SIROTINJA SE MNOGO VIŠE RADUJE! Legendarni Moka je OVO otkrio za Republiku! (FOTO+VIDEO)

Foto: Republika.rs

SIROTINJA SE MNOGO VIŠE RADUJE! Legendarni Moka je OVO otkrio za Republiku! (FOTO+VIDEO)

Zoran Moka Slavnić, jedan od najboljih košarkaša, a i košarkaških trenera iz doba Jugoslavije, sa nama je razgovarao o raznim tema. Pričali smo o Crvenoj zvezdi Meridianbet i Partizanu u Evroligi, kao i o sudijskim odlukama prema beogradskim timovima. Govorili smo o reprezentaciji Srbije i ko bi mogao da zameni našeg selektora kad za to dođe vreme. Naravno, dotakli smo se i teme Olimpijskih igara, bronze iz Pariza, slavlja, ali i zlata iz Moskve. Za kraj smo ostavili najsočnije teme, a to su njegov sin Zvezdan i karijera Moke u Zvezdi i Partizanu. Slavnić ni najmanje nije razočarao svojim odgovorima.

Kakvi su vaši dosadašnji utisci o Zvezdi Meridianbet i Partizanu u Evroligi i koliko suđenje ima uticaj na njihove rezultate?

- Pa ja moram da pohvalim i Zvezdu i Partizan i da kažem da su verni predstavnici naše zemlje i u Evropi znače puno. Čak mislim da Evroliga trebanjih da plati da bi igrali, a ne da oni moraju da plažaju licence jer podižu nivo interesovanja što pokazuje to da svaka utakmica ima po 20.000 ljudi. Krenili su različitim intenzitetom i uspehom. Zvezda je odlično krenula, pa stala, a Partizan obrnuto, ali mislim da će na kraju to sve doći na svoje mesto i da će zauzeti ona mesta koja im otprilike i odgovaraju. Što se tiče suđenja, ogorčen sam na krađu i Zvezde i Partizana, pogotovo Zvezde. To nije u redu, nije korektno da zemlja košarke, kao što je Srbija, a nekad Jugoslavija, ima takav tretman. Drastična krađa na domaćem terenu i nadam se da se to neće nastaviti.

Foto: Starsport

Kako komentarišete to što fajnal-for, umesto u Beogradu, će se igrati u Abu Dabiju?

- Pa očigledno da kinta vrti gde burgija ne može, da se sve svodi na novac, tako i proširuju broj učesnika u svim ligama, kako i u fudbalu tako i u košarci. Ja jesam za to da košarka nema granice i da bude popularnija u delovima sveta gde nije toliko popularna. Tako da to što je dobio Abu Dabi, za njih ne znam koliko će to značiti, da li će samo takav jedan turnir da poveća broj gledalaca i interesanata košarke, ali eto nadam se da će to biti baš tako. Računao sam da će Srbija dobiti to sigurno, tj. naš grad jer smo fantastični kao organizatori i imamo košarkašku tradiciju, ali dobro, eto otišlo je tamo, tako da videćemo na šta će to da liči.

 

 

S obzirom na to da je Partizan pobedio Zvezdu na Evroligaškom derbiju, šta očekujete od predstojećeg derbija u okviru ABA lige?

- Pa dobro, to se nikad ne zna ko će da pobedi, stanje na tabeli nije bitno. To su derbiji, i u moje vreme i sad, stvar inspiracije, trenutne forme... Ja se nadam da će da bude sad revanš kad su oni domaćini.

Ko su po vašem mišljenju ključni igrači Zvezde Meridianbet i Partizana?

- Pa neki kažu nažalost da su to stranci, meni nije krivo ako su stranci ako su zaista dobri. Moj klub Zvezda, ove godine je vratio 3,4 igrača koji su bili napolje, pre svega Kalinić i Dobrić, Jedan je igrao u Štaniji, a drugi u Italiji. Meni se to sviđa. Veći je naboj, imamo naše klince i volimo više njih da gledamo. Što se tiče Partizana, oni imaju malo veći broj stranaca, o njihovima ja ne bih ni pričao. Što se tiče Zvezde, pa zna se otprilike ko su tu vođe, to su pre svega plejmejkeri Jago, Mekintajer i Teodosić i sad ovi koji su egzekutori, Petrušev se vratio kao jedan od najvećih talenata koje ova zemlja ima i dobro je da uvek bude neki novi heroj, da ne budu stalno isti najbolji.

Što se tiče naše trenutne reprezentacije, šta mislite, ko bi bio najbolji kandidat da zameni Pešića?

 - Pa nisam o tome razmišljao, ja ne verujem da neće Piroćanac dugo još ostati, ali naravno doći će sigurno i taj dan, pa iskristalisaće se kojim putem želimo da idemo, da li hoćemo da imamo rutinera, onaj koji ima iskustvo ili da damo nekom mladom koji je pokazao da je perspektivan. Ja ih ne vidim mnogo, ne želim nikoga od njih da uvredim, jer nisam video jednu stvar koja je samo stvar ličnog karaktera, a to je hrabrost. Svaki trener zna svoj zanatski deo, to je vrlo prosto, ali da oseća igru i da ima hrabrost, to nije svakidašnjica.

