NASER ĐIGA - INTERVJU: KAD SAM ČUO DA ME ZVEZDA ZOVE, NISAM RAZMIŠLJAO! Klicanje delija najdraži momenat u karijeri, Kanga mi je kao otac

Foto: Republika

NASER ĐIGA - INTERVJU: KAD SAM ČUO DA ME ZVEZDA ZOVE, NISAM RAZMIŠLJAO! Klicanje delija najdraži momenat u karijeri, Kanga mi je kao otac

"Ko je ovaj Điga?!", "Idemo direktno u Ligu šampiona, a dovodimo četvrtog štopera Bazela!", "Hoćemo prava pojačanja!" - ovim, i njima sličnim komentarima, zvezdaška javnost je dočekala prošle godine vest da je Naser Điga novi fudbaler crveno-belih.

I zaista, momak iz Burkine Faso, tada "zeleni" 20-godišnjak, po svim parametrima nije izgledao kao igrač koji je sposoban da se nosi sa najboljim evropskim golgeterima. Sve dok mu Barak Bahar nije priredio "vatreno krštenje" i pružio šansu da na tepihu Etihada pokaže od čega je satkan. Tih 90 minuta bili su dovoljni da navijači Crvene zvezde "pojedu" svoje reči sa početka.

Điga je, kao da je u nogama već imao barem 30 takvih utakmica, potpuno neutralizovao Erlinga Halanda i pružio partiju dostojnu najboljih štopera na Starom kontinentu. To je bio okidač da krene njegov uspon na Marakani. Bilo je poteškoća usput - smena trenera, novo dokazivanje, jaka konkurencija... Ali je momak koji je stigao iz Bazela sve to prebrodio i sada sa Urošem Spajićem čini neprobojni bedem ispred gola crveno-belih.

Baš zbog takvog uspona i njegove nenametljive prirode, za to vreme je pokupio simpatije svih pristalica crveno-belih koje danas ne mogu da zamisle odbranu bez njega. Stekao je i ogroman kredit kod Vladana Milojevića, a u intervjuu za Republiku pričao nam je o svim preprekama sa kojima se suočavao ne bi li došao do ovog nivoa i o tome kako je iz njegovog ugla izgledao dosadašnji boravak u Beogradu.

Kako je bilo odrastati kao fudbaler u Burkini Faso? To nije država poznata po fudbalu.

 
- Pa, moje detinjstvo u Burkini Faso je bilo slično kao kod većine mladih koji su rođeni u Africi. Znate, skoro svi mladi rođeni u Africi imaju dosta poteškoća još od detinjstva. Dakle, suočavali smo se s poteškoćama vezanim za finansijske uslove, ali sam znao da moram da se posvetim potpuno, da radim kako treba, jer sam imao san. Taj san je bio da postanem profesionalni igrač, to je bio moj prvi san. Zbog toga sam dao sve od sebe da dostignem taj cilj. Počeo sam da igram sa trinaest godina u Vitezeu, tako da sam od malih nogu krenuo sa kadetima, zatim juniorima, a kasnije sam se pridružio prvom timu. Igrao sam prvu diviziju sa njima, a nakon toga sam uspeo da potpišem svoj prvi profesionalni ugovor sa Bazelom 2021. godine.

Da li si imao podršku porodice na tom putu?

- Pa... pre svega, moj otac se nije bavio sportom. Nije se bavio sportom, to je… dobro, neću pričati o njegovom poslu, ali on se nije bavio sportom. Mislim da sam ja prva osoba u mojoj porodici koja je uspela da napravi nešto u fudbalskom svetu. Verujem da sam time motivisao većinu mladih iz moje porodice koji imaju isti san kao i ja – da postanu profesionalci i nadam se da će uspeti da postignu još više od mene. Nadam se.

Bio si veoma mlad kada si stigao u Evropu. Da li si imao poteškoća da se prilagodiš promenama i šta ti je najviše nedostajalo?

- Da, imao sam dosta poteškoća. Baš dosta poteškoća. Po dolasku, prva je bila hladnoća, jer je u Švajcarskoj stvarno hladno i bilo mi je teško da se prilagodim. Uz pomoć mojih saigrača i tehničkog osoblja, uvek sam imao opremu koja mi je omogućavala da se dobro zaštitim od hladnoće i potpuno posvetim treninzima. Nakon toga, što se tiče prilagođavanja ekipi, mislim da nivo nije bio isti. Imao sam dosta problema na početku da se prilagodim stilu igre, jer u Africi to nije ni blizu nivoa u Evropi. Nije isto, osim za one koji su prošli kroz fudbalske akademije. Ali posle toga, mislim da je sve išlo dobro.

Foto: Republika

Kako si komunicirao sa saigračima i kako to radiš sada, budući da pričaš samo Francuski? Čini se da se sjajno slažeš sa saigračima u Crvenoj zvezdi.

