NOVAK OTVORIO DUŠU: Istakao NAJDRAŽI MOMENAT u karijeri - to je za mene bilo kao MONT EVEREST!

Foto: Tanjug/AP

Đoković je savladao Keija Nišikorija u trećem kolu US opena i sve je bliži "kalendarskog slemu".

Posle meča, Novak je upitan koji svoj uspeh je doživeo iznenađujuće:

- Ne bih bio sasvim iskren kada bih rekao da ne mislim ili ne verujem ili vizualizujem da mogu da osvojim svaki Grend Slem na kom igram. Nisam iznenađen kad uzmem slem i velike turnire jer to je uvek cilj. Imam jasnu sliku u glavi i činim sve što mogu da se dokopam Grend Slema. Imao sam stvarno sreće da imam mnogo uspeha, imam 20 titula, ali mnogo polufinala i finala. Na slemovima sam stvarno konstantan. Teško je izabrati omiljeni. Kada sam kao dete odrastao u Srbiji, Vimbldon je uvek bio san koji me je inspirisao da uzmem reket u ruke. Ipak, najveće zadovoljstvo bilo mi je kada sam osvojio sva četiri turnira zaredom i kada sam 2016. osvojio Rolan Garos - kaže Novak.

Kroz sezonu i osvajanja slemova, raslo mu je samopouzdanje vezano za ciljano dostignuće sva četiri Grend Slema u istoj godini:

- Čak i pored toga što sam odrastao na šljaci, osećam da je Rolan Garos oduvek bio kao Mont Everest za mene. Od sva četiri slema, tamo mi je najteže da pobedim. I 2016. i ove godine je bio sličan osećaj. Osećao sam da ako osvojim Rolan Garos da imam šansu da osvojim sva četiri u sezoni, dakle kalendarski slem. Posle trijumfa u Parizu ove godine, osećao sam da imam šanse na travi, imao sam dva Vimbldona u nizu i prilazio sam turniru sa osećajem da sam napredovao godinama u igri na travi. Nije mi delovalo više nemogućim da idem na sva četiri turnira u jednoj godini. I evo, tu sam, u dobroj poziciji da to uradim. Još sam u turniru, ali idem meč po meč - oprezan je Đoković.

Pitali su ga i šta bi najviše voleo da ljudi pamte kada je reč o njemu, a da se ne tiče rekorda i brojki.

- Volim da filozofiram kad pričam o ovome, ali voleo bih da moji savremenici, kolege igrači i koleginice igračice, pamte me kao nekog ko je ostavio srce na terenu i ko je inspirisao igrače da budu bolji i da više veruju u sebe i napreduju. Strastven sam po pitanju dece i njihovog obrazovanja. Moja fondacija je na to fokusirana već 15 godina. Po tome bih voleo da me pamte. Takođe, kao nekog ko pokušava da neguje prave vrednosti života, koji je zahvalan i koji poštuje trenutak, činjenicu da se bavim sportom koji voli i u kom je uspešan. Ne može mnogo ljudi da kaže da su najbolji u svojim poslovima koje vole da rade. Ništa ne uzimam zdravo za gotovo. Teško je ponekad napraviti korak u nazad i posmatrati stvari iz drugačije perspektive, naročito kada ste u igri. Putujete, igrate stalno, pitate se šta je sledeći izazov, gde treba pobediti sledeće, koje ciljeve treba ostvariti... Teško je nekad na život gledati iz ptičje perspektive u smislu tenisa jer sam sada uključen u toliko stvari koje su vezane za teren i ima još mnogo toga što želim da postignem dok sam tu. Želim da ostavim legat da sam dobar čovek, neko kog ljudi poštuju, ko je dobrog karaktera i ko je posle toga i dobar teniser. To su mi važnije stvari od rezultata - zaključio je Đoković.