Foto: Starsport

Selektor Pešić je u više navrata istakao da su u košarci potrebne promene, odnosno da bi večiti trebalo da izađu potpuno iz AdmiralBet ABA lige, šta vi mislite o tome?

- Naravno, mislim kontra, jer Pešić dugo nije dugo vodio ni jedan klub, prema tome svi ovi klubovi gde bi igrali našu ligu, to je drastična razlika u kvalitetu, prema tome ABA liga bar donekle diže kvalitet i to je neminovnost. Ima jedna druga stvar u kojoj se slažem sa njim, što je rekao da naša košarkaška liga Srbije treba da bude smanjena i da se napravi profesionalna liga, koja i jeste za sad, ali da se mnogo više uloži, za to je sam, e za to je potrebna kinta i to su vrlo važnji gradovi iz kojih su ti klubovi.

 Što se tiče konkretno igrača reprezentacije, šta tačno mislite o našim mladim košarkašima koji su po prvi put u reprezentaciji, odnosno Bošnjaković i Koprivica?

- Pa to je neka naša perspektiva, uz ove rutinere koje imamo, pre svega, iz NBA lige, dokle će oni da traju, sad već brojimo godine, da li će u sledećem LA biti oni već matori. Tu treba da bude postepena smena generacije. Ja sam imao tu čast da se upropastim sa devet novih, ali je bar nešto ostalo posle toga. To je jedini način, jedini put da ostanemo u vrhu evropske i svetske košarke.

Foto: Profimedia

Neslavno se prisećamo Dobrićeve promašene trojke protiv Amerike na Olimpijskim igrama i suza nakon toga. Da li vi mislite da je to uticalo na njegov trenutni uspeh, odnosno time što se poboljšao i koliko tačno mislite da se on poboljšao nakon toga?

 - Dobrić je igrao je igrao životnu sezonu pre odlaska u Italiju. Tamo je imao mnogo manju minutažu i sad je morao, trnovitim putem, da pokaže Grku, našem treneru, da je dobar. Dobio je sad dve, tri utakmice šansu i pokazao je apsolutno svoj kvalitet i što je mnogo važno i odbrambeno, tako da ta trojka što je on promašio, niti je bila ključna, niti je bila odlučujuća i to na njega ništa nije ni moglo da deluje, on je šuter i šuteri znaju da neki put mogu i da promaše.

Foto: Starsport

S obzirom na to da ste i sami osvajali medalje na Olimpijskim igrama, kako biste prokomentarisali slavlje naših reprezentativaca nakon osvojene bronze?

- Naravno, svaka medalja sa svetskog i olimpijade je jako bitna. Tu ne možeš da budep na samom vrhu, ali ako si u kontinuitetu, a  mislim da se Srbija najbolje snašla u ovoj tranziciji od svih republika bivše naše Jugoslavije, tj. moje. Način žreba koji je bio je bio nekorektan, da mi idemo na Amerikance, potpuno pogrešno. Oni su to nekako pravili, i na kraju je uspelo da domaćin, Franciska igra sa Amerikom. Mene su zadovoljili i po mom ukusu je sve okej. Srbi umeju da se raduju. Srbi kao i Rusi, znaju da se raduju i da plaču, to je okej, zato se i igra košarka, to je taj trenutak kada slaviš i to treba mandatno da se uradi, a ne posle mesec, dva. To su kao i rođendani, kao i slave, odmah se slavi i ja volim to. Ja ne pijem, ali dosta sam lud i bez pića, tako da sam ja bio veseo i bez pića.

Kako je to izgledalo u vaše vreme, kada ste osvojili zlatnu medalju u Moskvi 1980. godine?

 

 

- Pa ja moram da kažem da je to bilo vreme pravih vrednosti. Navijači, obožavatelji širom Jugoslavije su ikazivali na malo drugačiji način to njihovo poštovanje prema nama. Pravile su se majice sa našim likovima i obično su na aerodrom dolazili, tu je bilo 5-10 hiljada ljudi, tako bar kažu, možda je bilo i više, ne bih želeo da preteram i to je bilo za nas potpuno normalno. Nemam ništa protiv ni za ovo na skupštinskom balkonu, ali kad se izlazi za svaku medalju, onda malo mi to gubi od interesantnosti. Mi smo bili zadovoljni, jer cela Jugoslavija nas je volela, moju gneraciju, voleće i neke naredne i znali smo koliko nas vole i koliko brinu o nama i oni su na svoj način, kao što sam već rekao, jedan je od tih bio da sa našim likovima urade majice, gde su se prodale istog dana i mi smo umeli da im se za to zahvalimo na svakom sledećem takmičenju. Puno im hvala i ovog puta, jer smo uživali zbog njih smo igrali. Meni je jedino publika bila žiri, ostalo me ništa nije interesovalo.

Foto: Profimedia

Kada biste izdvojili jedan detalj iz vaše karijere koji ćete pamtiti do kraja života, koji bi to događaj bio?

