MRZIM STOPOSTOTNE CRNOGORCE! Razbijanje kolektivne amnezije, ovako je nekad govorio Milo Đukanović!

Foto: Služba za informisanje predsednika Crne Gore

Milo Đukanović

- Bestidno je, a na sreću se pokazalo i besplodno, bilo dugogodišnje plašenje crnogorskog naroda potencijalnim velikosrpskim hegemonizmom, kao negatorom crnogorske nacije i države. Na takvim, rekao bih – bolesnim halucinacijama u dobroj meri se tražio, a sve do skoro i nalazio način za održavanje na vlasti i skretanje narodne i političke pažnje sa sebe - govorio je Đukanović.

Naglašena briga za Crnu Goru dimna zavesa iza koje stoji mržnja prema Srbima

- Što se tiče straha od Srbije, time pokušava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustašoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije, politike razbratništva sa srpskim narodom. U svojoj zaslepljenosti mržnjom, oni izmišljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je naše pismo latinično, a vera nam katolička… I to sve s namerom da dokažu našu autohtonost i posebnost u odnosu na Srbe - kazao je Đukanović za nedeljnik NIN, 1990. godina i dodao:

- Naglašena briga za Crnu Goru je samo dimna zavesa iza koje se krije mržnja prema uvek ‘potencijalnom okupatoru’ – srpskom narodu“.

Crna Gora odbija da se zbog nikogovića, i crnogorskih i srbijanskih, odrekne bratstva i zajednice sa Srbijom

Pročitajte Đukanovićev govor na promotivnom skupu Koalicije „Da živimo bolje“ održanom u Beranama 25. maja 1998. godine.

- I posle svih laži i poslije svih pokušaja da je sa Dedinja unize, Crna Gora nije slabije i manje iskreno okrenuta Srbiji i zajedničkoj državi. Ona je uvek, kao i danas, umela da razlikuje i odvoji bratski srpski narod od njegovih vlastodržaca. Zato Crna Gora odbija da se zbog nikogovića, i crnogorskih i srbijanskih, odrekne bratstva i zajednice sa Srbijom. Ne mogu Crnu Goru na taj put naterati, niti iz zajedničke države sa Srbijom isterati iako im je to sada jedini, veoma perfidan cilj i interes.

Zbog vekovnih bratskih veza, zajedničke krvi u svim ratovima prolivene, zbog vekovnog sna najboljih Crnogoraca i Srbijanaca zbog izvjesno bolje zajedničke budućnosti, Crna Gora se i otvorenog srca opredelila za život u zajedničkoj državi sa Srbijom…“

A evo i kompilacije:

– Što se tiče straha od Srbije, time pokušava politički manipulisati jedan broj ljudi, nasljednika ustašoidne politike Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije, politike razbratništva sa srpskim narodom. U svojoj zaslepljenosti mržnjom, oni izmišljaju etnogenetske teorije o tome da smo iz Male Azije, pričaju kako je naše pismo latinično, a vera nam katolička… I to sve s namerom da dokažu našu autohtonost i posebnost u odnosu na Srbe. (NIN, 1990. godina)

– Na Kosovu je napadnuta Jugoslavija. Kosovo je bedem srpskog i crnogorskog naroda koje ne može pasti dok je nas i pokoljenja naših potomaka. Nebrojeno puta smo rekli: Kosovo se mora braniti svim sredstvima. (Andrijevica, 13. jul 1990.)

– Naglašena briga za Crnu Goru je samo dimna zavesa iza koje se krije mržnja prema uvek ‘potencijalnom okupatoru’ – srpskom narodu.

– Od svega najviše mrzim četnike, ustaše i stopostotne Crnogorce.

– Crna Gora je opstala kao ostrvo slobode kada su drugi bili porobljeni, pa zašto sada ne bi mogla opstati kao ostrvo komunizma.

