BORAC I ČOVEK VELIKOG SRCA: Marko Nikolić - sve je spremno za bokserski spektakl u Beču!
IZVOR: Republika - 22.03.2023 | 11:35
Sve je spremno za bokserski spektakl.
Pripadnik Vatrogasnog bataljona “Voždovac”, naš bokserski šampion Marko Nikolić dana 24. marta 2023. u Beču boksuje rejting meč u deset rundi protiv Albanca Bernandina Jakaja koji boksuje pod zastavom Austrije. Jakaj je mlađi od našeg Marka osam godina, ima besprekoran skor od 13 mečeva i sve pobede, na svetskoj rang listi, od 1.312 boksera nalazi se na 60. poziciji. Marko Nikolić u svojoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri imao je 32 meča, od toga 30 pobeda i dva poraza. Na rang listi se trenutno nalazi na 134. mestu. Pobeda protiv Jakaja označila bi veliki napredak na svetskoj rang listi i otvorila mogućnost za neki veliki meč na svetskoj sceni u narednom periodu.
Marko Nikolić boksom se bavi od 2005. godine, u amaterskom boksu bio je šest puta prvak države i reprezentativac Srbije. Od 2013. godine prelazi u profesionalni boks. Jedan od svojih najvećih uspeha postiže 2019. godine, kada osvaja WBC titulu šampiona Mediterana, koju je odbranio i naredne godine. Čovek koji ima ubedljivo najviše zasluga za njegov razvojni put kao profesionalnog boksera i sve dosadašnje uspehe je njegov trener i menadžer Luka Popović. Da iver ne pada daleko od klade, upravo je dokazao i sam Markov trener Luka Popović, on je sin pokojnog Miroslava Popovića, bokserske legende i čoveka koji je kao selektor bokserske reprezentacije Srbije osvojio najviše evropskih, olimpijskih i svetskih trofeja.
Foto: Privatna arhiva/Marko Nikolić
- Boks je grub i opasan sport, ali boksom se bave plemeniti ljudi - reči su pokojnog Miroslava Popovića, koje su zauvek ostale jedan od najlepših putokaza generacijama srpskih boksera, koji su nastavili da kroz boks i život koračaju istim onim stazama, kojima je koračao i sam Miroslav Popović.
Dan na koji je zakazan meč kako za Marka, tako i za celokupan srpski rod ima posebnu simboliku, na taj dan 1999. godine počela je zločinačka NATO agresija. Samim tim je za očekivati i da će tog dana svi u Beču biti protiv našeg boksera i njegovog tima, a na strani njihovog “domaćeg Albanca”. U prilog svemu tome ide i činjenica da je meč organizovan u sportskoj dvorani, koja se nalazi u delu austrijske prestolnice u kome živi mnogobrojna albanska emigracija. Sam pristanak da se bori protiv do sada neporaženog boksera i to pod apsolutno svim uslovima koje je postavio protivnički tim, govori mnogo o našem Marku Nikoliću i njegovom timu.
Što se tiče same pripreme za predstojeći meč, daleko od toga da je bilo lako, pored svega ostalog Marko je morao u skladu sa striktnim propozicijama da reguliše i svoju telesnu težinu, a to većini ljudi, a samim tim i sportista često bude jedan od težih delova celokupne psihofizičke pripreme. Većini, ali ne i njemu:
- Treningom i ishranom sam skinuo 12,5 kilograma bez problema i to isključivo biljnom hranom. Inače sam i na uskršnjem postu. Jelovnik mi je otprilike ovako izgledao: pre podne žitarice, za ručak pasulj, bez zaprške, sočivo, integralni rižoto sa povrćem i svašta što se tiče te biljne ishrane, tako da samo te štetne sastojke sam izbacio iz sebe, snage nikad više nisam imao. Što se tiče ostalih priprema, tri meseca treninga pakla sam prošao, pa samo sam oko 1.000 kilometara pretrčao na traci, svaki trening smo zapisivali šta sam radio. Imao sam sparinge, pre podne su mi bili kondicioni treninzi kod mog trenera Stevana Jovanovića iz Džudo kluba "Vinča", a boks u Bokserskom klubu "Fontana" na Novom Beogradu.
Marko je završio Pravno-birotehničku, smer za zaštitu od požara, sa 19 godina se dobrovoljno prijavio u Vojsku i odslužio ceo vojni rok. Dve godine je čekao da po uzoru na svoga oca postane profesionalni vatrogasac. Njegov otac je ceo radni vek proveo kao vatrogasac, sad je u penziji, tako da slobodno vreme najradije provodi sa svojim unučićima. Vatrogasac je i Markov stric, a isti posao počeo je da radi i njegov rođeni brat, kao i brat od strica.
Biti vatrogasac je izuzetno opasan, težak i odgovoran posao, zahvaljujući upravo vatrogascima i njihovoj obučenosti, spremnosti i nadasve hrabrosti, mnogo ljudskih života se spasi, mnogo kuća i stanova vatrogasci spase od totalnog razaranja i uništenja, jer je vatrena stihija često gotovo nezaustavljiva. Ljudi bi u pravom smislu reči na vatrogasce trebali gledati kao na heroje, a ne kao na obične ljude. Uz sve to Markove kolege i pretpostavljene starešine su uvek tu da mu maksimalno izađu u susret, kako zbog priprema za njegove bokserske mečeve, tako i zbog mnogobrojnih humanitarnih akcija, koje se godinama organizuju i opstaju u velikoj meri zahvaljujući upravo Marku, njegovim kolegama vatrogascima, porodici i mnogobrojnim prijateljima. Upravo zbog plemenitosti posla kojim se bavi i boksa koji je sastavni deo njegovog života uspeli su da prikupe mnogo novca za lečenje bolesne dece. Uz sve to godinama unazad Marko pred svaku Novu godinu organizuje prikupljanje novca, kako bi kupili poklone za decu obolelu od raka, koja se nalaze na odelenju onkologije, uspevajući na taj način da najmlađim pacijentima makar toga dana vrati osmeh na lice.
