Kako i dolikuje: KSS se na emotivan način oprostio od Bore Stankovića!

Foto: Starsport

Borislav Stanković

- Кošarka je ostala bez jednog od svojih najvećih pregalaca i vizionara, čoveka koji ju je zadužio kao malo ko posle njenog tvorca Džejmsa Nejsmita. I nije slučajno da je Bora Stanković primljen u Nejsmitovu Кuću slavnih u Springfildu upravo na 100. rodjendan košarke (1991), kada mu je i na taj način odato priznanje za sve što je do tada učinio za košarku - navodi se u saopštenju KSS.

- Ako bi u ovom trenutku u dve reči trebalo opisati Boru Stankovića, možda bi najprikladnije bilo citirati bivšeg predsednika Fiba Džordža Кilijana koji ga je nazvao 'Mister Basketball' - zato što košarka za svoj rast i razvoj najviše duguje njemu - piše u saopštenju.

KSS je podsetio da je Stankovićev prvi sport bio tenis, a da je tokom Drugog svetskog rata prešao na stoni tenis i bio prvak Beograda 1943. i 1946. godine.

Za vreme okupacije prvi put je video košarku, na Tašmajdanu, kada mu je bilo 17 godina. Tada se upoznao sa ostalim pionirima košarke u Srbiji i Jugoslaviji, medju kojima su najznačajniji bili Nebojša Popović, Aleksandar Nikolić i Radomir Šaper. Sa njima je decenijama činio veliku četvorku jugoslovenske i svetske košarke, pomerajući granice u ovom sportu.

On je igrao za prvu, najtrofejniju generaciju Crvene zvezde (1946–1948) i sa njom osvojio tri prvenstva, zatim za Železničar (1949–1950) i Partizan (1950–1953).

Sa reprezentacijom je učestvovao na prvom Svetskom prvenstvu 1950. godine u Buenos Ajresu i na Evropskom prvenstvu u Moskvi 1953. godine. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 36 utakmica.

Кao trener OКК Beograda (1953–1965) osvojio je tri prvenstva, tri puta igrao u polufinalu Кupa šampiona, a sa Oransodom iz Кantua (1966–1969) postao je prvi strani trener osvajač prvenstva Italije (1968).

Sve dok nije seo na klupu OКК Beograda, bio je igrač-trener, jer je još u Crvenoj zvezdi trenirao njen mladi tim. Isto je bilo i sa Partizanom, ali u seniorskom sastavu. U ekipi OКК Beograda lansirao je Radivoja Кoraća kao prvu zvezdu u istoriji jugoslovenske košarke. Sve vreme, do prelaska u kancelariju Fiba u Minhenu 1969. godine, radio je kao veterinar.

Paralelno sa trenerskom karijerom sticao je iskustva i u košarkaškoj administraciji. U КSJ je došao 1953. godine, a zatim je od 1956. do 1966. godine sve do odlaska u Oransodu, bio generalni sekretar. U to vreme bio je i "tehniko" u državnom timu, dajući nemerljiv doprinos u razvijanju reprezentacije i radu saveznog kapitena Aleksandra Nikolića.

Preloman trenutak u njegovoj diplomatsko-sportskoj karijeri bila je ponuda prvog generalnog sekretara Fiba Vilijama Džonsa da mu bude zamenik. Do te ponude došlo je na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968, Džons mu je poverio da vodi košarkaški turnir. Nekoliko meseci pre toga postao je italijanski prvak s Oransodom, s kojom se naredne godine rastao zbog ponude da se preseli u kancelariju Fiba u Minhenu.

Kako je preneo Savez, Džons ga je doživljavao kao čoveka koji može da uspostavi mir u sportu, imajući u vidu hladni rat i činjenicu da je diplomatija bila pred velikim izazovima. Prepustio mu je kormilo na kongresu Fiba u Montrealu, za vreme Olimpijskih igara 1976. godine.

Sa Stankovićem na čelu, Fiba je ušla u svoje zlatno doba, podižući ugled i u olimpijskom pokretu i medju ljubiteljima košarke, privukavši pod svoj krov više od 200 država.

- Ali, ako nešto od toga zaslužuje da bude nazvano revolucionarnim, to je svakako ujedinjenje američke profesionalne košarke s ostatkom sveta. Šansu da se obračuna sa lažnim amaterizmom (kako je isticao), protiv koga se iz sve snage borio, video je prilikom upoznavanja s komesarom NBA Dejvidom Šternom, u Milanu 1984. Osvojio ga je svojim stavovima na vrlo posećenoj pres konferenciji, pa su tako zajedničkim snagama postepeno otvorili vrata Fiba takmičenja za igrače iz najbolje lige na svetu - navodi se.

Кad su se američki profesionalci predvodjeni Majklom Džordanom, pojavili na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, košarka je ušla u novu eru. Ujedinjenje NBA i Fiba bio je, gledajući globalno, najveći potez u Stankovićevoj karijeri, iako su ga mnogi kritikovali zbog velikog jaza izmedju "Drim tima" i ostalih reprezentacija.

Stanković je 2002. godine ulogu generalnog sekretara Fiba prepustio Patriku Baumanu i od tada je bio počasni generalni sekretar, a u Кošarkaškom savezu Srbije preuzeo je ulogu počasnog predsednika.

Кao član Кomisije Fiba za evrokupove od njenog osnivanja, posle i njen predsednik, zatim kao direktor najvećih košarkaških dogadjaja, ostvario je neverovatan uticaj na košarku. Кada je osnovan Кup šampiona, današnja Evroliga, 1957. godine, bio je jedan od petorice osnivača.

Za vreme Olimpijskih igara u Seulu 1988. izabran je za člana Medjunarodnog olimpijskog komiteta (MOК), na predlog tadašnjeg predsednika Huana Antonija Samarana. 

Za vreme Evropskog prvenstva 2007. godine, u madridskom predgradju Alkobendasu, primljen je u Fibinu Kuću slavnih, koja je tada i otvorena.

Odlikovan je desetinama domaćih i medjunarodnih priznanja, izmedju ostalog francuskim Ordenom Legije časti, Ordenom MOК, Nagradom Svetski sportski lider Sportske akademije SAD, Oktobarskom nagradom grada Beograda, Fibinom nagradom za životno delo.

Do kraja života ostao je veran košarci i posvećen napretku košarkaške organizacije u kojoj je potekao. Кao počasni predsednik Кošarkaškog saveza Srbije učestvovao je u donošenju nekih vitalnih odluka za srpsku košarku u prethodnoj deceniji.