Evo šta Handke sada misli o masakru u Srebrenici

Foto: youtube.com/Nobel Prize

Peter Handke

Brojni švedski mediji preneli su tekst čelnika Švedske akademije Matsa Malma koji je napisao za list "Dagens niheter" (Dagens Nyheter), a u kojem navodi da je Handke davao „provokativne, neprimerene i nejasne komentare o političkim pitanjima“, ali da nije glorifikovao krvoproliće, već da ga je jasno osudio. Kao dokaz, Malm je priložio Handkeovu izjavu iz 2006. godine datu za nemački list „Zidojče Cajtung“ u kojoj se on u potpunosti distancira od stavova o Srebrenici koji mu se pripisuju.

- Ne mogu ni da zamislim da sam te rečenice izgovorio onako kako su formulisane. Za mene, važi se ono što sam napisao. Niti imam niti želim da dodajem ništa. Napisao sam 2006. godine: Što se tiče Srebrenice, to je najgori zločin protiv čovečnosti počinjen u Evropi od rata - rekao je Handke za "Zidojče cajtung" pre 13 godina.

Originalne Handkeove izjave iz devedesetih godina danas nije moguće pronaći na internetu. Informacije koje kruže društvenim mrežama i portalima uglavnom su iz "druge ruke".

Švedski mediji prethodnih dana prenosili su neke od njih. Sajt švedske nacionalne televizije u tekstu u kojem citira Malmovu izjavu navodi da je Handke u intervjuu za štampano izdanje nemačkog magazina "Kecerbife" dovodio u pitanje da li je zapravo 8.000 ljudi ubijeno tokom srebreničkog masakra, kao i da "ne veruje ni reč" o onome što kažu iz udruženja "Majke Srebrenice". Čak, navodi se da je rekao: "Da sam majka, žalio bih sam".

List "Svenska Dagbladet" piše da Nobelovac do 2014. nije želeo da nazove genocid u Srebrenici tim imenom. Sam Handke izbegava da govori o tom pitanju danas. Kada su ga pre nekoliko dana novinari u Stokholmu pitali da li se u Srebrenici dogodio masakr, Handke je odgovorio da je primio mnogo pisama podrške od čitalaca nakon što mu je dodeljena nagrada. On je, međutim, rekao da je primio i jedno anonimno pismo sa toalet-papirom u koverti. Imalo je i neku vrstu "kaligrafije izmeta", rekao je on.

- Kažem vam da više volim toaletni papir, anonimno pismo sa toaletnim papirom unutra, nego vaša prazna i neznalačka pitanja - rekao je Handke.

Handke je dodao da želi da zahvali čitaocima na njihovim pismima podrške i odbio da govori o bivšoj Jugoslaviji. Ipak, Handkeova podrška Srbiji devedesetih, kao i njegove posete našoj zemlji nisu sporne. Poznato je da je bio u Srbiji 1996. godine, a kasnije je izjavio da je odlučio da dođe jer je Srbija za zapadne medije bila „crna rupa“. Intervenciju NATO-a 1999 je kritikovao, a zbog izjava da "oni koji su bombardovali Srbiju i ubili hiljade ljudi – ne pripadaju ni Evropi ni planeti Zemlji", bio je izložen žestokim osudama.

Handke je prisustvovao sahrani Slobodana Miloševića 2006. godine, ali jednom prilikom je tvrdio da nije držao govor kako brojni mediji tvrde.

- Nisam stavio ružu na Miloševićev grob, nisam poljubio njegov kovčeg, to su bile laži koje je lansirao francuski nedeljnik "Nuvel obzervater". Ja nemam stav prema Slobodanu Miloševiću, odbijam da ga imam, ali bih se osećao kao da sam nešto važno propustio da nisam bio na njegovoj sahrani - rekao je Handke u intervjuu "Politici".

Zbog „epizode sa Srbijom“ čak su osporavana i mnoga književna priznanja koje je dobio. Tako mu je nagrada Hajnrih Hajne, dodeljena 2006, povučena nakon reakcije političara i medija. I norveška se javnost uskomešala zbog dodeljivanja Ibzenove nagrade Handkeu, a neki su ga uporedili sa Gebelsom, navodi RSE.