OVO JE NAJVEĆI MEDIJSKI MANIPULATOR NA BALKANU

Foto: youtube.com/Jigsaw

Dru Saliven, najblaže rečeno kontroverzni stručnjak za medije

Na pitanje ko je Dru Saliven možemo da počnemo da odgovaramo objašnjavajući kako je nastala i šta je "Projekat prijavljivanja organizovanog kriminala i korupcije" (Organized Crime and Corruption Reporting Project - OCCRP)? Naime, pored grupe medija i međusobno povezanih organizacija okupljenih pod okriljem BIRN-a, u regionu Zapadnog Balkana uočljivo je prisustvo još jedne umrežene strukture koja sebe pretenciozno deklariše kao "platformu istraživačkog novinarstva" koje je u suštini interesno i politički usmereno. U pitanju je upravo OCCRP, koji okuplja "40 neprofitnih istraživačkih centara, brojnih novinara i nekoliko glavnih regionalnih novinskih organizacija širom sveta".

"Cilj OCCRP-a je da pomognemo ljudima u svetu da razumeju kako organizovani kriminal i korupcija postoje u njihovim zemljama i vladama. Naša organizacija ne pripada nijednoj zemlji, političkoj filozofiji ili skupu verovanja osim tome da svi ljudi treba da imaju mogućnost da biraju svoje vlade i vode sopstveni život bezbedno, slobodno i dostojanstveno", navodi se na sajtu OCCRP-a

OCCRP je registrovano ime Mreže za razvoj novinarstva, dobrotvorne organizacije sa sedištem u Merilendu (reg. br. 501 (c) 3). Organizacija je proizašla iz Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) koji je Dru Saliven osnovao u Sarajevu 2004. godine. Prema navodima na zvaničnom sajtu OCCRP finansijsku podršku za osnivanje te organiazcije pružio je Fond Ujedinjenih nacija za demokratiju (UNDEF) koji je podržao "Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji".

PRIHOD OCCRP OD DONACIJA I PRUŽANJA USLUGA
* 2014. - 3.019.000 dolara
* 2015. - 2.771.000 dolara
* 2016. - 2.030.000 dolara
Ukupno - 7.820.000 dolara

Prevarant koji blefira

Iako se u zvaničnoj biografiji osnivača OCCRP navodi da se taj, vazduhoplovni inženjer po struci, u SAD ranije bavio i nekom vrstom novinarstva, njegova biografija je veoma štura i ne pruža potpune i celovite informacije o karijeri koju je Saliven imao pre dolaska na Balkan. Međutim, za razliku od zvanične biografije iz koje se o Salivenu ne može saznati gotovo ništa, ljudi koji su imali priliku da rade sa njim izneli su brojne kotnroverze koje prate lik i delo ovog čoveka.

Sarajevski "Dnevni avaz" svojevremeno je za Salivena napisao da se radi o "prevarantu koji blefira i medijski reketira", a da su famozni OCCRP i CIN (Centar za istraživačko novinarstvo) "društva jednog lica kojem je nemoguće naći adresu". Novinari BiH koji su imali prilike da rade sa Salivenom kažu da su za vreme njegovog delovanja u Sarajevu nestali milioni maraka međunarodne pomoći namenjene BH medijima zbog čega je u jednom trenutku bio primoran čak i da napusti zemlju. U bosanskim medijima pominjana je suma od 1,7 miliona maraka koje su nestale u vreme Salivenovih "istraživanja" tokom kojih je objavio više tekstova u kojima su teško oklevetani visoki zvaničnici i javne ličnosti u regionu.

Ucenjivač s mafijaškim metodama reketiranja

U podgoričkom dnevniku "Pobjeda" 6. juna 2012. godine Senad Pećanin, osnivač, dugogodišnji glavni urednik i direktor sarajevskog nedeljnika "Dani", opisao je svoje negativno iskustvo sa Salivenom i njegovim CIN-om.

- Centar za istraživačko novinarstvo (CIN ili OCCRP) je društvo jednog lica, a njen osnivač i direktor Saliven je diletant koji nije imao nikakvog novinarskog iskustva u SAD, odakle je došao u Bosnu predstavljajući se kao službenik američke ambasade i novinar. Reč je o nekompetentnom čoveku koji se služi mafijaškim reketaškim metodama protiv onih koji se usude da mu ne odgovore na njegove ucene. Pokušao je u Bosni ucenjivati i medije i kompanije preteći svojim vezama u Ambasadi - rekao je tada Pećanin.

Hajka na Vuka Hamovića

On je tom prilikom optužio Salivena za pokušaje reketiranja političkih stranaka i zvaničnika, te ljudi s novcem. Pećanin je opisao Salivenov pokušaj reketiranja čelnika energetske kompanije EFT Grupa Vuka Hamovića navodeći da je Saliven pretio Hamoviću da će o njemu objaviti kompromitujuće tekstove, ali je taj njegov pokušaj osujećen brzom i profesionalnom reakcijom Hamovićevog PR tima.

"Dani" su u junu 2012. pisali kako se Saliven "počeo motati po BiH" 2000. godine, kada je uskočio kao predavač na nekoliko radionica koje su bile organizovane pod okriljem IREX-a, tadašnjeg USAID-ovog partnera u pomoći medijima u BiH. Pećanin je naveo da je do novca za osnivanje CIN-a Saliven došao zahvaljujući okolnosti da je ključni čovek u USAID-u, koji se bavio dodelom pomoći medijima, bio njegov lični prijatelj.

