(FOTO) Alen Smailagić, budući as NBA posetio Srpski telegraf: Ne plašim se Lebrona, kucaću preko njega!
IZVOR: Radovan V. BIBIĆ - 24.06.2020 | 03:11
Alen Smailagić (19) do pre dve godine igrao je košarku u Kotežu, a onda je, bukvalno, preko noći postao zvezda u usponu sa svetlom budućnosti u NBA ligi. Mladi Beograđanin put do najjače lige na svetu prokrčio je kroz razvojnu G ligu, a onda zadužio dres Golden stejta. Za "ratnike" je u ruki sezoni odigrao 14 utakmica. Prilikom posete redakciji Srpskog telegrafa, otkrio je kako je deliti teren i svlačionicu sa Stefom Karijem, Drejmondom Grinom i Klejem Tompsonom, zašto sa njima nije želeo da ide u provod, ali i koji su trenuci obeležili njegovu prvu NBA sezonu.
* Koja ti je najjača impresija na košarku u Americi?
- Imam ih više. Prva je kad sam kročio na trening mog Santa kruza u G ligi. Pitao sam se šta ću ja tu jer su momci jeli obruč. Druga je bila to što sam jedini belac na terenu. To ni meni ni momcima nije bio problem jer u mojoj okolini niko nije rasista. Momci su me odlično prihvatili i danas se čujem sa svima i čestitamo jedni drugima rođendane, iako su nam se putevi razdvojili širom NBA lige.
Foto: Nebojša Mandić
* Ko je na tebe ostavio najveći utisak u Golden stejtu?
- A šta mislite, pa Stef Kari. Surovi je profesionalac, trenira kao lud, ali nedaj bože da ga iznerviraš. Tad si pukao, izgubio si. Taj pogađa sve, čak i iz nemogućih pozicija. Pritom izgleda kao golobradi mladić od 20 godina, a napunio je 32.
Foto: Tanjug/AP
* Kakva je nova hala Golden stejta?
- Naša, kako za igru tako i za trening. Ovde je sve na dodir, a kad uđeš u nju, automatski ti se meri koliko si vremena proveo unutra i šta si radio. Prilazi mi jednom trener i kaže: "Mali, prvi si, uz Stefa, po broju šuteva na koš". Ja šokiran. To lepo zvuči, pogotovo kad smo obojica bili tek izašli iz povrede, on ruke, a ja noge.
* Kojim potezom si skrenuo pažnju NBA javnosti na sebe?
- Kada sam pokušao da zakucam sa linije za slobodna bacanja kao Majkl Džordan i to protiv LA lejkersa. Iskreno, nemam pojma odakle mi ideja da kucam kao Džordan, poneo me je, valjda, momenat. Ostao sam kratak, preračunao sam se, iako sam znao da mogu to. Sledeći put ću uspeti i to preko Lebrona Džejmsa. Ne plašim ga se, boli me uvo.
Foto: Tanjug/AP
* Ko ti je bio najveći izazov na terenu?
- Dvajt Hauard, protiv njega mi je bilo najteže da igram. Kad sam naleteo na njega, kao da sam udario u zid. Sad je dosta smršao jer je postao vegetarijanac, ali je i sad prejak.
Foto: Tanjug/AP
* Šta ti najviše nedostaje iz Srbije?
- Mamina hrana. Niko ne pravi paste i burek kao moja keva. Ćevapi, naravno. Našao sam neki gril u San Francisku, drži ga momak iz Novog Sada, ali nije to to. Donosio sam našu hranu saigračima, gledali su je čudno, dok jogurt nisu primirisali. S druge strane, navikao sam se na japanski hibači. To je neki gril-miks morske hrane, teletine, pa se isprži. Kao zdravo, skupo kao otrov, a ja posle pola sata opet budem gladan.
Foto: ST/N. MANDIĆ
* Kako provodiš vreme van terena?
- Znate da sam jednom išao na golf sa Klejom Tompsonom. Polomili smo nekoliko palica i pokosili pola trave. Zato mi je najzanimljivije bilo da vozim one automobilčiće. Ja se vozikam, a oni ne znaju da ga upale. Navikli su da im je sve na dugme, a ono ,zamisli, moraš da okreneš ključ. Međutim, po gradu ne vozim. Živim u centru, idem svuda taksijem ili sa mlađim saigračima na utakmice. Ako se dokažem za koju godinu, onda se možda preselim na periferiju.
Foto: ST/N. MANDIĆ
* Kažeš ne voziš, ali sigurno znaš šta je teže preći Golden gejt ili Pančevac od Koteža prema centru?
- Ha,ha, ipak je teže preći Golden gejt, iako će se mnogi Beograđani začuditi. Više je vozila, plus naplatna rampa, sve to ide sporo.
* Jesi li se kupao u Tihom okeanu?
- Jednom sam se smočio do zglobova i pobegao. Hladan je kao led. Iskreno, ne znam kako su oni zatvorenici preplivali iz Alkatraza, meni bi bilo lepše da blejim u zatvoru nego da u onome plivam. Taj Alkatraz je tek haos, ludilo. Ima svašta da se vidi, da se čuje. Nemaju slučajno 20.000 posetilaca dnevno.
Foto: ST/N. PANČIĆ
* Izlaziš li u provod, kakve su Amerikanke?
- Ne biram ribe, ali naše su mnogo lepše. Međutim, stvarno mi nije doživljaj da imam devojku tamo. Da se ja dokažem na parketu, biće vremena za ludovanje. Kad dođem u Srbiju, izduvam se par dana, a tamo se zna. Treniram sedam-osam sati dnevno, spavam, čujem se sa svojima i to je to.
Foto: Tanjug/AP
* Kako si pregurao koronu u SAD?
- Hteo sam da umrem tokom korone. Kupio sam laptop, igrao igrice koje nisam nikad. Sad eno čak mi i Soni skuplja prašinu.
Foto: Nebojša Mandić
* Je l' znaju u Golden stejtu za evropsku i našu košarku?
- Ja sam zvezdaš, puštao sam im Zvezdine mečeve u Pioniru i Areni. Kažu da ovde ne bi mogli da igraju u životu. Mislim da bi izgubili od Zvezde u Pioniru. Oni ne veruju da takva atmosfera još negde postoji. Kažu mi: "Brate, daj samo da nas neko ne polomi ovde". Ja u toj atmosferi nikad nisam igrao jer sam iz Beka otišao u Ameriku. Tata je razgovarao sa Zvezdom i Megom, ali niko nije hteo da mi da minutažu.
Golden stejt bi izgubio od Zvezde u paklu Pionira!
Nisam negativac i rasistaAlen je u Srbiju došao pet dana uoči protesta u SAD zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, ali je odavde podržao protestante. - Ne razmišljam o protestima, meni je samo košarka u glavi. Podržao sam proteste preko društvenih mreža jer nisam rasista i nisam želeo da budem negativac. I da nisam podržao, ne bih imao problem jer svako ko je dobar prema meni i ja sam dobar prema njemu - smatra mladi košarkaš. |
Alen: Tu sam za SrbijuAlen Smailagić se dotakao i potencijalnog poziva selektora Igora Kokoškova da obuče dres A reprezentacije Srbije - Tu sam za Srbiju. Čujem se sa Igorom, otvoren sam za sve opcije, ali ništa konkretno jedan drugome nismo obećali. Videćemo kako će mi se odvijati karijera sledeće godine, od toga će puno zavisiti - poručio je Smailagić. |