(VIDEO) NAPETO U CRNOJ GORI: Sabor kao protest protiv spornog zakona, patrijarh uporedio Mila sa poturicom!


IZVOR: blic.rs - 15.06.2019 | 11:42


Na platou ispred Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici održan je Trojčindanski narodni sabor SPC, koji je predstavljao još jedan vid protesta protiv spornog zakona, iza koga stoji crnogorski predsednik Mila Đukanovića, a kojim se praktično omogućava otimanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnog Gori. Arhijereji, sveštenici i vernici SPC zatražili su od crnogorske vlade da, "u razumnom roku", povuče predloženi zakon o slobodi veroispovesti i da pripremi novi ili će, u suprotnom, SPC još odlučnije braniti svoja prava.

Foto: youtube.com/ in4snet

Trojčanski narodni sabor SPC

Liturgiju je služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a brojni vernici iz svih delova Crne Gore na saboru koji je zvanično imenovan - Trojičindanski sabor za odbranu vere i svetinja.

Nedavno usvojeni Predlog zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica u Crnoj Gori predviđa da "svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biće prepoznati kao državna imovina".

Pokrovitelj ovog zakona, crnogorski predsedenik Milo Đukanović dolio je ulje na vatru izjavom da SPC u Crnoj Gori iz "prostorija koje joj ne pripadaju" pokušava da utiče na dnevno-političke prilike u toj zemlji trudeći se da ostvari viziju "Velike Srbije", predsednik Crne Gore, dodatno je poljuljao diplomatske odnose između dve zemlje.

Patrijarh Irinej: Ono što Đukanović radi, nisu radili ni Turci

Povodom zakona iza koga stoji crnogorski predsednik, oglasio se i srpski patrijarh Irinej.

- Ono što sada čini i nagoveštava da predsednik Crne Gore, Milo Đukanović izaziva čuđenje čitavog sveta, neka mu Bog da uma da razmisli šta čini i da ne zasluži prokletstvo i osudu celog srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve. Pokušaji i ta dela koju nameravaju da se učine čine da se svi vladari crnogorski prevrću u grobovima svojim, videći šta čini njihov naslednik, nažalost. Čovek koji sedi na prestolu Svetog Petra Cetinjskog, Njegoša, velikog srpskog pesnika i kralja Nikole, jednog mudrog vladara. Čude se tome da je na njihov presto došao čovek koji ratuje protiv Crne Gore, protiv Srba u Crnoj Gori - izjavio je patrijarh Irinej u emisiji koja je objavljena na Jutjub kanalu TV Hram.

On se zapitao šta su to Crnogorci, ako ne Srbi iz Crne Gore, i dodao da Đukanović oduzima vekovnu imovinu srpske crkve i srpskog naroda.

- Turci nisu atakovali na crkvenu imovinu, ni komunisti, niti je iko drugi to činio, ali je došao Crnogorac da uništi srpsku crkvu u Crnoj Gori, koja je stvorila Crnu Goru, bez koje Crna Gora ne bi ni postojala. Da nije bilo srpske crkve, oni bi doživeli sudbinu prizrenskih komšija i primili islam i izgubili sve iz srpskog naroda. Nadam se da će i oni reagovati i tog takvog čoveka dovesti do nekog saznanja. Nažalost, teško mi je to da kažem - ali srpski narod lepo kaže da je Poturica gori od Turčina - rekao je Irinej.

Situacija u Crnog Gori je napeta, a problemi su, kako prenose mediji, zabeleženi još jutros na graničnim prelazima.

Prema saznanjima "Večernjih novosti", na nekoliko mesta policija je zaustavljala autobuse. Desetak autobusa iz Priboja zaustavljeno je na granici i za sada im nije omogućeno da uđu u Crnu Goru, navodi list. dodajući da je uoči sabora više osoba privedeno na informativne razgovore u stanicama policije.

SPC traži povlačenje zakona

Sveta arhijerejska liturgija počela je u 9 sati, a u 11 sati je pročitana deklaracija koja će odrediti dalje korake koje će praviti Mitropolija crnogorsko primorska, čvrsti temelj države Crne Gore.

Okupljenima je podeljen proglas u kom piše da je Predlog zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica koji je 16. maja utvrdila Vlada "nije ništa drugo do akt koji je prvenstveno uperen protiv Mitropolije crnogorske primorske i eparhije budimljansko-nikšićke, zahumsko-hercegovačke i mileševske koje imaju svoju osmovekovnu kanonsku jurisdikciju na prostoru na kom se danas nalazi Crna Gora.

