Đoković otvorio dušu: Porodica, suze i povratak na pravi put!

Foto: Tanjug/AP

Novak Đoković

- Naravno da sam ponosan na ovo dostignuće i zahvalan što je organizacija Laureus prepoznala moje putovanje i ceo proces koji sam imao u poslednjih 12 meseci. Sve je počelo 2016. godine kada sam osvojio Rolan Garos i kada sam, naizgled, ostvario svoje snove. Tako je izgledalo na površini, ali se unutra se nisam osećao ispunjeno. Najavljivali su da ću, ukoliko ispunim sve svoje ciljeve, emotivno udariti u zid, da će izgledati da nema više svrhe, da neću znati kako dalje - kazao je u intervjuu za RTS Novak Đoković.

Novak je potom detaljno opisao jednu scenu sa Vimbldona, nakon što je 2016. godine osvojio Rolan Garos.

- Igrao sam Vimbldon, nekoliko nedelja posle Rolan Garosa. Igrao sam treće kolo, imali smo nekoliko prekida zbog kiše. Igrao sam sa Kverijem na prvom terenu Vimbldona i osećao sam se kao nikada pre u životu. Zapravo, bio sam u toj maloj prostoriji gde smo čekali da kiša stane. Obično, kada je prekid, ja sam sa timom, razgovaramo o taktici, pripremam se, zagrevam, istežem se, spremam za nastavak meča... Međutim, tada sam poželeo da budem sam i gledao sam slepo u zid. Nisam osetio apsolutno nikakvu motivaciju, niti emociju vezanu za pobedu u tom meču. Tad sam prvi put u karijeri osetio da nemam svrhu, što je bilo vrlo interesantno. Nisam podelio tu priču pre i postoji razlog za to. Ali, takvi trenuci svima nama dozvoljavaju da shvatimo da imamo priliku da se izdignemo i da budemo jači, bolji, mudriji i da se podignemo iz pepela kao feniks.

Izborio se sa Srbin svim nedaćama, povredom, pauzom i ponov dominira.

Foto: Tanjug/AP

Novak Đoković

 - Hteo sam što pre da se vratim na najviši mogući teniski nivo. Bio sam uzbuđen, ali nisam bio realan. Ni fizički ni emotivno nisam bio ni blizu spreman da se borim sa najboljim teniserima na najvećim turnirima. Tu sam iskusio najteže trenutke u svojoj karijeri, gde sam sebe ispitivao i imao dosta dilema, sumnji i dvoumljenja. Imao sam mnogo pitanja, koja su se vrzmala po glavi. Međutim, zahvalan sam što sam prošao kroz to, jer sve me to nekako ojačalo. Bilo je potrebno nekoliko meseci da se vratim u željenu formu. Više od toga, bilo je potrebno vreme da prosto pronađem tu neku uravnoteženost, mentalnu i emotivnu. Ja jesam i trenirao i bio posvećen, ali kada nemate mentalnu jasnoću i jasno definisan smer, onda je to sve zabadava.

Recept za uspeh - porodica i unutrašnja snaga, kaže prvi teniser sveta.

- Od Rolan Garosa i Vimbldona stvari su počele da se kristališu. Familija je počela da putuje više sa mnom. Imao sam Stefana i Jelenu i celu familiju za Vimbldon sa mnom. Te najveće turnire sam nekako odigrao najbolje, jer sam imao njihovu podršku. Ali, pre svega sam pronašao unutrašnju snagu koja mi je trebala, jer sam uvek verovao u sebe.

Foto: Tanjug/AP

Novak Đoković

Sve što je postigao u 2018. godini dovelo je i do nagrade Laureus za sportistu godine.

- Bilo je mnogo suza u tim trenucima. Bio sam prijatno iznenađen načinom na koji su me predstavili. Dirnuo me video-snimak koji su napravili. Vrlo sam zahvalan što imam Jelenu pored sebe, koja mi pruža ogromnu podršku, u trenucima kada su mi trebali razgovor i saveti, kada mi je trebalo ohrabrenja. Ja sam to imao od nje, mojih roditelja, najbližih ljudi iz mog tima. Iako je ovo individualni sport, kada imate oko sebe kolektiv ljudi koji vas vole i kojima je stalo do vas, onda stvari budu mnogo lakše.

 

Hoću u istoriju, ali...   Novak želi da uđe u istoriju svetskog tenisa kao igrač sa najviše osvojenih grend slemova i to ne krije. - Ne krijem zato što je to istina. Profesionalno, imam određene ciljeve i zadatke i idem ka njima. To nije moja glavna motivacija, to moram da napomenem. Možda u prvom delu karijere jeste bilo da se sve svodilo na rezultate i na uspehe. Nekako sada definišem uspehe na teniskom terenu i van njega kroz prizmu nekih drugih stvari - kroz prizmu porodičnog čoveka, kroz prizmu sreće i ispunjenosti u životu, uravnoteženosti...