Kolege: Neozbiljni komičar

S druge strane bivši zaposlenik IREX-a, koji je zatražio anonimnost, opisao je za "Avaz" Salivenov kratak angažman u ovoj američkoj organizaciji.

- On je došao kao trener za mlade novinare, ali mu je posle nekoliko meseci ugovor storniran, jer ni klijenti ni poslodavac nisu bili zadovoljni. Došao je kao frilenser. Inače, svi su ga smatrali vrlo neozbiljnim i, kada je držao treninge, ljudi nisu znali da li imaju posla s komičarem, jer je zaista i radio kao stend-ap komičar, ili se radi o treneru za novinare. Ljudi su bili potpuno zbunjeni - izjavio je Salivenov kolega iz IREX-a.

Crna Gora, zemlja bezakonja

O dometima Salivenovog istraživačkog novinarstva takođe govori njegov opis Crne Gore, države koja je jedna od njegovih omiljenih meta, a koji je dao na jednom od svojih sajtova. On najmanju bivšu jugoslovensku republiku opisuje kao zemlju koja je kulturološki "čvrsto vezana za Srbiju" i da je njen sever "zemlja bezakonja".

"To je postojbina familije Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, krijumčarenja i srpskog nacionalizma. Skadarsko jezero je jedna od najvećih svetskih tačaka krijumčarenja ljudi u svrhe seksualne zloupotrebe", utvrdio je Saliven.

Salivenov opis Podgorice - "jedan od najružnijih gradova na svetu"

Bez obzira na sve kontroverze koje prožimaju Salivenovu biografiju, nepobitna je činjenica da su se desetine miliona maraka međunarodne pomoći, namenjenih medijima u BiH, slile, između ostalih, i u njegove džepove. 

Deo tog novca OCCRP je prosledio CINS-u i KRIK-u, svojim podružnicama u Srbiji specijalno namenjenim za obračun sa vladama u Beogradu i Podgorici.

KRIK - paukova mreža za lov na unapred određene mete

U leto 2015. godine formirana je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) kao "neprofitna nevladina organizacija osnovana radi unapređenja istraživačkog novinarstva u Srbiji". Organizaciju je osnovala grupa novinara predvođena Stevanom Dojčinovićem, koja se bez ikakvog javno datog objašnjenja odvojila od redakcije CINS-a i prostom deobom duplirala broj OOCRP-ovih podružnica u Srbiji.

U oktobru 2015. godine KRIK je objavio senzacionalistički tekst o 24 stana koje je kupio gradonačelnik Beograda Siniša Mali što će biti tek prvi tekst u kampanji koju će ovaj portal voditi protiv prvog čoveka srpske prestonice.

Iako je Mali ukazao da je reč o falsifikovanom potpisu (što su u okviru istrage bugarske policije potvrdila i zvanična grafološka veštačenja) i da je on vlasnik samo jednog od spornih stanova, KRIK će nastaviti sa optužbama na račun beogradskog gradonačelnika što će u jednom trenutku prerasti u ostrašćenu kampanju koja će, paradokslano, u suštini razotkriti pravu prirodu KRIK-ovih nastojanja.

Svoj profesionalni sunovrat redakcija te mreže doživeće objavljivanjem teksta "Najpoznatiji Srbi koji se pojavljuju u 'Panama papers'" u kome će prezime gradonačelnika Beograda biti pomenuto tačno 14 puta iako se u samom tekstu konstatuje da se u "'Panama papers' bazi ne pojavljuje dokumentacija o kompanijama gradonačelnika Beograda Siniše Malog".

Ovakav krajnje neprofesionalan pristup obradi teme pomenutog teksta razotkriće neinformativne motive kampanje koju je KRIK mesecima vodio protiv Siniše Malog što je na sajtu tog medija uobličeno u poseban projekat nazvan "Gradonačelnikova priča".

U međuvremenu, sa posebnom strašću KRIK će se baviti zataškavanjem propusta i neregularnosti u radu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal čemu će biti posvećeni tekstovi o sastanku na Jelovoj gori, suđenju Šariću, izboru novog tužioca za organizovani kriminal i posebno onaj o obaranju presude Šariću pred Apelacionim sudom. Iako je Antidot još u februaru 2015. godine upozoravao na propuste tužilaštva u vođenju postupka protiv Šarića i opasnost da bi zbog tih nepravilnosti optužnica protiv njega mogla da doživi svoj debakl, KRIK je za ukidanje presude Šariću u svom tekstu, bez ikakvih osnova i argumenata, optužio članove apelacionog sudskog veća.

Pored toga što je Bojani Pavlović i Stevanu Dojčinoviću, kao autorima teksta, zasmetalo to što je odluka Apelacionog suda na sajtu objavljena "u petak popodne, posle isteka radnog vremena", autorski dvojac se obrušio na sudije koji su bili članovi veća navodeći sve ranije odluke o poništavanju prvostepenih presuda u kojima su oni pojedinačno učestvovali da bi u nastavku, bez ikakvih osnova i dokaza, doveo u vezu te ranije slučajeve sa njihovim glasanjem prilikom odlučivanja o prvostepenoj presudi Šariću.

Opširnije o ovoj temi pročitajte OVDE.