HRVAT SUDI POLUFINALE: Otac TRAGIČNO NASTRADALOG Mateja Periša KROJI SUDBINU "delfinima" protiv Grčke!
IZVOR: Republika - 27.07.2023 | 10:20
Dobro poznato lice deli pravdu.
Vaterpolo reprezentacija Srbije bori se protiv Grčke za plasman u finale Svetskog prvenstva.
Četa Uroša Stevanovića već je napravila veliki uspeh, stigla je među četiri najbolje selekcije na planeti, a sada će pokušati da iznenadi i osvoji neku od medalja.
Zanimljivo lice možemo videti uz bazen na susretu Srbije i Grčke. Pravdu na ovoj utakmici deli Nenad Periš, Hrvat koji je u centar pažnje naše javnosti došao kada je njegov sin Matej prvo nestao, a zatim i tragično stradao u Srbiji posle proslave Nove godine.
Nenad Periš dobro je poznato lice u svetu vaterpola, delio je pravdu i na Olimpijskim igrama u Tokiju, a sada će imati priliku da odlučuje o sudbini Srbije u polufinalu.
Foto: Republika.rs
Podsetimo, tragična sudbina Mateja Periša pogodila je našu zemlju. On je nestao u noći između 30. i 31. decembra 2021. godine i potraga za njim trajala je dugo. Matej Periš je tog 30. decembra izašao sa prijateljima u klub "Gotik", a tek pet meseci posle nestanka, 18. maja prošle godine oko devet časova ujutru njegovo telo isplivalo je na površinu kod Ade Huje.
- Poslednji put sam sa svojim sinom ručao na Božić 2021. godine i tad smo on, ja i njegove dve sestre odigrali poslednju partiju na karte. Ni na kraj pameti mi nije bilo da je to na ovom svetu naš poslednji zajednički ručak. No eto, tako je očigledno bilo suđeno, zapisano u nekim nama, običnim ljudima, nevidljivim knjigama - rekao je Nenad Periš na godišnjicu nestanka njegovog sina, pa dodao:
- Zahvaljujem svim ljudima dobre volje koji su celo vreme mog boravka u Beogradu bili uz mene, znanima i neznanima koji su mi dali svoju emociju i koji su saosećali sa mnom i mojom porodicom. Pitate me jesam li se protivio Matejevom odlasku u Beograd? Jesam. A reći ću vam iz kojih razloga. Razgovor oko odlaska o Beograd vodili smo Matej i ja više od dva meseca. Bio sam protiv toga da ide u Beograd i to iz jednostavnog razloga jer sam u sebi imao neki loš predosećaj. Takođe su mu i sestre govorile da ne ide u Beograd, ali on je hteo da ide sa svojim prijateljima. Govorio sam mu kako je Beograd odličan grad za provod, da je velik, da se čovek može zabaviti na puno mesta, ali sam mu isto tako govorio i da je daleko. Želeo sam da ide, ako već mora nekamo ići na doček, negde bliže, ne tako daleko. No, u svojim nagovaranjima nisam uspeo, a da sam uspeo, nikad ne bismo saznali šta smo izbegli.