NJEGOVA DUŠA JE SVETA! Legenda boksa Miodrag Perunović tuguje za mitropolitom Amfilohijem: Đedo je bio duhovni plamen!

Foto: facebook.com/Mitropolija

Foto: Ilustracija

Bio je uz Đeda dok ga je bolest vezala za bolničku postelju u Kliničkom centru Crne Gore, ali i u trenucima mitropolitovog prelaska u carstvo nebesko. Bio je tu uz crkvene velikodostojnike, sveštenike, monahe i dobrotvore. Znao je da su godine pritiskale vladiku, ali je čvrsto verovao da će i ovog puta dobiti bitku.

- Mitropolit je bio duhovni plamen, koji je svojim dolaskom u Crnu Goru zapalio sveću vere obnavljajući i podižući brojne crkve i manastire. Kad je došao, našao je do temelja razrušena zdanja naših bogomolja do kojih su putevi bili zarasli u korov. Bila je to zemlja koja je vođena putem bezbožništva, i u kojoj je gotovo zamukla živa reč molitve. Nadahnut svojom hrišćanskom ljubavlju od rođenja, služeći Gospodu celog života, ostavio je obrazac duhovne ljubavi i odnosa prema čoveku. U svakom trenutku, svojim životom i svojom brigom je bio uz bespomoćne i one koji stradaju, služeći im i nikada ih ne ostavljajući bez utehe.

Imao sam veliki blagoslov i čast, da ga upoznam već na početku njegove službe na tronu mitropolita crnogorskog, i srcem i dušom se vežem za njega.

Svaki od naših mnogobrojnih susreta i razgovora je bio praznik za moju dušu, i prilika za njeno napajanje i osveženje novim duhovnim iskustvom, sa nepresušnog blagotvornog izvora koji je on bio - kaže Perunović, svetlo ime crnogorskog sporta.

SVETITELJ Mitropolit je stizao tamo gde niko nije mogao. Koliko puta smo ga gledali dok služi opela na sahranama, nad poluraspadnutim telima kosmetskih mučenika. Najupečatljivija mi je ostala slika na kojoj se vide dva čoveka, sa čelom probušenim metkom. Te fotografije su obišle svet svedočeći o pravoslavlju i hrabrom pastiru svoga naroda - kazala je igumanija manastira Sokolica kod Zvečana, mati Makarija, za Radio Svetigoru, uz sećanje i blaženi spomen na mitropolita Amfilohija, dodajući da je njegovo upokojenje koje je došlo iznenada, pogodilo sve pravoslavne hrišćane, ne samo u Crnoj Gori i na Kosovu, već i u celom svetu. - Mitropolitovu čistu dušu još za njegovog života smatrali smo svetom. Nariči Crna Goro jer si izgubila dragoceni biser, a opet, raduj se Crna Goro jer si iznedrila još jednog svetitelja - mitropolita Amfilohija.

Sagovornik podseća da se u tridesetogodišnjem poznanstvu i prijateljstvu sa blaženopočivšim vladikom Amfilohijem mnogo toga dešavalo, i sve je za pamćenje.

- I sve će ostati kao besceno blago u riznici moje duše. Sećam se, jednom prilikom, došao sam kod mitropolita Amfilohija u posetu, i zadržao se u razgovoru do kasno u noć. Kad se odjednom otvoriše vrata - uđoše dva srednjovečna čoveka i jedan mladić. Bili smo iznenađeni ovom kasnom posetom, ušli su i stali naspram mitropolita na nekih dva-tri metra udaljenosti. Mladić je stajao u sredini, odmah sam zapazio njegov unezveren pogled, stiskanje i opuštanje šaka, ličio mi je na čoveka koji pokušava da obuzda veliki bes. Ustao sam i prišao blizu mitropolita. U tom se obrati jedan od starijih ljudi: "Oprostite vladiko što dolazimo ovako kasno, ali velika nas je muka nagnala - morali smo, on opet ima one probleme. Od kada smo bili kod vas pre tri godine, bio je dobro, ali evo sada opet ima one napade, sve smo pokušali - nemoćni smo!"...

Ja sam bio gotovo siguran da će ovaj mladić pokušati napad (tako mi je i dalje delovao), i bio sam iznenađen kad vladika ustade i reče: "Neka ste, neka ste došli, dobro došli! A, đe si ti (i oslovi ga po imenu), šta je opet, ajde dođi, blago meni." Priđe mu, i položi ruku na glavu... Trajalo je to dugih dva-tri minuta, u kojima sam gledao kako se izraz lica i pogled ovog mladića menjaju, bilo je očigledno da se dešava njegovo preobraženje. Zatim se na iznenađenje njegovih pratilaca i moje, smiren, s poštovanjem zahvali vladici.

Ispraćajući ih, dok su se oni i dalje zahvaljivali, mitropolit reče: "Dođite ujutru u crkvu, da se zajedno pomolimo Svetom Petru!" Bio sam ushićen što sam prisustvovao pravom čudu, kojim su se posvedočile reči Isusove iz Jevanđelja po Marku, upućene apostolima:

"Uzimaćete zmije u ruke, ako i smrtno što popijete, neće vam nauditi; na bolesnike polagaćete ruke, i ozdravljaće."

Ovaj vrhunski i uzorni sportista, a pre svega čovek, u svom kazivanju naglašava da se svih ovih godina divio mitropolitovoj neverovatnoj energiji i vitalnosti.

Foto: youtube.com/Nikolija Lukić

Miodrag Perunović

- Bio je neumoran. Ipak, najupečatljiviji utisak na mene su ostavile: njegova neizmerna ljubav, mudrost, smirenje, i sposobnost da svima koji ga napadaju prašta, nikada ne pokazujući tugu ili ljutnju; kao i njegova čvrstina, stamenost, nepokolebljivost.

Jednostavno, on je živeo obavljajući svoj zadatak, vraćajući polagano, nezaustavljivo, Crnu Goru na put svojih predaka, put istine i vere, noseći svoj krst, i učeći nas višoj slobodi...

Svestan uloge koju mu je Bog namenio i zbog čega ga je stvorio, sebe je neprestano i bezmerno davao svima nama - i dobronamernim, i onima koji to ni najmanje nisu bili. Čitav svoj pastirski život upodobio je rečima Hristovim iz Besede na gori: "Ljubite neprijatelje svoje, dobro tvorite onima koji vas mrze. Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se za one koji vas vređaju." Jer, u toj besedi je rečeno i ono: "Blaženi ste kad vas ljudi omrznu i kada vas odbace i osramote, i razglase ime vaše kao zlo zbog Sina Čovečjega." Zaista su se ove Gospodnje reči u potpunosti ostvarile na našem voljenom mitropolitu.

- A, vrijeme - "majstorsko rešeto", tek će pokazati ko je to bio među nama, i ko se borio za naše spasenje - uveren je Perunović.

- Kao i svi oni koji su ga bolje poznavali i bili sa njim u kontaktu, siguran sam da će ući u krug naših svetitelja u Carstvu nebeskom, i nastaviti da se moli za sve nas i naše spasenje!