AMFILOHIJEVA POBEDA NAD MILOM! LITIJAMA PROTIV DPS REŽIMA: Godina koja je nakon tri decenije oslobodila Crnu Goru tiranije!
IZVOR: Republika - 01.01.2021 | 14:45
Crna Gora jedna je od retkih država u kojima pandemija koronavirusa nije bila “najvrelija” tema u protekloj godini.
Foto: Tanjug
Nakon što je u decembru 2019. usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, 31. dana u tom mesecu počele su masovne litije u znak odbrane Srpske pravoslavne crkve i generalno srpskog naroda u ovoj zemlji.
Nepune dve nedelje kasnije, 12. januara 2020, vladika Joanikije poručio je da je spreman da sa narodom brani svetinje u Crnoj Gori. Istog dana je održana jedanaesta, i po nekim procenama najmasovnija, litija. Reke ljudi su “tekle” crnogorskim gradovima i građani su na taj način još jednom pokazali svoje neslaganje sa spornim zakonom.
Nakon tri dana održana je druga velika litija kad su se širom Crne Gore okupili vernici i građani drugih veroispovesti. Desetine hiljada ljudi molitvom su pokazali otpor namerama crnogorskih vlasti. Meštani sela Polica, nadomak Berana, krenuli su peške na litiju u tom gradu, i na taj način pokazali svoju odlučnost i istrajnost. Više od 10.000 Beranaca učestvovalo je u litiji koju je gradskim ulicama predvodio vladika Joanikije. Poruka okupljenih bila je jasna:
- Ne damo svetinje!
Vrhunac večeri bio je trenutak kad je dečak uzeo gusle i počeo da daje ton sveopštem nadpevavanju.
Pretnje građanskim ratom raspopa Miraša na hrvatskoj televiziji
Foto: youtube.com/ Atlas TV Montenegro
Samozvani mitropolit nekanonske takozvane “Crnogorske pravoslavne crkve” Miraš Dedeić gostovao je 17. januara na lokalnoj zagrebačkoj televiziji Z1. On je tom prilikom izjavio da “događaji na ulicama Crne Gore nemaju veze sa Zakonom o slobodi veroispovesti već je namera da se sruši vlast i da se država preda Srbiji i SPC”. Dedeić je pretio da će u slučaju izmene tog zakona doći do građanskog rata.
Ovakve teorije mu nisu bile dovoljne, pa je svoje gostovanje iskoristio i za lažiranje istorije. Naime, raspop je izneo tvrdnje da su “Srbi u periodu od 1918. do 1920. godine ubijali sve što je crnogorsko”, i na taj način počinili “možda čak i veći genocid od onog u Srebrenici”.
Povratak Mila Đukanovića iz Majamija i početak masovnijih litija
Foto: Tanjug/D. ANIČIĆ
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je 19. januara da neće povući Zakon o slobodi veroispovesti i istakao da masovne proteste koji su zbog njega nastali vidi kao političke u suštini, ali “obučene” u crkveno ruho sa naglašenim prosrpskim predznakom.
Istog dana veliki broj ljudi okupio se na ušću Ribnice u Moraču, u Podgorici, gde se plivalo za časni krst. Podgoričani su skandirali “Kosovo je Srbija”, a mitropolit Amiflohije je poručio da su Morača i Ribnica tog dana postale nova reka Jordan.
- Zakon o slobodi veroispovesti je stid i sram Crne Gore – rekao je on.
Litije su tog dana ponovo organizovane širom zemlje, u Nikšiću je učestvovalo oko deset hiljada ljudi, a u proslavljanju velikog praznika Krštenja Gospodnjeg učestvovalo je gotovo celo Berane.
Do kraja ovog meseca održano je još nekoliko masovnih litija, a 31. januara došlo je do hapšenja velikog broja opozicionara u Crnoj Gori. Poslanik Demokratskog fronta Milan Knežević potvrdio je tad da su uhapšeni članovi ove stranke u Zeti. Policija je saopštila da je u službene prostorije Centra bezbednosti Podgorice dovedeno 16 lica, među kojima je bila i Kneževićeva majka Ratka. Istog dana, odmah nakon sletanja na aerodrom u Podgorici, uhapšen je i lider Prave Crne Gore Marko Milačić. Ovo se dogodilo nakon što je nekoliko dana boravio u Beogradu i gostovao u emisijama srpskih medija i nakon što se dan pre hapšenja sastao sa tadašnjim patrijarhom SPC Irinejom.
