Novak Đoković: Sport može da pomiri Srbe i Hrvate
IZVOR: Sportski žurnal/Republika - 22.02.2020 | 13:45
Pre skoro pola veka stoni tenis je otvorio odnose Kine i Sjedinjenih Država. To je u istoriji ostalo zapamćeno kao ping pong diplomatija. Da nije bilo malih reketa i celuloidne loptice, ko zna kada bi se odnosi ove dve ogromne zemlja odledili.
Već pola godine sličan fenomen se dešava u srpsko-hrvatskim odnosima. Do skoro nezamisliva saradnja najvećih srpskih i hrvatskih asova materijalizovala se prošlog leta u saradnji Novaka Đokovića i Gorana Ivaniševića.
Hrvat je postao trener Srbina i to je u prvom trenutku mnogima delovalo šokantno. Ali kao u pong pong diplomatiji, prvi korak je počeo sve da menja.
Ivanišević je čak pre neki dan prvi put bio u Beogradu posle tri decenije i to nikome nije izgledalo neobično. Otkravljivanje odnosa je nastavljeno. Ovog puta su veliki reket i žuta loptica odigrali svoju ulogu.
Najaslužniji je za ovakav fenomen je Đoković. Još kada je tokom Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji rekao da je navijao za Hrvate, doživeo je brojne kritike, ali nije se pokolebao.
Hrabrost koju redovno pokazuje na teniskom terenu, deo je njegovog karaktera i van njega. Jednostavno, kad Nole misli da je nešto ispravno uraditi, ništa ga ne može sprečiti.
Jer, Đoković nije samo najbolji teniser sveta, on je i vizionar i mislilac. Kao što na terenu vidi unapre šta će njegov protivnik odigrati, tako i u životu vidi u kom pravcu razne situacije mogu da se razvijaju. I nikada se ne plaši da krene putem koji izabere.
Foto: Tanjug/AP
U petak je Đoković stigao u Dubai, praćen baš Ivaniševićem kao i ostalim članovima stručnog štaba – osim Marijana Vajde koji će se sa Hrvatom zameniti na nekim narednim turnirima. Stigli su Miljan Amanović, Noletov kum i fizioterapeut, Marko Paniki, kondicioni trener iz Italije, i menadžer Edoardo Artaldi.
Prvi trening u Klubu avijacije Đoković je odradio sa Viktorom Troickim, ali je pre toga objasnio koliku ulogu sport može da ima na odnose u regionu.
– Svi znamo kakve su situacije bile u prošlosti i u sportu i u drugim oblastima, ali kao što je Nelson Mandela govorio, osećamo da sport ima moć kakvu malo koja druga oblast ima da ujedini ljude. Mi živimo po toj matrici i verujemo u to. Sama saradnja Gorana i mene pokazuje da ne postoje nikakve zadrške, nesuglasice, konflikti, ili osvrtanje na prošlost koja je sigurno bolna za obe strane i za sve u regionu, ali u sportu nema mesta za to. Nema mesta za politiku...