– Šah sam omrznuo od njih i njihovog podaništva šahovnici i mladoj demokratiji tipa kalašnjikov. (3. oktobar 1991. „Pobjeda“)

– Nametnuti rat ćemo dobiti, baš kao što… baš kao što smo takve protivnike kakvi su oni, pobeđivali tokom čitave naše istorije. Samo, ovoga puta ćemo ih pobediti, i završiti zajednički život sa njima, nadam se, za sva vremena. Pri tome, Boka će ostati tamo gde joj je i mesto – u sastavu Republike Crne Gore, a nadam se da će se u toj deobi, i formiranjem nove državne zajednice u kojoj ćemo živeti, i granica sa Hrvatskom povući mnogo prirodnije i logičnije, nego su to uradili priučeni boljševički kar… kartografi, čiji je, izgleda, jedini cilj bio da nad Crnom Gorom, u delu luke kotorske ostave…

– Pohod na Dubrovnik je svrsishodan i svako suprotno stanovište je izdajničko (Pobjeda, 22. oktobar 1991)

– Ne može se mahati s grančicama mira dok se srpski narod po Hrvatskoj kolje, masakrira, siluje, dok im se pale kuće i uništavaju imanja samo zato što su Srbi. Rat se ne dobija dezerterstvom već mobilizacijom.

– Hrvatska vlast je po svaku cenu želela rat – i ima ga.

Foto: Tanjug/AP

Milo Đukanović

– Sve opozicione separatističke stranke u Crnoj Gori govore da smo vodili besmisleni rat, a ni jedna za to nema argumente. A argumenat je da nam je rat bio nametnut, bili smo napadnuti od strane hrvatske vojske.

– Milošević je nešto najbolje što se moglo desiti Jugoslaviji u ovom trenutku, kada povampirene fašističke snage u Hrvatskoj i Sloveniji pokušavaju da unište sve ono što je stvoreno od 1945. godine do sada. Ponosan sam da u ovim istorijskim trenucima mogu da budem rame uz rame sa njim u odbrani tekovina revolucije.

– Svaki pametan Crnogorac i svaki pošten čovek u ovoj zemlji sa prezirom pominje ime izdajnika Jevreme Brkovića, koji je iz lične sujete izdao svoj narod i sada daje antijugoslovenske izjave po Zagrebu, dok ustaše, ponovo kao 1941. godine, krvave svoje kame na nemoćnim srpskim civilima„

– …nijedan zakon ne sme biti smetnja poslu koji je u interesu Crne Gore. ( kada je sa gazda Jezdom sklopio ugovor oko zakupa Svetog Stefana)

– Ponosni smo na srpsko porijeklo i crnogorsku državnost, na slavnu istoriju srpskog naroda. Zato i verujemo u zajedničku budućnost i prosperitet”

– Poručujem Liberalnom savezu i nekim drugim manje uticajnim partijama koje se vrlo zalažu za otcepljenje da su osvojili 12-13 odsto biračkog tela, pa im se upravo toliko i poklanja pažnje.

– Zajednička država ima slobodarski i antifašistički karakter zato što njihove vladajuće partije baštine četvrti, sedmi i trinaesti jul.

– Zajednički imenitelj partija koje okuplja Savez reformskih snaga je srbofobija i antikomunizam.

– Politiku agresivnog antikomunizma i gotovo patološke srbofobije nudi Savez reformskih snaga Jugoslavije. Iza neveštih reformskih maski, lako je prepoznati protagoniste bivše, od naroda odbačene politike, nekoliko mladih, nezadovoljnih vlastohljebnika, šačicu crnogorskih nacionalista, šačicu suludih islamskih fundamentalista i albanskih separatista, koji svom narodu nude mržnju.

- Mi smo već istanjili avnojevske granice između Crne Gore i Hercegovine, odnosno između istočne Bosne i Crne Gore. Dosta je srpski narod robovao bratstvu i jedinstvu, avnojevskoj, Titovoj Jugoslaviji, pa, čak, i zamislima Aleksandra Karađorđevića da popravi Jugoslaviju.

– Zbog vekovnih bratskih veza. Zajedničke krvi u svim ratovima prolivene, zbog vekovnog sna najboljih Crnogoraca i Srbijanaca, zbog izvesno bolje zajedničke budućnosti, Crna Gora se i otvorenog srca opredelila za život u zajedničkoj državi sa Srbijom.

– Naša je primarna ideja da svoje ovakve ambiciozne planove realizujemo kroz našu zajedničku državu Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja predstavlja i naš svestan izbor i naš strateski interes. Mislimo da je lakše i bezbolnije, posebno na Balkanu, menjati promašenu politiku i njene aktere, nego granice“

– Crna Gora nije Slovenija, ona je sastavni deo Jugoslavije i to želi i da ostane...