“Grafitni rat” u Crnoj Gori
Foto: Privatna arhiva
U jutarnjim časovima 21. januara srpska trobojka je osvanula širom Crne Gore. Sve je počelo kada je grupa momaka u podgoričkom naselju Donja Gorica naslikala ovu zastavu. Ovaj gest isprovocirao je nadležne organe i mladići su ubrzo privedeni u policiju na razgovor, a trobojka je prefarbana. Ovaj događaj pokrenuo je opšti nenasilni bunt kod građana, a posebno kod mladih, pa su srpske zastave počele da “niču” širom države.
Ovu pojavu mnogi su nazvali “Grafitna revolucija”.
Epidemija koronavirusa u Crnoj Gori i dvomesečna pauza litija
Litije su nastavljene tokom februara i prve polovine marta, a nakon pojave prvih slučajeva koronavirusa u Crnoj Gori, zabranjena su sva okupljanja.
Nastavak litija u maju
Foto: ST/D. KADIĆ
Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije najavio je 9. maja da će za Dan svetog Vasilija Ostroškog služiti liturgiju u manastiru Ostrog. Ocenio je da je sveti Vasilije “najbolja vakcina protiv mnogih korona”.
Prilikom službe 12. maja, Amfilohije je poželeo da se iscele svi virusi, a posebno “virus bratomržnje i bratskih nesreća. Mitropolit je posebnu radost izrazio zbog velikog broja mladih koji su došli u Ostrog.
Uveče je Srpska pravoslavna crkva, povodom Zakona o slobodi veroispovesti, organizovala litiju u Nikšiću, i njoj su prisustvovali brojni vernici. Direktor crnogorske policije Veselin Veljović upozorio je da je tim skupom prekršena naredba o zabrani okupljanja i da će organizatori biti procesuirani. Episkom budimljansko-nikšički Joanikije i sveštenik Ostoja Knežević uhapšeni su oko ponoći, a par sati kasnije su odvedeni u Osnovno tužilaštvo u Nikšiću. Pored njih dvojice, uhapšeno je još šest sveštenika: Danilo Zirojević, Željko Rojević, Mirko Vukotić, Vasilije Brborić, Dragan Krušić i Nikola Marojević. Njima je tom prilikom određeno zadržavanje do 72 sata.
Ovim povodom su. zajedničkim saopštenjem, reagovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pokojni patrijarh Irinej.
- Patrijarh srpski G. Irinej je podsetio da je kulminacija neprijateljskog odnosa države Crne Gore prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi započela usvajanjem kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti uz grubo ignorisanje zahteva SPC za ravnopravnim položajem u odnosu na sve druge crkve i verske zajednice i zaštitu prava koja naša crkva poseduje vekovima. Činjenica da je zakon usvojen uz veliko negodovanje našeg naroda krajem prošle i početkom ove godine, a da se sada hapse i u pritvoru zadržavaju episkop i sveštenici, samo je dokaz da crnogorska država sprovodi progon Srpske pravoslavne crkve - naveli su u zajedničkom saopštenju.
Episkop i sveštenici pušteni su na slobodu u noći između 15. i 16. maja. Obraćajući se građanima koji su ga čekali ispred tužilaštva u Nikšiću, vladika im je poručio da ih čeka duga borba u odbrani svetinja.
Velike litije u junu
Foto: E stock
Vernici su se 14. juna okupili ispred hrama Svetog Simeona Mirotočivog, a potom uputili ka tri kilometra udaljenom manastiru Đurđevi stupovi. Istog dana litija u Nikšiću je otkazana jer navodno nisu ispunjeni zakonski uslovi od strane opštinskih vlasti, iako je policija dala odobrenje.
- Pripadnici crnogorske policije su 14. juna uveče bili u stanju totalne pripravnosti u svim gradovima Crne Gore - rekao je tad dobro obavešteni izvor.
Izvor je dodao da su “svi policajci dobili rešenja o prekidu bolovanja, godišnjih odmora i slobodnih dana i raspoređeni su na terenu”. Na ulicama više gradova Crne Gore su se tog dana, nakon pauze od tri meseca, održale litije povodom spornog zakona. Tamo gde litije nisu na vreme prijavljene i samim tim nisu dobile odobrenje policije, služeni su samo molebani u hramu.
Hapšenje Marka Carevića
Foto: e-stock/P. JOVANOVIĆ
U ranim jutarnjim časovima 17. juna policija je sa desetak kombija opkolila zgradu Opštine u Budvi i tom prilikom su uhapšeni Marko Carević, gradonačelnik te opštine i predsednik Skupštine opštine Krsto Radović. Takođe, uhapšeni su i sekretar za investicije Mladen Mikijelj, kao i sin i brat Marka Carevića. Kako su mediji javljali, policija je upotrebila hemijska sredstva, a polomljena su stakla na zgradi Opštine.
