VIRTUOZ IZ BAČKE TOPOLE: Vojvođanski "mangup", poslednji srpski dribler i najskuplji igrač Holandije - DUŠAN SILNI!
IZVOR: Republika - 23.09.2018 | 10:31
Nekima je malo često sasvim dovoljno. E, to je odlika velikih, ako znaš da uživaš u trenutku, u sitnicima, malim stvarima koje nekada tako puno znače. U moru istih budi drugačiji, recimo kao naš Dušan Tadić.
Kada od asfalta ulica Bačke Topole stignete do Sautemptona, Ajaksa, a sa reprezentacijom kao ponosni Srbin istrčite na utakmice Svetskog prvenstva - može se reći da ste uradili veliku stvar u svojoj karijeri. Postoje tako neki igrači, koji uživaju u drugačijim stvarima, nekome možda nejasnim, ali ipak toliko jasnim.
Dok je odrastao u svom rodnom mestu Dušan Tadić je imao problema da odluči za koga da navija. Otac, okoreli Partizanovac, a stric fanatični Zvezdaš. Može se reći da je bio baš u problemu. Međutim, naš vezista se odlučio ko je njegova najveća ljubav - Srbija! Nacija u kojoj se rodio i koju sa ponosom pominje u svetu. Kada je sa 13 godina dobio dres Predraga Mijatovića (da baš onaj dres, onaj čuveni dres iz 1998. godine u Francuskoj gde se prečka i dan danas trese) Dušan je otkrio sve čari te povezanosti između emocija i lopte. Zaljubio se u fudbal.
Foto: Starsport
Nije kao većina, to ste već mogli da zaključite, a potvrda toga je i karijera u Srbiji. Partizan i Crvena zvezda, ne - Vojvodina. U novosadskom klubu Tadić je "pekao" zanat i kalio se za Evropu, a kada je stigao poziv Groningena bilo je jasno da se koferi neće sami spakovati. Tada kreće dodavanje evropskog žiga na njegovo ime. Period kada će "Stari kontinent" zapamtiti ime Dušana Tadića, srpskog virtuoza. Dve godine u pomenutom holandskom klubu, a onda prelazak u Tvente i pisanje istorije sa svojim magičnim dodavanjima (nekoliko puta najbolji asistent Eredivizije).
Prepoznalo se to i u ligama "petice" pa su krenula raspitivanja, ali Dušan, kao i do sada nastavlja da briljira pa pored interesa mnogih velikana odlučuje da ode u Sautempton. Nije se prevario, ponovo su nišanske sprave bile nameštene, a lopte se "lepile" za nogu saigračima pri njegovim dodavanjima. Bile su to jako lepe četiri godine za našeg asa.
Foto: Tanjug/AP
Međutim, došlo je vreme za rastanak. Tada je Tadić pokazao šta je naučio onog dana kada je dobio Mijatovićev dres. Pokazao je da treba da sluša srce, to je jedini ispravan put. Šta je ono reklo? Milan, Atletiko Madrid, Inter.... - ma kakvi, ideš ti u Amsterdam! Mnogima nije bilo jasno zašto baš Ajaks pored mnogo jačih klubova, pričalo se da je rano za tako nešto, bolje da igra u Španiji ili Italiji... Nije mario Dušan i pokazao je svima zašto baš taj Ajaks.
Suze nakon plasmana Srbije na Svetsko prvenstvo nisu bile slučajne, nimalo.
- Sreća nije na prodaju. U Vojvodini sam sa neuporedivo manje novca uživao u raznim sitnicama. Ne opterećujem se materijalnim stvarima. Pazite, traži me Betis i nudi dva miliona, a imam ponudu Reala od 200.000. Svaka čast, Betisu, ali Real je Real - rekao je jednom prilikom Tadić.
"Poslednji srpski dribler" kako vole da kažu fudbalski fanatici transferom u Holandiju postavio je rekord holandske lige, a ove sezone malo je reći dominira na svim poljima. Valjda je svima konačno jasno zašto baš "taj" Ajaks.