DEJAN MAJSTOROVIĆ UGOSTIO SRPSKI TELEGRAF U NOVOM SADU: Molio sam Boga da me probudi iz KOŠMARA!

Foto: Tanjug

Kako je sve proteklo, Majstorović je otkrio u razgovoru za Srpski telegraf jer je naše novinare ugostio u Novom Sadu, gde nam je priznao da je u završnici kobnog basketa samo želeo da se probudi iz noćne more u kojoj su se nalazili jer nije želeo da prihvati poraz.

Da li ste zadovoljni vašim nastupom na Olimpijskim igrama?

- Bili smo veoma tužni posle poraza u polufinalu od Rusije jer smo mi otišli po zlato. Ali, na kraju, dobra je i bronza. Nema baš svako priliku da osvoji medalju na Olimpijskim igrama.

Šta se desilo u tom meču s Rusima?

- Stvarno ne znam. U povratku sam četiri sata samo o tome razmišljao u avionu. Probao sam da nađem neko objašnjenje. Znam da smo odigrali najgori basket u životu. U jednom trenutku sam molio boga da me probudi iz ružnog sna. Nisam želeo da prihvatim da ćemo da izgubimo to polufinale.

Posle poraza u polufinalu kako ste uspeli da se povratite za borbu za treće mesto?

- Nije bilo lako. Seli smo i razgovarali da se smire strasti. Dosta mi je pomoglo i to što sam dobio mnogo poruka podrške posle polufinala, to me je podiglo. Jer sam imao osećaj da sam razočarao sve, a to nije bilo tako. Onda smo rekli da mora da se uzme medalja i da se ne vraćamo kući praznih ruku.

n Ovo su vam bile prve Olimpijske igre, kako je izgledao život u selu?

- To je za mene fenomenalno iskustvo. Bili smo veoma uzbuđeni. Naša zgrada je bila najpopularnija jer su u njoj bili Novak Đoković i Luka Dončić. Srećan sam što sam imao priliku da upoznam Noleta, on je stvarno legenda. Oduševili su me i vaterpolisti, pravi su šmekeri.

Pre basketa ste se bavili fudbalom, kako je izgledao vaš put od zadnjeg veznog do reprezentativca Srbije u basketu?

- Trenirao sam fudbal u FK Dunav, ali mi je trener rekao da sam spor i prestao sam, to me je razočaralo. Onda sam krenuo malo na rukomet, dok me drugovi nisu naterali da treniram košarku. Međutim, pored košarke, meni je bio zanimljiv i basket i redovno sam igrao kod nas u Banovcima. I tu je sve počelo.

U vašem rodnom mestu Banovcima je priređen veliki doček, koliko vam to znači?

- Doček je bio neverovatan. Baš sam bio srećan. Toliko ljudi da dođe i da me pozdravi. Stvarno neverovatan osećaj za mene. Ja na sve turnire na koje sam išao ponosno sam govorio odakle sam. Takođe, imam i zastavu Srbije na kojoj piše Banovci, to mi je trener dao kad smo krenuli na Svetsko prvenstvo.