Svi uhapšeni, osim sina Marka Carevića koji je navodno napao službeno lice, pušteni su ubrzo na slobodu. Carević je nakon toga rekao da su “oslobođeni krivičnih odgovornosti”.
Kulminacija nereda u Budvi, Podgorici i Nikšiću 24. juna
Foto: Tanjug/AP
Tokom večernjih sati 24. juna u Nikšiću je izbio opšti haos. Policija je, u nameri da razbije proteste, udarila i na decu, kao i na ljude u invalidskim kolicima. Na demonstrante je ispaljen suzavac, a oni su odgovorili kamenicama. Povod za ovaj događaj bila su dešavanja u Budvi ranije tog dana. Naime, policija je uhapsila Carevića i još par opozicionih odbornika, što je primoralo građane da opkole stanicu. Policija je upotrebila suzavac kako bi rasterala okupljene. Tokom nereda u Budvi tog dana je uhapšeno 17 ljudi.
Ovi događaji su, pored Nikšića, izazvali revolt u brojnim crnogorskim gradovima, a građani su čak u večernjim satima blokirali magistralu Berane-Bijelo Polje.
Carević i ostali uhapšeni su pušteni na slobodu tog dana uveče.
Raspisivanje izbora u Crnoj Gori
Crnogorski predsednik Milo Đukanović raspisao je 20. juna parlamentarne i lokalne izbore za 30. avgust 2020. Prema njegovom kabinetu, Đukanović je odluku doneo nakon konsultacija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka i kolacija koji su se odazvali njegovom pozivu da odrede datum održavanja parlamentarnih izbora.
Milova prljava kampanja
Foto: Tanjug
Tokom predizborne kampanje DPS, preciznije Milo Đukanović, je koristio razne prljave trikove kako bi sebi obezbedio pobedu.
Koalicija "Za budućnost Crne Gore" došla je do spiska velikog broja ljudi koji su upisani u biračkim spiskovima u regionu, a glasaju u Crnoj Gori.
Naime, prilikom upoređivanja DF je uočio najmanje 4.000 duplo upisanih birača. Prema nekim nezvaničnim tumačenjima, granice su otvorene uprkos i dalje nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji u regionu baš da bi dupli glasači mogli da dođu i obave "građansku dužnost".
- Među tim duplo upisanim biračima s Kosova ima i javnih funkcionera i političara. Sada nam je jasno zašto u Crnu Goru s ovog područja može da se uđe sa tzv. brzim testom na koronavirus iako je u južnoj srpskoj pokrajini najveći procenat obolelih od korone, ali i najveći procenat preminulih u odnosu na ostatak Srbije - rekao je tad član koalicije Koča Đurišić.
Ovo Đukanoviću nije bilo dovoljno, pa je pokušao i psihološkim trikovima sebi da obezbedi glasove. On je 24. avgusta poručio da “oni koji potenciraju svoju pripadnost drugoj državi treba da se zamisle, da im je jedini pametan izbor da se vrate Crnoj Gori, jer ih u toj drugoj državi uopšte ne cene, već ih gledaju kao krpu”.
Ðukanović je u intervjuu Televiziji Nikšić rekao da oni treba da pomognu vlasti u Crnoj Gori da, kako je naveo, zajedno razvijaju “državni dom”.
- Setimo se da je uvek vododelnica bila između onih koji su suštinski patriote, slobodari, antifašisti i onih drugih, koji su zastupali suprotna stanovišta, ali uvek sa pozicije da služe nekom drugom, protiv Crne Gore. To je, nažalost, zla kob Crne Gore kroz istoriju, ali moramo se uhvatiti u koštac sa tim, ne smemo se pomiriti da je to trajna sudbina Crne Gore - kazao je Đukanović, preneo je portal RTCG.
Nakon što mu je plan sa “fantomskim glasačima” propao, našao je novu metodu krađe izbora. Na Tviteru se, uoči izbora, pojavio video-klip u kom jedan Rom poručuje da će podržati Mila koji je "dao 50 evra svim građanima i penzionerima, pa čak i njima Romima".
Dali smo lične, glasamo, dao nam je po 50 evra. Neka mu Bog pomogne i vazda sreću imao – kazao je mladić sa snimka.
