Srceparajuća ispovest Milove snajke: Sveti Vasilije, daj mi neki znak...

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Milo Đukanović

Snajka Mila Đukanovića svoj književni prvenac objavila je krajem 2018. godine, a u knjizi koja nosi isti naziv kao fondacija koju ona vodi, pisala je detaljno o svom životu od odrastanja u Rumuniji za vreme vladavine Čaušeskua, zatim o svojoj rukometnoj karijeri koja ju je i odvela u Crnu Goru i na kraju sudbinskog upoznavanja sa sadašnjim suprugom.

Upravo ovaj poslednji deo postao je hit na društvenim mrežama, posebno jer je bivša rukometašica napisala da je "Sveti Vasilije Ostroški je u februaru 2007. godine omogućio da Aco i ona odu na kafu"

Jednog popodneva...

- Jednog popodneva, predsednik Rukometnog kluba Budućnost, neobavezno me je pozvao da popijemo kafu na jednoj lepoj terasi u gradu. Bio je u društvu jednog muškarca po imenu Aco (Đukanović), koji mi se dopao od prvog trenutka. U razgovoru koji se vodio ja sam najmanje učestvovala jer me je bilo stid da primeti da mi se dopada. Iz tih razgovora shvatila sam da Aco vrlo dobro poznaje rukomet, bio je dobro informisan o sportu uopšte, pa sam pomislila da je, najverovatnije, sportski novinar - počela je priču Gabrijela.

Kako je navela dalje, odmah nakon te kafe prijateljici se pohvalila da se zaljubila, da ju je taj osećaj zbunio zbog čega je verovala da će brzo proći. Međutim, trajalo je pune tri godine, iako se nisu mnogo viđali u tom periodu.

- Nisam mogla da definišem šta me kod njega najviše privlači, svideo mi se u celini. Zbunilo me to što je za mene bio potpuni stranac, ništa o njemu nisam znala. Isprva sam pomislila da je taj osećaj trenutan, da ću ga se brzo osloboditi. Nisam bila spremna i nisam želela nikoga da uvedem u svoj život, jer sam uživala u svojoj samostalnosti i slobodi. Za tri godine, koliko sam igrala za Budućnost, slučajno sam srela Aca ne više od četiri puta. Na moje iznenađenje i razočarenje, nisam uspela da se oslobodim osećaja koji sam gajila prema njemu. Zaljubljenost je u meni samo rasla i rasla, i zbog toga sam smestila Aca u svoju maštu i na taj način bila sa njim. Moja mašta je od njega napravila savršenog muškarca i s vremenom u njoj smo postojali samo nas dvoje - piše gospođa Đukanović.

"Čula sam razne priče o Acu" Kako navodi dalje, sa približavanjem trenutka kada će otići iz rukometnog kluba Budućnost, zažalila je što "nije imala priliku da upozna Aca i van svoje mašte". Gabriela piše da je u tok periodu često plakala moleći Boga da joj izbaci iz srca ono što oseća "jer ne razume zbog čega joj srce toliko pati i žudi za muškarcem kojeg ne poznaje dobro". Tada je počela da se moli Vasiliju Ostroškom. - Sećam se da je bio novembar 2016. godine kad sam se vraćala iz Mostara za Podgoricu. Već je bila pala noć. Iz daljine se pri vrhu jednog brda videlo svetlo jednog svetilišta. Na tom brdu, nalazi se najveće i najvažnije svetilište u Crnoj Gori i regionu - manastir Ostrog. Gledajući Ostrog noću, počela sam da se molim i razgovaram na sebi svojstven način sa Svetim Vasilijem Ostroškim. Zamolila sam ga da mi pomogne i olakša mom srcu koje i dalje pati za čovekom kojeg, zapravo, ne poznajem. U međuvremenu sam saznala da Aco nije sportski novinar, već se u sport razume jer ga mnogo voli, i zato finansira mnoge sportove i sportiste u Crnoj Gori. Saznala sam i da je jedan od najuspešnijih biznismena u regionu, a njegov rođeni brat je premijer Crne Gore, i na vlasti je preko dvadeset godina - navodi.

Naglašava da je u tom periodu čula "razne priče o Acu, neke lepe i pozitivne, a druge loše i negativne", ali verovala je svom unutrašnjem glasu koji joj je govorio da je njen Aco dobar čovek. Ipak, bila joj je potrebna potvrda, pa se ponovo obratila Svetom Vasiliju Ostroškom.

 

 

- Dragi Vasilije Ostroški, žao mi je što te ne poznajem i ne znam mnogo o tebi, ali ne sumnjam u tvoju svetost. Ti znaš šta se dešava u mom srcu, ti znaš da sam se zaljubila u čoveka kojeg ne poznajem, ti znaš ko je on, i da li je dobar čovek i muškarac za mene. Sveti Vasilije, u junu odlazim iz Crne Gore u Dansku. Molim te da mi izlečiš srce. Nemoj dozvoliti da odem u Dansku sa njim u srcu ako nije dobar čovek i pravi muškarac za mene. Ako je, ipak, dobar čovek, a ti mi daj znak (odredila sam koji) kako bih mogla biti sigurna u svoj unutrašnji glas. Ako ne dobijem od tebe znak u roku od dve nedelje, znači da je Aco loš čovek i nije za mene. To će mi pomoći da ga sa lakoćom izbrišem iz srca. U znak zahvalnosti prema tebi moliću tri molitve (odredila sam koje) do Nove godine, svakog dana, ujutru i uveče -  prvencu "dogovor" koji je sklopila sa Svetim Vasilijem.

Zahvalnost svecu

Svetac joj je izašao u susret, tako reći, pa je u dogledno vreme stigao traženi znak. Gabriela priznaje da ga nije očekivala posebno jer je potvrda njenog osećaja dodatno otežala situaciju zbog sve bližeg odlaska na sever Evrope. Još jednom obratla se pomenutom svecu, sa novom molbom.

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

- Ponovo sam se molila Svetom Vasiliju Ostroškom da Acu i meni omogući da izađemo na kafu ako je on muškarac kojeg ću voleti do kraja života i koji će voleti mene. Ako nije tako, neka nam nikad ne da priliku da tu kafu popijemo. Za ovu molbu, u znak zahvalnosti prema Svetom Vasiliju Ostroškom, obećala sam da ću molitve, koje sam odredila moliti do Nove godine, produžiti za još koju godinu, bez obzira na to šta će se desiti - navodi.

Molba nije ostala neuslišena.

- Sveti Vasilije Ostroški je u februaru 2007. godine omogućio da Aco i ja odemo na kafu. Od tog dana pa sve do danas, svakog dana zajedno pijemo kafu. Tako se moj ovozemaljski životni san, koji je postojao samo u mojoj mašti, pretvorio u realnost - zaključila je Gabrijela.