- Komunikacija sa mojim saigračima je uglavnom išla veoma dobro, jer sam osoba koja je uvek dobro raspoložena. Uvek sam vedar, pa se trudim da to raspoloženje prenesem na svoje saigrače, bilo kroz komunikaciju, bilo na terenu. Trudim se da budem što pozitivniji sa svojim saigračima i mislim da je komunikacija između mene i njih odlična.

Da li ti je više odgovaralo da igraš u prvoj švajcarskoj, ili drugoj francuskoj ligi? Koja od njih je kvalitetnija?

- Mislim da mi je u Švajcarskoj ipak bilo malo teže, jer sam potpisao za tim koji tamo ima status velikog kluba. Zamisli da potpišeš svoj prvi ugovor za klub koji ima cilj da završi prvi u prvenstvu... Imao sam neke nedostatke u igri, a klub nije imao vremena da mi pruži priliku da igram kako bih ispravio te greške, tako da je bilo pomalo teško. Ali, u Francuskoj, mogu reći da sam se dosta razvijao tamo, jer sam imao minutažu. Imao sam vremena za igru, tim je bio u drugoj diviziji i otvorilo mi se više prostora. To je takođe bio dobar nivo, druga liga, ali mislim da sam se bolje razvio u Francuskoj nego u Švajcarskoj.

Kada su otpočeli pregovori sa Crvenom zvezdom i kako si reagovao na tu ponudu? Da li je bilo premišljanja?

- Pa, od početka prelaznog roka znao sam da neću ostati u Bazelu i tražio sam novu destinaciju. Tek pred kraj istog, ostalo je tri-četiri dana i moj agent me je kontaktirao. Zapravo, prvi je bio predsednik Bazela, koji me je pozvao i rekao mi da postoji tim u Srbiji koji želi da me potpiše i da će taj tim igrati Ligu šampiona. "A?!" - rekao sam. Liga šampiona! Tim koji će igrati Ligu šampiona, bio sam stvarno 
uzbuđen. Tako da je jedina opcija koju sam želeo bila da potpišem za Zvezdu. Nisam puno razmišljao, brzo sam kontaktirao svog agenta da saznam više, jer je klub već bio u kontaktu s njim. On mi je objasnio uslove i nisam imao nikakve dileme. Odmah sam rekao sebi: "Moram da odem u Crvenu zvezdu".

Foto: www.profimedia.rs

Naglo si prešao sa Lige konferencije na Ligu šampiona. Tek što si došao u Zvezdu, već si morao da se nosiš sa Erlingom Halandom - i uradio si odličan posao.

- Mislim da se sve desilo brzo. Moj uspon iz Lige konferencija u Ligu šampiona je bio pravi napredak, jer sam jedan od tih mladih igrača koji su imali ambiciju da igraju sa najboljima i uspeo sam da ostvarim taj cilj. Sada, ono što je najvažnije je da radim kako treba i da pokušam da dostignem ciljeve koji dolaze. Igrati protiv igrača kao što su Erling Haland ili Robert Levandovski... Mislim da je to zaista sjajno za jednog mladog igrača, jer mi mnogo pomaže da steknem iskustvo. Želim da iskoristim to iskustvo i radim još više kako bih imao još sličnih šansi.

Koji igrač ti je bio najteži za čuvanje?

- Igrač koji je bio najteži za čuvanje... Rekao bih baš Haland, zato što je napadač koji je većinu vremena iza odbrambenog igrača, pa je zaista teško braniti se protiv takvog centarfora. Uvek je iza, a teško je gledati loptu i svog protivnika istovremeno, tako da mislim da je on bio najteži za čuvanje.

Navijači su te zavoleli od te utakmice u Mančesteru. Kada si ti krenuo da osećaš njihovu ljubav i poštovanje?

Foto: Republika

- Da, osetio sam tu ljubav navijača prema meni od utakmice protiv Mančestera. Posle tog meča, brzo sam video kako moja slika kruži društvenim mrežama ovde 
u Srbiji i stvarno sam bio dirnut. Pomislio sam: "Vau", jer je to bila moja prva utakmica. Imao sam utisak da sam sjajno počeo novu epizodu. Najteže je, ipak, bilo održati taj nivo i raditi iz dana u dan kako bih uvek bio bolji i nastavio da ih usrećujem.

Kako si video period dok je ekipu vodio Barak Bahar?

- Ah, da... Zapravo, prošle sezone nisam bio konstantan u pogledu performansi. U Ligi šampiona sam zapravo igrao bolje u kontinuitetu nego u šampionatu ili kupu. Mislim da je to bilo zbog malo nedostatka koncentracije i samopouzdanja. Ove godine, hvala Bogu, uspeo sam da radim tokom odmora na tom aspektu i, hvala Bogu, postignut je progres. Mislim da sam mnogo napredovao u tom pogledu.