Pad Demokratske partije socijalista nakon 30 godina vladavine
Foto: youtube.com/Fos media
Uprkos gorepomenutim muljažama i zastrašivanju opoziconih glasača i političara, DPS je izgubio vlast u Crnoj Gori nakon tri decenije. Na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova Demokratska partija socijalista osvojila je 35.06 odsto, odnosno 143.548 glasova, a koalicija Za budućnost Crne Gore 32.55 odsto (133.267).
Koalicija Mir je naša nacija je osvojila 12.53 odsto (51.297), Crno na bijelo 5.53 (22.649), Socijaldemokrate 4.10 (16.769), Bošnjačka stranka 3.98 (16.286), SDP - Jaka Crna Gora 3.14 (12.839), Albanska lista 1.58 (6.488), a Albanska koalicija Jednoglasno 1.14 odsto (4.675).
Hrvatska građanska inicijativa je osvojila 0.27 (1.115), a Hrvatska reformska stranka 0.13 odsto, odnosno 532 glasova, i one nisu prešle cenzus.
Glasalo je 76.65 odsto upisanih birača, odnosno njih 413.954, od čega je bilo 409.451 važećih glasačkih listića.
Jutro nakon izbora građani Crne Gore izrazili su nadu za napretkom, pomirenjem i boljitkom u državi.
NARODNA POBEDA: Usvojene izmene ZakonaSkupština Crne Gore usvojila je 29. decembra, dva i po sata posle ponoći, izmene Zakona o slobodi veroispovesti. Za usvajanje zakona glasao je 41 poslanik vladajuće većine, a opozicija nije prisustvovala sednici, nezadovoljna izmenama Zakona. Sastavni deo Zakona postala su dva amandmana GP URA, prenose Vijesti. Ministar pravde i ljudskih prava Vladimir Leposavić rekao je tokom rasprave da je rasprava o izmenama Zakona trajala 365 dana i da su građani gotovo referendumski tražili izmene. - Ovo je pobeda pravne države, ali i naroda koji je tu državu branio na ulici punih 12 meseci. Večeras je država rukama tog naroda u Skupštini i odbranjena - napisao je premijer Krivokapić tom prilikom na Tviteru. |
Smrt mitropolita Amfilohija potresla pravoslavni narod Crne Gore
Foto: e-stock/P. JOVANOVIĆ
Mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije pregledan je u cetinjskoj Opštoj bolnici "Danilo Prvi" 3. oktobra i tada je otkriveno da boluje od bronhitisa. Tri dana kasnije on se testirao na koronavirus i dobio pozitivan rezultat. Narednih par nedelja njegovo zdravstveno stanje je variralo pa se, iako je delovalo da se popravlja, krajem oktobra naglo pogoršalo. Mitropolit Amfilohije preminuo je 30. dana u tom mesecu.
- U petak 30. oktobra 2020 godine u 8:20 časova, u Kliničko Bolničkom Centru Crne Gore, posle primanja Svete Tajne Pričešća, upokojio se u Gospodu Visokopreosvećeni Arhiepiskop Cetinjski Mitropolit Crnogorsko- Primorski i Egzarh svetoga trona Pećkoga g. Amfilohije - saopštila je tada Mitropolija.
On je sahranjen prvog novembra u kripti Sabornog Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici. Pokojni patrijarh srpski Irinej je služio liturgiju i opelo. Opelu je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Formirana nova Vlada Crne Gore
Foto: facebook.com/printscreen
Nova Vlada Crne Gore izabrana je tri meseca posle parlamentarnih izbora koji su označili kraj vladavine Demokratske partije socijalista predsednika Mila Đukanovića.
Novi premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić predvodi vladu za koju je od glasao 41 poslanik, 28 je bilo protiv, a jedan poslanik uzdržan.
Krivokapić je bio na čelu liste Za budućnost Crne Gore, najjače od tri koalicije koje su zajedno osvojile tesnu većinu - 41 od 81 poslanika u parlamentu.
Jedno od glavnih polazišta nove crnogorske vlade je, kako su poručili, beskompromisna borba za zaštitu državne kase i stvaranja građanske i evropske države.
Đukanovićev predsednički mandat traje do 2023. godine.
Za razliku od prethodne, nova Vlada Crne Gore ima pet ministara i dva potpredsednika manje. Među njima su retki bili uključeni u politički život Crne Gore, što je Krivokapić istakao predstavljajući budući kabinet kao "vladu eksperata".
Krivokapićev kabinet ima samo jednog potpredsednika - Dritana Abazovića, kao i 12 ministara.
Abazović će biti zadužen za bezbednosni sektor i koordinaciju službi.