(VIDEO) "Drugu dvojicu sinova smo žrtvovali zbog Novaka"

Foto: youtube.com/Graham Bensinger

Dijana Đoković

Upravo mu je ona pokazala trofejnu sobu najboljeg svetskog tenisera i tom prilikom je otkrila koji pehar joj je najdraži.

- Ovo je kao mali muzej, ali razmišljamo o nečem većem zato što ovde nemamo mesta za sve trofeje. Ovo nisu svi, naravno, neki su u klubu. Ali svi najvažniji su ovde. Za mene je svakako najvažniji prvi Vimbldon - rekla je Dijana između ostalog.

Novakova majka je govorila i o karijeri najboljeg igrača sveta, kao i o drugoj dvojici sinova.

- Bilo je teško, mnogo smo radili, po 15 sati dnevno, morali smo da pozajmljujemo novac sa velikim kamatama da bismo slali Novaka na turnire. Nismo imali ni sponzore, niti menadžere. Sve je bilo na našim leđima, a mi smo odlučili da ćemo uložiti sve što imamo u Novaka.

Na pitanje kako su te žrtve uticale na ostale članove porodice, Dijana odgovara ovako:

- Nekad mislim da su moja druga dva sina na neki način bili žrtvovani jer nismo mogli da investiramo u njih koliko smo investirali u Novaka. Trudili smo se, naravno, ali bilo je nemoguće to izvesti sa troje dece u našoj tadašnjoj situaciji. Sve je bilo podređeno Noletu.

Prema rečima Dijane Đoković Marko i Đorđe su prihvatili da je Nole broj jedan.

Foto: Starsport

- Razumeju to. Prirodno, veoma su ponosni na Noleta, međutim, u tom trenutku nisu mogli da pronađu sebe. Insistirali su da igraju tenis po ugledu na njega, ali kasnije su prestali sa tim jer nisu ostvarivali posebne rezultate, pa su odustali i krenuli da traže sebe.

Osvrnula se Dijana i na vreme rata u Srbiji, koje je još više zbližilo njenu porodicu.

- Mislim da nas je to zbližilo. Petoro nas spavalo je u jednom krevet, sa ćebadima na prozorima u slučaju da se staklo slomi usled eksplozije. Međutim, oslobodili smo se i počeli da odlazimo sa Novakom na treninge uprkos svemu. Nije lako, jer usred treninga i neke potpuno normalne situacije čujete sirenu za uzbunu. Stalno strahujete, šta ako bomba padne direktno na teren? Trudili smo se da mislimo pozitivno. Prvo smo išli u skloništa, a onda smo i sa time prestali jer sam strahovala da ću izludeti od bežanja. Mesta za trening birali smo prema mestima bombardovanja, pa smo išli tamo gde je bomba pala prethodnog dana, misleći da neće bombardovati isto mesto dva puta - kaže Dijana Đoković.