Arhijereji, sveštenici i vernici SPC zatražili su od crnogorske vlade da, "u razumnom roku", povuče predloženi zakon o slobodi veroispovesti i da pripremi novi ili će, u suprotnom, SPC još odlučnije braniti svoja prava.

Poruku Trojičindanskog sabora je pred vernicima pročitao episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.

Mediji prenose i da je crnogorska policija zabranila u ranim jutarnjim satima ulaz sveštenstvu Eparhije mileševske u Crnu Goru, koje je krenulo na Trojičindanski sabor u Podgorici. Ova eparhija u Crnoj Gori obuhvata i područje opštine Pljevlja.

Na platou ispred hrama bili su okupljeni arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici.

U poruci stoji i da Crnoj Gori jeste potreban novi Zakon u ovoj oblasti, ali zakon koji će biti pripremljen sa pažnjom, u atmosferi dijaloga i uvažavanja, od predstavnika vlade, Crkve, verskih zajednica, eksperata i zainteresovanih, a ne suprotno, kao što je bilo i 2015. i 2019. godine.

"“Novi zakon mora da bude u funkciji svake vere i svih vera zajedno, svakoga vernika pojedinačno i svih zajedno, a ne protiv jedne vere, Pravoslavne Crkve, njenih episkopa, sveštenika, monaha, monahinja i vernika - kako je već u javnosti prepoznat Predlog zakona”. Na način na koji je to predviđeno Predlogom zakona produbljuju se podele u ionako podeljenom crnogorskom društvu i bez ikakve potrebe iniciraju, podstiču i raspiruju bratoubilaštvo i sukobi na verskoj i etničkoj osnovi", navodi se u poruci.

Ni u jednoj fazi pripreme zakona predstavnici Mitropolije crnogorsko primorske nisu imali pravo na učešće.

Ističe se da je pravo na slobodu veroispovesti ili uverenja, sudeći po tim izjavama, samo sredstvo da se ostvaruju ideološki i politički ciljevi.

I to sve, ukazuje se, "da bi se, sa pozicija javne vlasti, kršio Ustav Crne Gore i na brutalan i nasilan način, kako je najavljeno sa najvažnijih državnih adresa, stvarala lažna crkvena organizacija kao ”državna verska zajednica” u sekularnoj državi u kojoj su crkve i verske zajednice odvojene od države".

Ukazuju i da je "apsurdno da se Crkva, koja je vekovima sa svojim narodom i dobrotvorima gradila, čuvala i obnavljala Svetinje, služeći u njima Svete službe Božje, optužuje da je navodno ”nezakonito stekla pravo svojine nad pravoslavnim hramovima i crkvenim zemljištem” iz vremena Kraljevine Crne Gore".

I umesto, ističe se, da kao i sve druge države u Evropi, državna vlast u Crnoj Gori izvrši restituciju i obeštećenje za imovinu koja je od Pravoslavne Crkve, Rimokatoličke Crkve i Islamske zajednice, oduzela komunistička vlast, "danas se priprema oduzimanje svetinja i pljačke crkvene imovine od strane sekularne državne vlasti", stoji u poruci.

Zbor se održava u organizaciji Mitropolija crnogorsko-primorske i njenih eparhija sa kojega je poslata poruka vlastima u Crnoj Gori i međunarodno zajednici o posledica a koje bi izazvalo usvajanje Zakona o slobodi vere čiji predlog je kabinet Duška Markovića jednoglasno usvojio.

Tenzije i zebnju podigla je i izjava predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da će "obnoviti Crnogorsku autokefalnu crkvu".

Mitropolija crnogorsko-primorska pozvala je pravoslavne vernike i sve ljude dobre volje, kojima su, kako su kazali, istina i pravda na srcu, da se danas okupe ispred hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici.

Nakon liturgije, kako je najavljeno, biće upućena zajednička poruka svim vernicima, crnogorskim vlastima, međunarodnoj zajednici i javnosti za odbranu vere i svetinja, u duhu mira, ljubavi i uzajamnog poštovanja.

Iz Mitropolije crnogorsko-primorske navode da bi usvajanje ovog predloga zakona u Skupštini Crne Gore u obliku u kojem je nedavno usvojila Vlada dovelo u ozbiljna iskušenja SPC, sve pravoslavne eparhije u Crnoj Gori, ali i sve verske zajednice, ugrožavajući im ime, dostojanstvo, predanje i imovinu.

Trojičindanski sabor organizuje Mitropolija crnogorsko-primorska u saglasju sa episkopijama budimljansko-nikšićkom, mileševskom i zahumsko-hercegovačkom.