POLA ČOVEK, POLA MEDALJA: Reprezentativni uspesi Dude Ivkovića - od NAJJAČEG TIMA SVIH VREMENA, preko LEGENDARDNE ATINE i grandioznog POVRATKA!

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Ime koje znači "uspeh", "medalja", "slavlje", "radost", "ponos".

Legendarni Beograđanin, ponosni Krstaš je bio stub jugoslovenske i srpske košarke u njenim najsvetlijim momentima, vodeći neke od antologijskih sastava koje dan-danas znamo napamet.

Ivković kao trener Šibenke 1987. preuzima nacionalnu selekciju prepunu novim mladim lavovima i superzvezdama evropske košarke poput Dražena Petrovića, Tonija Kukoča, Vlada Divca, Dina Rađe, Žarka Paspalja, Jurija Zdovca, Saše Đorđevića,... Formira se najdominantnija generacija evropske košarke. 

Od srebra na Olimpijskim igrama u Seulu kreće zlatni niz - Evropsko prvenstvo u Zagrebu, Mundobasket u Buenos Ajresu i odbrana evropkog trona u Rimu. Lakoća i nadmoć tih sastava ostali su nezabeleženi u dotadašnjoj istoriji košarke, a i do dana današnjeg.

O zlatu Atini 1995. godine se gotovo sve zna. Na čelu sa Dudom su vraćeni nacionalni ponos i zajedništvo posle ratova i sankcija. Usledio je i sudar sa drim-timom u finalu Olimpijskih igara u Atini 1996, gde smo potvrdili da smo barem "među smrtnicima" najbolji na svetu. Zatim predaje štafetu kumu Željku Obradoviću, koji nastavlja niz.

Veliki povratak sledi 2009. godine posle šest godina bez medalje i ozbiljne krize reprezentativnog identiteta. Prekaljeni i namazani Duda donosi iznenađujuće evropsko srebro iz Slovenije sa potpuno novom generacijom budućih zvezda - Teodosićem, Kešeljom, Veličkovićem, Bjelicom, iskusnim kapitenom Krstićem, Mačvanom,... Momenat koji je vratio košarku u širu javnost posle brojnih razočaranja. Pikiralo se finale 2010. u Turskoj, ali sudije nisu videle da je Kerem TUnčeri gazio liniju.

Nažalost, u naredna dva evropska prvenstva smo se vratili bez medalje, kao da nas je to polufinale sa Turskom proklelo. Svakako je ostavio Saletu Đorđeviću u amanet celu generaciju oko koje će se praviti baza za velika dela.