EKSKLUZIVNO - Đoković otvoreno o Božiću i radostima koje praznik nosi: Stefan je naš položajnik!


IZVOR: Radovan V. BIBIĆ - 06.01.2020 | 04:11


Božić, najradosniji hrišćanski praznik, okuplja porodicu, širi ljubav i pospešuje darivanje. Sa krstom iz Hilandara oko vrata i brojanicama na rukama iste vrednosti neguje i najbolji srpski teniser Novak Đoković (32), koji je nebrojeno puta pokazao da mu pravoslavna vera uliva dodatnu energiju na terenu. Zbog teniskih obaveza Nole praznike uglavnom provodi daleko od kuće, a u ekskluzivnom intervjuu za Srpski telegraf prisetio se nekadašnjih Božića sa porodicom, otkrio kako sada sa suprugom uči decu srpskim i hrišćanskim običajima, ali i šta svakodnevno voli da radi za svoju porodicu.

Foto: Tanjug/AP

Novak Đoković

Božić proslavljate u Australiji na ATP kupu. Koliko vam je teško jer ste odvojeni od porodice za praznike?

- Praznici mi baš i ne idu od ruke, sve je podređeno tenisu. Mečevi uvek nekako padaju za vreme praznika, dečjih rođendana, slava, godišnjica... Ali ne mogu da se žalim. Sport promoviše prave vrednosti, ali i ljudima pruža lični užitak. Tokom gledanja mečeva pomešaju se strast, radost, neizvesnost i ja u tome vidim veliku draž. Možda zbog toga volim da radim dok se drugi odmaraju i slave.

Kakva su vam sećanja na Božić iz vremena dok ste ga slavili sa porodicom?

- Otkad znam za sebe, slavio sam Božić na Kopaoniku sa porodicom. Kao i svaka pravoslavna porodica, unosili smo badnjak u kuću, odlazili u crkvu, imali smo porodični ručak. Otac, majka i stric su imali mnogo obaveza jer su praznici u jeku ski-sezone, a mi smo živeli od lokala koje smo držali na planini. Opet, braći i meni roditelji su uvek govorili o važnosti Božića, o vrednostima tog praznika, o značaju koji ima za očuvanje porodice. To i danas pamtim i trudim se da prenesem svojoj deci.

Jeste li išli po badnjak sa ocem i braćom? Kada ste poslednji put slavili Božić u Srbiji?

- Badnjak smo kupovali. Priznajem, bilo je jako davno kada sam Božić slavio u Srbiji. Sigurno ima više od 15 godina. Žao mi je zbog toga, voleo bih da sam kod kuće u to vreme, ali putovanja i turniri su sastavni deo mog života i to je nešto na šta smo se svi navikli.

Da li učite decu tim srpskim i pravoslavnim običajima, ko je zadužen za to u vašem odsustvu?

- Oh, da, i to sa velikim zadovoljstvom. Kada ja nisam tu, supruga Jelena s puno ljubavi prenosi naše običaje i tradiciju našoj deci. Bake i deke su uvek tu da pripomognu, oni uživaju da ih gledaju kako odrastaju. Stefan je već nekoliko puta imao priliku da unosi badnjak u kuću i izgovara: "Hristos se rodi", a ove godine planiramo da unesemo slamu u stan, u čemu Tara uživa. Ja ću to da pratim iz Australije preko video-poziva.

Šta Novak voli da spremi svojoj deci i da jede sa njima? Da li ste bar za Božić dali sebi za pravo da pojedete parče mesa?

- Nije to stvar prava, već stvar volje. Tako sam odlučio i to mi prija. Onog momenta kada prestane da mi prija, promeniću nešto i nastaviti dalje. Deci i ženi najviše volim da spremim doručak, uživam u tome. Naseckam im puno voća, spremim ceđene sokove, Stefanu spremim užinu za vrtić i tako nam svima počne dan.

Šta ste u prošloj godini naučili od Stefana i Tare?

- Od dece svaki dan učim nešto novo. Zahvaljujući izazovima roditeljstva, postao sam mnogo saosećajniji i prema sebi i prema drugima. Deca me podsećaju na neke moje detinje boljke i strahove s kojima se još nisam pozabavio. Razumem bolje i moje roditelje, da su radili najbolje što su mogli s onim sto su tada imali i znali. Cenim više i učitelje i učiteljice, zbog kojih i dan-danas pamtim lekcije iz škole, svestan sam koliko su i oni bitni.

Koliko je Jeleni i deci teško što dug period godine niste sa njima?

- Verujem da im nije lako, kao što nije ni meni. Jedno drugom smo oslonac. Deca su čudo, oni ovako žive od rođenja, pa bi im verovatno bilo čudno da sam stalno tu, a s nama roditeljima je drugačije, nama njih nikad dosta.

Da li ćemo Stefana i Taru gledati više na teniskim mečevima?

- Iskreno se nadam! Stefan obožava tenis, sa mnom je često na treninzima i već pokazuje da je vešt sa loptom, u raznim sportovima. Tara je još mala. Kad god su uz mene, dobijam dodatnu energiju i motiv. Valjda je to tako sa svim očevima - zaključio je Novak.

Foto: Jelena Ivanović i Jovana Rakezić

Jelena i Novak Đoković

Sanjam olimpijsko zlato na OI za Srbiju

Šta vam je prioritet u 2020, jer uz redovne turnire imamo i OI u Tokiju?

- Grend slemovi i Olimpijske igre su primarni fokus. Olimpijsko zlato za Srbiju je nešto o čemu sanjam. Moram da čuvam energiju i stanje tela, da pažljivo gradim formu. Cilj mi je da osvojim što više pehara sa najvećih turnira. Gladniji sam pobeda više nego ikada. Ali, moram da idem korak po korak, svestan da su mladi igrači izuzetno napredovali, da nema tajni među nama na terenu i da me čeka dosta prepreka.

Foto: Tanjug/AP

Novak Đoković

Srbija - moj jedini istinski dom!

Kada završite karijeru, da li ćete živeti u Srbiji, Monte Karlu, Njujorku, Majamiju ili negde drugo?

- Lepo je imati opcije za život širom sveta, to su gradovi u kojima volim da boravim. Još nisam razmišljao na tu temu, ali za mene je Srbija uvek bila jedini istinski dom. Gradimo kuću na Pavlovačkom jezeru kod Rume, tačnije moj otac. Radovi dobro teku. Nadam se da ćemo imati prilike da dođemo na nekoliko dana tokom godine kada sve bude gotovo.

Foto: Tanjug/AP

Novak Đoković

Nemam dvoje, već preko 20.000 dece

Imate dvoje klinaca, da li Vi i Jelena planirate još dece?

- Ne mogu da kažem da Jelena i ja imamo samo dvoje dece kada više od 20.000 mališana u Srbiji izvodimo na bolji put. Zbog toga s toliko ljubavi pristupamo humanitarnom radu kroz svoju fondaciju. Nakon božićnih praznika obezbedićemo vrtiće za još 200 dece, uz pomoć divnih ljudi koji su nam se donacijama pridružili u sezoni darivanja. Uživam da pomažem i ispunjava me da delim ono što imam sa onima koji nemaju ili imaju znatno manje.

Foto: Promo foto