"Imam ideju za srpski vaterpolo, možda je luda, ali nije nemoguća"


IZVOR: Novosti/Republika - 11.05.2020 | 15:01


Filip Filipović nije više uzdanica Pro Reka. Kapiten naše vaterpolo reprezentacije moraće da potraži novu sredinu, jer neće da produži ugovor sa najbogatijim klubom na svetu, čiju je kapicu nosio devet sezona.

Foto: Tanjug

Filip Filipović

- Iskreno, mi smo se još pre dve godine dogovorili - Felugo, Volpi i ja, da odradim ugovor do Tokija 2020. i da to bude kraj naše saradnje - kaže, za "Novosti", Filip Filipović.

Boje Reka branili ste od 2009. do 2012. i od 2012. do 2020. Imate lepe uspomene?

- Mogu samo da budem zahvalan klubu na svim ovim godinama, a o tome koliko sam bio srećan što sam bio njegov član govori činjenica da sam najveći deo seniorske karijere proveo u Pro Reku. Završila se prelepa epoha i ja sam prezodvoljan.

Vidi se da, ipak, osećate gorčinu?

- Ostao je gorak ukus zato što sam se zbog ove pandemije virusa korona od Reka oprostio bez titule, bez utakmica, bez borbe, zbog toga mi je najteže. Nisam zamišljao da ću na ovakav način da napustim Pro Reko.

Sada i vi morate da tražite klub?

- Celo leto je ispred nas. Ima nekoliko zanimljivih klubova u koje bih hteo da se preselim. Ali, da ne prejudiciram... Voleo bih da budem u klubu koji ima ozbiljne namere. Jer ova sezona, koliko god bila naporna, bila je uzalud. Voleo bih da se sledeće godine, gde god budem igrao, borim za titulu.

Dosta igrača je ostalo bez kluba, koliko to može da utiče na reprezentaciju?

- Može poprilično. Jedina sreća u nesreći je to što praktično ove godine nemamo nikakvo takmičenje. Ali je izlišno pričati o tome kakav je osećaj kada imate nekolicinu igrača koji nemaju rešen status. Imali smo to već u našem sportu, tako da nije ni prvi ni poslednji put. Čak je bolje kada nešto žulja, tako da sam siguran da će svi pronaći angžaman i otići u klubove koji pretenduju ka nečemu. Samo, situacija nije jednostavna. Oseća se kriza u sportu, a ni vaterpolo nije izuzet iz toga. Ipak, ne treba gledati negativno, imamo celo leto da pronađemo novu sredinu.

Koliko je na vas uticala dvomesečna pauza?

- Svi smo van takmičarske forme, iako većina trenira na suvom. Meni je najteže pao karantin od 28 dana. Neću nikoga da okrivljujem, smatram da je 14 dana bilo dovoljno, onih drugih 14 sam izuzetno teško prihvatio. Nije se vodilo računa o našem psihičkom zdravlju. Pogotovo o nama koji smo navikli da budemo aktivni po ceo dan i da radimo, a bili smo zatvoreni 28 dana. Bilo je i kriznih perioda. Bio je to najteži trenutak, kako za mene, tako i za porodicu, jer nisam navikao da budem 24 časa u četiri zida.

Kada planirate da skočite u bazen?

- Bilo bi mi veliko zadovoljstvo da već sledeće nedelje skočim u bazen. Videćemo kada će da prorade bazeni. Voleo bih da se okupi reprezentacija, mislim da će biti nekih akcija. To ćemo sve da definišemo sa selektorom Savićem.