RAZGOVARALI SMO SA DUŠKOM SAVANOVIĆEM: Nećete pogoditi koliko srpskih klubova po njemu treba da ima Evroliga!

Foto: Starsport

Nakon karijere, postao je ambasador Evrolige, a pre nepunih mesec dana je otvorio Košarkašku akademiju „Vojvoda“ sa svojim prijateljem Aleksandrom Zmijanjac.  

Ekipa portala Republika.rs se našla na kafi sa njim nakon jednog treninga, gde je kao i uvek, bez dlake na jeziku i u sasvim opšutenom razgovoru govorio o mnogim aktuelnim temama. 

Pre pola meseca napustio nas je velikan srpske košarke, Dušan Duda Ivković. Kakav je on imao uticaj na Vašu karijeru? 

- Da se ne bih nadovezivao kao milion njih koji su pričali o Dudi, izlišno je govoriti o tome šta je on. Preskočićemo tu ljubav i emocije enormne prema njemu. Košarkaški nisam kompetentan da pričam o Dudi kako je sve stvorio i način na koji je radio  i vremena u kojima je radio kukavac, Bog dušu da mu prosti. Devedesete, rat, sankcije propadanje države, jedne i druge. Ljudi to je rat, a on je sve to prebrodio i nalazio je načine. Ja ću govoriti o nekom uticaju na naše živote privatne, svih nas koji smo sarađivali sa njim. Ja mogu govoriti o pet godina rada sa njim. Ja sam uvek stavljao lične osobine pre svega. Duda je imao uticaj u socijalnom razvoju, pogledu na život, odnosu prema porodici, prema ljudima. Kod njega sam naučio da sve stvari koje radimo, radimo sa kvalitetom. 

Koliko je trener bitan za razvoj igrača? 

- Igrač se postaje isključivo individualnim radom. Da ne shvati javnost pogrešno, ljudi, narode, trener ne pravi igrače. Nemoj niko da laže decu. Ja sam u funkciji sada trenera – igrača, ali ja nikoga ne pravim. Igrač se sam stvara. Trener je tu da mu pokaže mogućnosti koje on ima, da mu otkrije kao lepezu, kao u restoranu meni, otvorite pa ima svega od ribe do pice. Stručnjak tu služi samo da ponudi sijaset opcija i da naglasi mogućnosti tog čoveka koje on poseduje već u sebi. Jokića niko nije napravio, već su mu pomogli ljudi da otkrije šta je sve spreman da uradi. Individualan rad je krucijalan da se postane igrač. Vi imate vrhunske evropske stručnjake koji ne znaju da rade sa igračima, ali su sjajne vojskovođe. Najsvetliji primer toga je Ataman, trener Efesa, on vas ne može naučiti apsolutno ništa, on sam ne zna kako se vodi lopta.  

Koliko je presudna sreća kod igrača? 

- Veoma, evo vam primer Vasilije Micića MVP-a Evrolige. U Bajern Minhenu padao je na nos, trener Pešić u tom momentu to nije prepoznao kod njega, smatrao je Vasu da je katastrofa igrač i da nema prostora. Ali Micić je dokazao da može u određenim uslovima. On ne da je dobar, on je ljudi MVP Evrolige, to je ogromna razlika od nule do stotke. To je primer gde igrač ima volju i želju, ali trener to ne može da pronađe kod njega.  
 
Sada ćemo imati priliku da vidimo zajedničku saradnju Vasilije Micića i Svetislava Pešića, koji se vratio na kormilo reprezentacije? 

- Mislite?! Ja ne znam da li je Micić uopšte pozvan u reprezentaciju, još se ne zna. Ja sam kao tadašnji zamenik i kapiten reprezentacije izostavljen sa narednog Đorđevićevog spiska, čak i sa onog od 50 imena. Hipotetički, i da se nađe na spisku, ne znam zašto bi on njega pozvao. Taj isti MVP Evrolige je oteran iz njegovog kluba. Možda će Pešić reći "Ja se izvinjavam, on je sada sjajan igrač", ne znam, to su stvari koje su na novom selektoru da objasni. Uglavnom, Vasa je tada bio potpuno skrajnut, bila je to jeziva situacija. 

Znači sumnjate? 

- Pešić je dokazan trener kako na srpskoj i jugoslovenskoj, tako i na evropskoj i svetskoj sceni. On je stari vuk i iz njegovog ugla nalazi se u najboljim godinama, jer više ne mora da juri neku klupsku karijeru.Očekujem da bi mogao da posloži stvari i napravi rezultat. Sa druge strane, meni je nepojmljivo da mi u 2021. godni dovodimo čoveka od 65. godina na mesto selektora, ja ne znam da li se mi lažemo da smo zemlja košarke. Ne morate da se složite sa mnom, ali ovo je jezivo. Ej, ljudi, mi smo indijanci kao nacija. Mi zovemo čoveka od 65 godina da nam donese rezultat, kako šansu nikome ne damo više od šest meseci ili godinu dana. Došao Kokoškov, oteran, nije zadovoljio. Stvarno ne znam šta mi jurimo. 

Vi ste ambasador Evrolige, kako gledate na odnos Evrolige i klubova sa ovih prostora? 

- Profesionalni sport je biznis. Evroliga, kao i FIBA su košarkaške korporacije. Oni su preduzeća koja posluju za novac. Moramo da razdvojimo to od emocija i ljubavi. Godinama se provlači priča mi smo košarkaška nacija, igramo najbolju košarku. To sve stoji i tako gledano mi treba da imamo deset predstavnika. Naša Igokea je bolja od pola nemačkih ekipa, a da ne pričam Borac Čačak, klub sa istorijom, Zdravlje Leskovac, da sada ne zalazimo u to. To su emocije što bismo mi želeli, a Evroligu, kao privatnu, ne zanima istorija, već finansijska stabilnost. Zato će pre svih svoje mesto tu naći Pariz ili London, njima je istorija košarkaška kao botanika u Sahari, to su imaginarne stvari. Oni imaju prednost da naprave klub i dobiju licencu, samo zato što se gleda finansijska stabilnost. Balkan kao bure baruta, nestabilno tržište, kao za sve biznise, tako je i za sport. Oni drže kvalitet sa španskim, ruskim i turskim ekipama. Dok gledajući publiku, mi i Grci treba da smo najbolji u Evropi, ali to njih ne zanima, oni su prema tome hladni.

U nastavku pogledajte ceo intervju sa Duškom Savanovićem: