Početak Milovog kraja: Panika u DPS rejting u sunovratu

Foto: youtube.com/ Nemanja 00

Milo Đukanović

Prva reprezentativna istraživanja na prostoru Crne Gore donela su brojke koje nikako ne idu u prilog Đukanoviću, ali ni vladajućem DPS. Tokom januara agencija Intelidžent komunikejšn sprovela je političko istraživanje sa pitanjima o političkim partijama, građani su ocenjivali političare, ali i tamošnje vladike. Neizostavno je i opredeljenje o diskriminišućem zakonu koji gotovo dva meseca potresa Crnu Goru.

U skladu sa verskim opredeljenjem ali i Crkvom kojoj pripadaju je i odnos prema Đukanovićevom zakonu kojim se dikriminiše SPC i nastoji oduzeti imovina i svetinje njenoj Mitropoliji. Ukupno 62 odsto Crne Gore je protiv zakona, 20 odsto ga podržava i 18 odsto nema stav o ovom spornom propisu.

Ovi reprezentativni rezultati su značajni jer dokazuju tvrdnju iznošenu poslednjih dana, a koju je crnogorska vlast u startu previdela, a potom pokušavala da negira. Činjenica je da broj vernika SPC i učesnika litija, a tako i protivnika zakona, premašuje broj građana koji se u Crnoj Gori deklarišu kao Srbi.

Brojke za Đukanovićevu glavobobolju Na pitanje o verskom opredeljenju 62 odsto Crne Gore su vernici Srpske pravoslavne crkve. takozvanu crnogorsku pravoslavnu crkvu koja je formirana u vreme vladavine Mila Đukanovića podržava deset odsto građana susedne države. Vernika Islamske zajednice je 15,4 i Katolika 2,5 odsto. Pod ostali je 9,9 odsto CG.

Za Srpsku crkvu i njeno očuvanje u litijama su glasači, ali i funckioneri vladajućeg DPS. Jedan od prvih primera je viđeniji član DPS, odbornik i vlasnik hotela u Pljevljima. On je gotovo preko cele fasade hotela prema ulici stavio ogromni plakat na kome je Sveti Sava.

Na Svetosavlje je 'zakleo' novog predsednika opštine Šavnik Vlatka Vukovića, predsednik kluba odbornika DPS Vladimir Tomić. On je reako da ga ne interesuje Vukovićeva biografija "već vera u Boga".

U skladu sa verskim opredeljenjem ali i Crkvom kojoj pripadaju je i odnos prema Đukanovićevom zakonu kojim se dikriminiše SPC i nastoji oduzeti imovina i svetinje njenoj Mitropoliji. Ukupno 62 odsto Crne Gore je protiv zakona, 20 odsto ga podržava i 18 odsto nema stav o ovom spornom propisu.

Ovi reprezentativni rezultati su značajni jer dokazuju tvrdnju iznošenu poslednjih dana, a koju je crnogorska vlast u startu previdela, a potom pokušavala da negira. Činjenica je da broj vernika SPC i učesnika litija, a tako i protivnika zakona, premašuje broj građana koji se u Crnoj Gori deklarišu kao Srbi.

Za Srpsku crkvu i njeno očuvanje u litijama su glasači, ali i funckioneri vladajućeg DPS. Jedan od prvih primera je viđeniji član DPS, odbornik i vlasnik hotela u Pljevljima.

On je gotovo preko cele fasade hotela prema ulici stavio ogromni plakat na kome je Sveti Sava. Na Svetosavlje je 'zakleo' novog predsednika opštine Šavnik Vlatka Vukovića, predsednik kluba odbornika DPS Vladimir Tomić. On je reako da ga ne interesuje Vukovićeva biografija "već vera u Boga".

Foto: Tanjug/AP

Protest u Crnoj Gori

Među pitanjima istraživanja je i političko opredeljenje. Odnos vlast - opozicija. Tu su takođe dobijeni rezultati koji bi trebalo da budu alarm za Đukanovića. Za vlast plus manjine je opredeljeno 45.8 odsto birača, dok bi za opoziciju trenutno glasalo 53 odsto.

Potpuno podeljeni oko NATO Opredeljenje građana Crne Gore u odnosu na Nato je veoma nategnuto. Veoma mala razlika je između onih koji su protiv i za. “Protiv” Nato je 36,6 odsto građana, “za” 40 odsto, a odgovor “ne znam” izabralo je 23.4 odsto Crne Gore.

Inače, poslovično hladnokrvan Milo Đukanović poslednjih dana pokazuje nervozu i povlači poteze koji mu ne idu na ruku. Hapšenja su bila kontraproduktivna i izvela su na ulioce još više građana Crne Gore. Represivne mere za kojima je posegao dovele su do najmasovnijih okupljanja u istoriji Crne Gore. Oko 250.000 ljudi učestvovalo je u litijama.

Narod je pešačio i po 50 kilometara kako bi došli do većeg grada u kome je moleban. Samo u Nikšiću se prema procenama okupilo oko 40.000 ljudi.

Nešto lagodnija situacija je vezana za opredeljenje u odnosu na EU integracije: "za" je 53 odsto, "protiv" 26 odsto, a "ne zna" 21 odsto.