Tako je bilo i ove Nove godine...
Foto: Privatna arhiva/Marko Nikolić
- Deca su izvor života. Ništa ne može zameniti čistu dušu dece, njihovo iskreno srce i blaženi osmeh. Svaki put kada odem i posetim male velike drugare u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije doživim neki vid prosvetljenja, opomenu od života, ali i bol u srcu, duboku bol videvši ih tako nemoćne, a tako velike borce, toliko male, a tako hrabre. Zaista takav vid hrabrosti, iskušenja i herojstva nema niko do ti mališani koji na svojim plećima nose veliku bol, veliku bitku i nikada ne posustaju. Oni ne znaju za teško mi je, nisam raspoložen, smeta mi ovo ili ono, hvata me depresija, nisam kupio ovo ili ono, oni imaju zadatak, a to je borba za život i to je jedino prisutno u svakom njihovom trenutku. Njih raduju sitnice života koje zapravo život znače, dok smo mi svi koji smo i zdravi i imamo otvoren put ispred nas skloni padanju u razmišljanja, ponašanja i izjave koje nemaju nikakovg smisla, koje nisu realnost života. Iskonski heroji su ta mala velika bića koja treba da nam svima uvek budu u mislima i da nas opominju kada odlutamo u nerealno - bile su iskrene i emotivne reči koje je Marko izgovorio.
Nedavno je među prvima organizovao pomoć braći Milošu i Stefanu Stojanoviću sa Kosova i Metohije, koji su na najveđi pravoslavni praznik Božić, upucani iz vatrenog oružja, pomoć je tada primio i Stefan Tomić, koji je u isto vreme mučki prebijen. Miloš i Stefan vraćali su se iz šume sa Badnjacima u rukama, dok je Miloš Tomić posle Božićne liturgije išao kod svoje bolesne tetke. Marko i njegovi prijatelji organizovali su humanitarnu žurku na kojoj se skupila velika količina novca i odmah sutradan su taj novac u vidu jednokratne pomoći predali teško povređenim srpskim mladićima. Uz sve to sva trojica su od “Kancelarije za mlade opštine Crveni Krst iz Niša” dobili povelju za hrabrost i po zlatnik cara Konstantina, a od Markovih drugara dodatno sportske patike, jakne, trenerke i još dosta odeće i kao posebno iznenađenje rukavice za boks srpske bokserske profesionalne federacije na čelu sa Lukom Popovićem.
Marko je tom prilikom za svoju akciju dobio apsolutnu podršku državnog rukovodstva i blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija, koji je između ostalog poručio:
- Nadamo se da naša deca više neće ispaštati i da će živeti slobodno i bez straha jer “Kosovo je Srbija".
Marko je iskreni vernik, neko ko čista srca i iz dubine duše poštuje svoju veru i srpsku pravoslavnu crkvu, uz to kao roditelj od malena svoju decu vaspitava u duhu hrišćanstva i pravoslavne vere.
- Pre poslednjeg meča imao sam tu čast da sa mlađim sinom Lukom boravim i prespavam na Ostrogu gde nas je dočekao i ugostio otac Zosim. On je mojim sinovima poklonio ikone Svetog Luke i Svetog Vasilija, koje su moji sinovi nosili kada smo išli do ringa. Za mene je to bio izuzetno važan, emotivan, ali i pre svega trenutak za ponos jer smatram da su pravoslavlje i porodica stub svega i ono najvrednije u životu svakog čoveka. Sinove sam od malih nogu učio da poštuju pravoslavlje i srpsku crkvu, a na taj način sam ih učio da budu dobri hrišćani, da se redovno pričešćuju i idu na liturgije. Smatram da u ovim teškim i turbulentinim vremenima za ceo svet, izuzetno je važno da ostanemo predani hrišćanstvu, porodici i tradiconalnim sprskim vrednostima i da u tom duhu vaspitavamo decu.
Njegova posvećenost pravoslavnoj veri i sve ono što kao pravoslavni vernik, humanista, vatrogasac, sportista, otac, suprug, drug, prijatelj, brat, Delija, Zvezdaš, Srbin i nadasve dobar čovek svakodnevno radi, razlog je da i ovom prilikom kao njegovi sunarodnici i braća i sestre po “krvi, znoju i suzama” svim srcem budemo uz njega, jer njegova borba je i naša borba.
- Maksimalno sam spreman i još više motivisan za meč koji me očekuje u Beču. Znam da neće biti lako, ali na meni je da dam sve od sebe, moj tim Luka Popović, Stevan Jovanović i ja verujemo da ćemo pobediti i zato idemo tamo gde idemo. Pripreme za ovaj meč su prošle odlično, a ovim putem iskoristio bih priliku da se svima zahvalim na iskrenim rečima podrčke, a posebno gospodinu Jovanu Roganoviću, koji mi je obezbedio svu neophodnu medicnsku pomoć i vrhunski oporavak od treninga, zatim gospodinu Elvisu Nikoliću iz Beča, drugarima Antoniju Mijatoviću i Aleksandru Ljubenkoviću i naravno svima ostalima koji su i najmanjim delom bili uz nas i pomogli nam oko priprema. Posebnu zahvlanost dugujem svojoj porodici, supruzi Anđeli i deci Vuku i Luki, koju su najviše uz mene i veruju u mene. Obećavam da ću dati sve od sebe na meču i uspeti da se u Beograd vratim kao pobednik - zaključio je Marko Nikolić