JOKIĆA JE NAJLAKŠE TRENIRATI, AMERE SMO PROČITALI POSLE DVA MEČA! Kari o Parizu: Evo ZAŠTO se košarkaši Srbije tako dobro slažu!
IZVOR: Republika/ O.J. - 12.08.2024 | 18:30
"Stvarno smo uspeli da ih skinemo do kraja, da tačno znamo da sakrijemo naše slabosti, a istaknemo prednosti"
Košarkaši Srbije ponovo su obradovali naciju velikim uspehom u Parizu gde su osvojili bronzu, a po mišljenju mnogih najmanje što su zaslužili je srebro.
Pamtiće se polufinalna utakmica sa Amerikancima koja se završila nepravedno, ali na "orlove" ćemo zauvek biti ponosni zbog prikazanog na ovim Olimpijskim igrama.
Svetislav Pešić je u emisiji "Oko" na RTS govorio o odnosu sa igračima i dotakao se, sada već čuvenog, video snimka posle pobede nad Nemačkom gde mu igrači pevaju u autobusu.
- To su krasni momci. Bilo je tu i nesporazuma, ali znate kako, stići do cilja, ljubiti se tri puta u usta, nema rezultata, treba se ljubiti posle svega što se desilo. Ali oni su već naravno iskusni igrači. Naravno da su imali svoje predloge, primedbe, ali pošto sam ja još uvek trener, onda moram da sakupim sve to na mestu. To je zajednički uspeh i svi smo na neki način doprineli, pa čak i ovi koji su bili bolesni. Videli ste malog Nikolu Jovića, čitave sezone se spremao i dobije tu tešku povredu, pa se vrati i dobije virus... Milutinov je imao temperaturu: "Ajde, hoćeš li da igraš ili nećeš?", "Moram da igram".... - počeo je Kari.
Potom se osvrnuo na poraz od Amerikanaca.
- Ja nikada ne bih igrao protiv slabijih od mene. Amerikanci su jači od nas, imaju više potencijala i nama je odgovaralo da vidimo gde su u odnosu na nas. I kao što znate, mi smo tamo imali dve četvrtine izvanredne, ovde u grupi smo 3/4 bili u igri i moram da vam kažem da smo u pripremi za Amerikance, analiziravši sve utakmice tamo i ovde, po prvi put, otvorivši sve knjige, otkrili neke stvari koje nismo videli. To nam je stvarno pomoglo, nama u stručnom štabu i igračima da donesemo drugačije odluke u pripremi za utakmicu. Te pripreme su bile kratke i intenzivne, ali vrlo bitne. Lep je osećaj kad poslednju utakmicu na turniru pobediš i u tom osećaju odeš kući - objasnio je Pešić.
Foto: Profimedia
Jeste li ikad bolje vodili utakmicu?
- U sportu prošlost se ne računa. Samo šta je danas i šta će sutra biti, bilo je dobrih i loših utakmica, grešaka trenera, dobirh odluka trenera... Rekao sam, stvarno smo uspeli da ih skinemo do kraja, da tačno znamo da sakrijemo naše slabosti, a istaknemo prednosti. Te dve utakmice su nam stvarno pomogle da vidimo šta bismo mogli da promenimo, ali da ne izmišljamo toplu vodu. Da prilagodimo našu odbranu i napad na onom što smo otkrili. Dok smo imali snage, mi smo izdržali. Ponestalo nam je snage na kraju, moram da priznam, nismo mogli to da nadoknadimo intenzivnijom odbranom. Imali smo Petruševa sa ogromnim samopouzdanjem. Najveći zadatak je bio promeniti ritam i ne igrati samo "up and down" - nastavio je selektor.
Koliko je u pripremi tog meča pomogao Nikola Jokić?
- Odmah da vam kažem da je najlakše trenirati Nikolu Jokića. On je jednostavan dečko, posvećen ekipi i košarci do kraja. Ako on odluči da igra, tu je i pre i za vreme i posle treninga. Spreman za svaku vrstu komunikacije, da ti vrati "feedback" kako ti misliš da bismo mi mogli da rešimo ovaj problem itd... Naravno, iako ima ogromno iskustvo, on treba još da igra, kao Bogdanović, Micić i ostali. Naravno da se njihov stav i predlog, njihove primedbe uzimaju na sto i analiziraju. Ja kad sam bio na početku trenerske karijere, pa sam mislio da ti neko tu drži autoritet, ali sa godinama se nauči puno. Ali sa godinama razumeš da je trener tu sa igračima i da su oni najvažniji deo. Nije dobro da trener bude iznad ekipe, ali je istovremeno važno da igrači znaju da je najvažnija osoba trener - nastavio je Pešić.
Objasnio je i zašto se srpski košarkaši tako dobro slažu.
- Imamo tu generaciju igrača koji su 94, 95. Svi su tu negde, Bogdan je malo stariji, Petrušev malo mlađi. Svi su igrali zajedno u mlađim kategorijama i generacijski se veoma dobro razumeju. Znaju prioritete, postali su vrhunski profesionalci, u smislu posvećenosti i oni kad su rešili da igraju za reprezentaciju, onda više ništa u tih mesec-dva ne postoji. Onda je samo fokus na trening, terapije i sprovođenje onog što trener zamisli. Onda je i nama mnogo lakše - dodao je Pešić i za kraj se osvrnuo na svoju budućnost na klupi Srbije:
- Nemam nikakvog razloga da se pravim važan ili pregovaram sa bilo kime. Ponekada se, naravno, zapitam, šta će sve ovo meni, ali onda dođu ovi igrači... Uvek kad se izgubi utakmica dođeš na pres konferenciju i kad te novinari pitaju ti bi da kažeš nešto važno... Onda u rezimeu u novinama pročitaš: "Jeste dobar je taj trener Pešić... ali nije dovoljno motivisao ekipu". A niko ne kaže: "Ko motiviše tog trenera, i on od toga živi?" Ovo je za mene bilo veliko zadovoljstvo, bilo je prepreka, problema, ali uvek nađemo neko rešenje. Stvarno ne znam još da li ostajem, moram sebe da pitam, a kad sebe pitam, onda ću da ti dam odgovor.