do mene, tako da sam imao priliku da vidim sve.
Carević se prvi put našao u sastavu seniorskog tima Barselone nekoliko meseci nakon što je Leo Mesi imao emotivan oproštaj od Katalonaca, ali je stigao dobro da upozna jednog od najvećih fudbalera ikada.
- Nejmar je otišao kad sam ja došao, a ja sam sa Mesijem bio tu praktično tri godine. Trenirali smo mi iz B tima sa njima, uvek je jedan golman od nas išao kao treći sa prvim timom, tako da smo se uvek rotirali. Imali smo priliku da treniramo sa njima što je bilo fenomenalno.
Da li ti je on u tim trenucima bio i idol?
- Pa kako ne, mada sam ja više voleo golmane. Viktor Valdes, Ter Štegen sad - njih dvojicu sam više pratio, ali, naravno, u fudbalskom smislu Mesi svakako.
Kakav je Mesi bio u svlačionici?
- Mesi je više pričao na terenu nego van njega. Ovako je bio miran, normalan, povučen, ništa specijalno nije radio, ali sigurno da je imao veliki autoritet na terenu i donosio je rezultate. Takav igrač se jednom rađa, tako da imati priliku da delim sa njim svlačionicu, gledati ga na utakmici i trenirati s njim, je bilo fenomenalno. Ja sam bio prezadovoljan time.
Foto: Republika
Kako je bilo braniti tom ubojitom napadu Barse?
- Pa, fenomenalno. Taj tim na svakoj poziciji ima dva, tri kvalitetna igrača. To je bio stvarno san za svakog igrača, da ima priliku da igra sa takvim ljudima i fudbalerima. Bilo je to veliko iskustvo za mene, ali sam onda odlučio da dođem u Vojvodinu i pokažem na terenu i utakmicama koliko i šta vredim.
Sa kim si se najbolje slagao iz ekipe?
- Pa, uglavnom se najviše išlo sa golmanima. Sa Ter Štegenom sam se najviše družio, takođe sa Silesenom dok je bio. Imali smo odličnu komunikaciju, baš kao i sa Netom koji je pred kraj došao. Sa njim sam i najviše vremena provodio. To su sve stvarno fenomenalni momci i svaki od njih tamo je nas iz B tima dočekao sjajno, nismo imali nikad nijedan problem. Svi su uvek bili spremni da pomognu.
Koja ti je utakmica iz Španije ostala u najboljem sećanju?
- Pa, od ovih što sam gledao definitivno prvi El Klasiko. Ta brzina igre i tranzicija... Gledao sam ih više i uvek je bilo golova, ali ta tenzija pred utakmicu i 100 hiljada ljudi, ne može biti lepše. A od mečeva na kojima sam branio izdvojio bih recimo Regonu koja je imala nešto veći stadion.
Neka neobjavljena anegdota iz svlačionice?
- Jeste, bio je Dani Alves najdluđi tu, ali sad... Kako su rezultati bili nešto slabiji, onda su svi bili više profesionalni, ozbiljniji... Nije bilo vremena za zezanje, svi su gledali kako da ostvare što bolje rezultate i uvek je bilo više ozbiljno.
Carević je debi za seniorsku reprezentaciju Crne Gore zabeležio protiv Jermenije u prijateljskom duelu. Nakon samo godinu dana, Lazar se našao na udaru tamošnjih medija kada je na zagrevanju pred meč sa Srbijom sasvim slučajno nosio rukavice u crvenoj, plavoj i beloj boji, što je od strane navijača u Podgorici shvaćeno kao provokacija.
Foto: Printscreen Youtube / FSCG
- Jedan smešan događaj. I tad mi je bilo smešno, sad još više... To je bio taj model rukavica koji se koristio za Svetsko prvenstvo, to su svi golmani tada nosili... I kopačke i rukavice sa tim motivima pre toga sam nosio za reprezentaciju i to nikada nije bio problem. Tada se protiv Srbije tražio problem da se napravi, da se izazove neka tenzija i našli su preko mene da rade to. Kažu "srpske boje", ali da ih vi sad vidite izbliza, to nema veze sa vezom. Tako su to oni videli, mene ne zanimaju ti navijači, gledam sebe, radim najbolje što mogu, znam da nikada nisam nikog provocirao, prošao sam sve selekcije od pionirske do A tima i nikad nijedan problem niko nije imao sa mnom. Niko ne voli Crnu Goru više od mene, iako oni misle drugačije, ali ja ne mogu njih da ubeđujem. Nadam se da će se ta situacija popraviti, ali ne znam ni kako je nastala...
Ni tu nije bio kraj. Selektor "sokolova" Miodrag Radulović pred sledeće okupljanje rekao je da se Carević nije odazvao pozivu reprezentacije, ali, ni to nije bilo baš najtačnije...
- To je još jedna velika laž koju su oni izneli. Tada je selektor bio Miodrag Radulović, imali smo kontakt posle te utakmice i sledila su dva vrlo bitna meča. On je mene pozvao i rekao: "Znaš, ne bi nam bila potrebna sad tenzija pred ovako važne utakmice, možda bolje da preskočiš ovo okupljanje..." Ja sam rekao: "Ako je tako, onda bolje da preskočim". I posle toga se nismo čuli dva meseca, takav je bio dogovor, a onda meni stiže dve nedelje pred okupljanje poziv ovde u klub. Ja sam njega pozvao i pitao da li je to ozbiljno, ili slučajno. On mi je odgovorio da je to neka greška, da ne brinem ništa i da će on to rešiti. Rekao sam da nije problem, a onda me na dan okupljanja pozvao saigrač iz reprezentacije Šipčić i pitao: "Kad ćeš da dođeš, evo ti je oprema ovde?" U tom trenutku sam pretpostavio, ali, mislim, neće me valjda izraditi na tu foru... Onda, odjedanput, on izlazi u novine i kaže da ne zna razlog zašto se ja nisam odazvao i da sam ja odbio poziv. To je neko namerno uradio i verovatno je hteo da iskoristi to ili da me skloni iz reprezentacije. Oni tamo gledaju na nas Careviće kao da smo mi problem ili ne volimo Crnu Goru ako ne pevamo himnu iz sveg glasa... Ali, činjenica je da mnogo više mi doprinosimo zemlji nego svi oni zajedno. To je jedna glupa situacija, oni su, mogu reći, mene izradili na tu "foru" i tako je ispalo, a dogovor je bio drugačiji...