Kako ti se činio trener Milojević kada je došao?

- Pa, kada je on stigao, nismo imali neki razgovor jer sam ja bio na Kupu afričkih nacija. Bio sam tamo i samo čuo da imamo novog trenera. Mislim da je adaptacija prošla dobro, ali da je i dalje bilo mnogo nezrelosti u mojoj igri. Nedostajalo mi je iskustva i mislim da je to razlog zbog kojeg, pred kraj sezone, nisam dobijao mnogo minuta za igru. Ali, smatram da sam ove godine dosta napredovao i da je moj odnos sa trenerom Milojevićem sada sjajan.

Da li su ti Spajić i Dragović pomagali svojim iskustvom?

Foto: Starsport

- Da, mislim da su mi Spaja i Drago u velikoj meri pomogli da dođem do ovog nivoa samopouzdanja i igram kako treba. Mislim da sam iz njhovih saveta mnogo naučio i planiram da to nastavim da koristim, jer je Spaja uvek tu za mene. Svaka utakmica koju igram sa njim, trudim se da to iskoristim i naučim još, jer se od njega nikad ne prestaje učiti.

Kako si doživljavao ambijente na utakmicama kod kuće i šta misliš o atmosferi koju prave delije?

- Ambijent na Marakani je nešto neverovatno... Čim sam stigao, prisustvovao sam utakmici koju smo igrali protiv Novog Pazara. Atmosfera je bila stvarno...  Ah! Neverovatno. Da, to mi je bio prvi put da vidim tako nešto na fudbalskom stadionu. Petarde, dimne bombe... To nas motiviše i uvek stvara želju da se damo sto odsto. Mislim da su to lepi trenuci koje bih voleo da doživim ovde što više puta.

Da li ti je omiljeni momenat bio kada su ti navijači klicali posle Bode Glimta? Retki fudbaleri su imali tu čast.

- Mislim da je to utakmica koja je za sada obeležila moju mladu karijeru. To je najlepši trenutak koji sam doživeo otkako igram fudbal. Čuti moje ime: "Điga, Điga!"... Siguran sam da je to bio najbolji momenat od kad sam počeo da se bavim fudbalom.

Da li je Gelor Kanga tvoj "najluđi" saigrač ikada?

- Kanga... (smeh). On je stvarno neko ko uvek govori lepe stvari, uvek je dobre volje, zadirkuje sve, umara... Ali, kad njega nema, stvarno nam nedostaje. On je neko koga stvarno smatram svojim velikim bratom, a mogu reći i ocem, jer mi daje korisne savete i deo je ljudi koji su stvarno tu za mene i koji će, mislim, uvek biti tu za mene. Stvarno je dobar čovek.

Koje ti je omiljeno srpsko jelo?

- Pa, iskreno, nemam omiljeni srpski specijalitet, ali uvek kažem da su to špageti sa belim sosom. To najviše volim da jedem, mada znam da to nije srpsko jelo.

Foto: Republika

Kako ti se dopada Beograd i šta najviše voliš da radiš u slobodno vreme?

- Sviđa mi se Beograd, pre svega jer je vrlo miran. Mirno je, a posebno mesto gde živim, mislim da je to najlepša četvrt u kojoj sam živeo otkako sam u Evropi. Stvarno volim Beograd. Ja sam neko ko ne voli da izlazi, većinu vremena sam kod kuće, uvek igram Plejstejšn i mislim da je to jedina stvar koju radim pored svojih molitvi (smeh). To je jedina stvar koju radim ovde u Beogradu. Vrlo sam povučen, uvek kod kuće i mislim da je to najbolji način da pronađem mir koji prenosim na teren.

Ti si i dalje vrlo mlad igrač. Da li misliš da bi bilo pametnije da ostaneš ovde još nekoliko godina pa odeš u neki još veći klub, ili bi to učinio već narednog leta ukoliko stigne dobra ponuda?

- Pa, trenutno, mislim... Trudim se da ne razmišljam o tome jer sam mlad igrač. Uglavnom smatram da, ako se fokusiram na ponude koje mogu dobiti ili na glasine, to može samo da me ometa na terenu. Tako da pokušavam da pustim svog agenta da se time bavi, to je njegov posao. Trudim se da dam najbolje od sebe na terenu. Ako budem ostao u Beogradu, biću srećan zbog toga. Ipak, ako, ne znam, stigne ponuda koja bi odgovarala klubu, Zvezdi, i meni, mislim da ćemo sa mojim agentom odlučiti koja je opcija najbolja.

Poruka na srpskom za kraj?

- Hvala puno! - završio je Naser Điga priču za Republiku na našem jeziku.

BONUS VIDEO