- Pa takvih detalja ima hiljadu. Naravno, tu se prepliću dve situacije, kad izgubiš i kad dobiješ, pošto ovo prvo je bilo jako retko, onda me to nije mnogo ni interesovalo. Možda će biti morbidno ili čudno, eto baš spomenuli ste malopre Moskvu, znam kad smo završili u finalu protiv Italije, da je bilo smešno. Znalo se već unapred da ćemo biti zlatni. Pod tušem, se sećam, i samo sam rekao da li postoji još neki motiv iznad kad si olimpijski šampion?

Postoji li?

- Ne. Ako si osvojio olimpijsko zlato, onda si ostvario sve svoje snove. Potvrdu toga su dali i tri najveća tenisera Federer, Nadal i Đoković, govoreći svaki put da im je cilj i želja jedina u životu da budu olimpijski šampioni, pa kad oni to kažu, onda verovatno moram i ja da budem zadovoljan.

Vi ste kao igrač i kao trener bili i u Zvezdi Meridianbet i u Partizanu. Kako ste vi to postigli i da li ste imali osude na kontu toga?

- Sad me ne voli ni Partizan ni Zvezda. Partizan zato što znaju da sam Zvezdaš, a Zvezda ne voli zato što znaju da sam bio u Partizanu. Šalim se. Oba puta je kod mene izazvao bunt što me nije htela Zvezda, pa sam namerno otišao u Partizan. Nikakvi finansijski uslovi. Ništa. Mislim praktično za džabe, kao i u Zvezdi, ali tako, nekako sam hteo da im pokažem da sam ja kovač svoje sreće i da idem tamo gde me žele. To će posle godinama da mi bude vodilja. Kao trener, ložio sam se na siromašne klubove, jer sirotinja se mnogo više raduje nego bogataši. Nije mi krivo što sam odlazio u manje klubove iako sam imao ponude i od većih, jer potpuno se drugačije raduje neki Alikante od Real Madrida. To su mali klubovi, ponos svog grada ili opštine, to je pogotovo u Grčkoj i mene je to radilo, adrenalin mi je bio da budem u takvim klubovima. Trenirao sam tri najbolja kluba od četiri u bivšoj Jugoslaviji, Zvezda, Partizan i nekadašnja Jugoplastika, a sada Split, nisam samo bio u Ciboni, ali kad su me zvali tamo rekao sam ne, ja mogu da idem po ekspoziturama, ali ne po centrali. Svatiće ko shvata.

Kako komentarišete učešće vašeg sina Zvezdana u Zadruzi i same drame koja je nastala tamo?

- Vrlo turbulentno učešće. Pokazao je ono što nisam ja voleo, hrabrost na oca, ali više razmišljanje srcem nego mozgom. Zvezdan je bio interesantan, bio je jedan od glavnih. Desile su mu se dve i po ljubavi u samoj Zadruzi, što je strašno interesantno za gledaoce, a ne baš za aktere svega toga. Ja sam bio jedan od retkih koji ga je branio, ali samo po pitanju iskrenosti i pravednosti, jer dugo godina nismo ni imali onakav super odnos, zato što sam mu ja bio jedini kritičar. Ono što su ga iskažnjavali, što je izašao sa minusom umesto sa plusom. Tad je bilo pravilo da ako nekoga udariš da izađeš, on nikad nikog nije udario, tamo je demolirao sve, što moće to je platio. Izašao je sa jednom ljubavlju gde su bili oboje zaljubljeni, pa je na kraju ispalo da je on najgori za nju, a ja sam bio svedok šta je meni govorila, jer su bili u mom stanu oko mesec dana - rekao je Moka, pa dodao:

- Jednostavno, to mu je bilo dobro iskustvo. Kad je krenuo tu, on me je pitao "Ćale, da li da uđem", naravno, ja sam se upi*ao od smeha, pitao me je kao da će da me posluša, ja sam mu rekao "Uđi, jedanput uzmi lovu na pošteno". On je ušao na pošteno, ali ništa nije izneo. To nije loše. To su dobra iskustva. On ne pripada tom miljeu. To što je pokazao, do dan danas pamte ono što je dobro, što nevalja je uradio protiv sebe, a takav sam i ja, imam prava da sebi uradim šta hoću. Nije lepo da mojoj okolini, mojim najvoljenijima i najbližima nešto napravim nažao, on to nije uradio. Sve što je pogrešno uradio, uradio je na svoju štetu, ste strane nema šta da kažem. Danas je okej, to ga je malo izvaspitalo. Živi jednim normalnim životom i nikad nismo bili bolji nego sad i to mi je jako drago. Idemo zajedno na Zvezdine utakmice, ono što sam želeo celog života.

Viđate li unuku?

- Unuku skoro da ne viđam. Deda je malo za*eban, dao je unuci pre 13, 14 godina telefon, ona se javila posle 10 godina i kaže ovde unuka, reko ja nemam unuku, i ona kaže nije deda, ja sam. Naravno, ona je mlada, biže joj uvek oprošteno ako se dedi izvini - kroz smeh je rekao Moka.

BONUS VIDEO: