Umesto svećica na torti palim joj sveću na groblju: Godišnjica smrti banjalučkih beba

Foto: facebook.com/Srcem za Srpsku

SPOMEN Skulptura Život postavljena je u znak sećanja na 12 banjalučkih beba

DA MOGU DA PRESPAVAM

Njena ćerka Dušana, baš na današnji dan, 24. maja, napunila bi 27 godina, ali umesto torte i rođendanske svećice, Dragica ćerki pali sveću na groblju.

- Bol je nepodnošljiv, a ovaj period bih najradije volela da mogu da prespavam. Ovako, sećanja naviru i vraćaju na taj maj 1992. i zlobe UN, koji je bio neumoljiv da dozvoli prenos kiseonika u bolnicu u Banjaluci, zbog čega se život naših beba ugasio. Rečima ne mogu opisati tugu koju i danas osećam. Još se sećam kada su me nakon porođaja vratili kući, a dete ostavili na intenzivnoj nezi. Autobusa nije bilo, goriva nije bilo, svega je nedostajalo.

Foto: facebook.com/Srcem za Srpsku

Preživele bebe Od 22. maja do 19. juna 1992. godine umrlo je 12 beba u banjalučkom porodilištu jer kiseonik nije mogao biti dopremljen kopnenim putem zbog ratnih sukoba vođenih na putnim pravcima prema Banjaluci, a ni vazdušnim putem, zbog odluke Saveta bezbednosti o zabrani letenja iznad BiH. Slađana Kobas, 13.beba, borbu za život izgubila je 9. februara 2006. godine, sa 14 godina, a 14. beba Marko Medaković i danas živi sa teškim posledicama zbog nedostatka kiseonika.

Peške sam morala do bolnice, a Kneževo je 35 kilometara udaljeno od bolnice. Tih dana sam proživljavala pakao. Bila sam spremna dati sve da zaštitim svoju devojčicu, ali nije bilo načina. Moja Dušana umrla je 7. juna jer njena nejaka pluća nisu mogla sama da se izbore za kiseonik - priča Dragica.

MOŽDA BI IMALA UNUKE

Bol majke za izgubljenom ćerkom, kaže, nikada neće prestati, kao ni bol oca, brata i sestre.

- Nema dana da se ne zapitam šta je moje dete kome skrivilo, pa da je već svojim rođenjem osuđena na smrt. Iako imam još jednog sina i ćerku, nema dana da ne pomislim na moju Dušanu. A pogotovo kada vidim neko dete iz njene generacije. Možda bi i moja ćerka danas bila uspešna doktorka ili učiteljica i imala svoju decu... Neopisiva bi mi radost bila da su mi sva deca na okupu, da od svih njih imam unuke, da se radujem njihovim rođendanima...

Majke Osim Dragice Komljenović, bez svojih beba ostale su i Dušanka Đukić, Živka Knežević, Fatima Dedić, Željka Tubić, Zilha Murica Dedić, Safeta Medić, Nađa Puška, Dragoslava Marić, Milena Sandić, Maida Đuran i Grozda Rauš.

Ovako kada odemo u crkvu suprug i ja, ali i naša deca Milan i Milana, prvo za Dušanu upalimo sveću. Jedino što mi ostaje jeste da se nadam da ovakav bol više nijedna majka ne doživi, nikada. Nije tačno kada kažu da vreme leči rane jer naše rane nikada neće biti izlečene - kaže Dragica.

Ono što još više boli jeste činjenica da ni nakon 27 godina niko nije odgovarao za ovaj zločin koji je postao poznat u celom svetu.