OBJAVLJENA KARTA NAJZELENIJIH DRŽAVA SVETA! Na njoj se nalazi i jedna zemlja iz regiona! IPAK, POLAKO GUBI TRKU SA BOGATIMA!

Foto: Ministarstvo za zaštitu životne sredine

Prema analizi objavljenoj na stranici "Visualise Capitalist", Hrvatska se našla među 40 najzelenijih zemalja sveta na listi na kojoj dominiraju zemlje EU. No, s druge strane, kada se gledaju države EU, našla se na samom začelju, uglavnom u društvu bivših socijalističkih zemalja kao što su Poljska, Litvanija, Letonija, Mađarska i Rumunija.

Popis najboljih predvodi Danska koja je ujedno i svetski predvodnik u smanjivanju negativnog uticaja na klimatske promene. Slede ju Luksemburg, Švajcarska, Velika Britanija i Francuska. Švedska je osma kada se gledaju svi činioci indeksa zajedno, no prva je prema preradi otpada i recikliranju.

Foto: printskrin

Finska, koja je ukupno sedma, plasirala se u sam vrh po tretiranju otpadnih voda, zajedno s Holandijom, Švedskom i Singapurom. Španija je 14. ukupno, ali je osma po očuvanju bioraznolikosti i staništa. Velika Britanija je druga nakon Danske po smanjenju emisija CO2.

U društvu najzelenijih iz ostalih krajeva sveta našli su se još i Japan na 12. mestu, Australija na 13., Novi Zeland na 19., Kanada na 20., SAD na 24. i Južna Koreja na 28.

 

Što znači da je neka zemlja zelena? Indeks EPI razvilo je američki univerzitet "Jejl", a meri 32 činioca među kojima su najvažniji klimatske promene, bioraznolikost, kvaliteta vazduha i kvalitet voda. Svaki pokazatelj uspešnosti s visokim EPI-jem, poput "zaštite okoline", podeljen je u pododeljke. Nacije se ocenjuju u svakom podsektoru na skali do 100. Različiti sektori nose različit udeo u ukupnom indeksu. Primera radi, vitalnost ekosastava čini 60% EPI-ja, klimatske promene čine 24%, a smanjenje emisija CO2 čini 13.2%.

 

Zemlje na vodećim pozicijama uglavnom su uravnotežene i podjednako dobre u većem broju činioca, dok su među slabije rangiranima razlike veće.  Primera radi, Singapur je svetski predvodnik u održivom ribarstvu, no budući da nije podjednako dobar u drugim stvarima, završio je na 39. mestu. Kina je predvodnica u zameni automobila na fosilna goriva električnim, no zbog drugih lošijih ocena nije se našla ni među prvih 40. SAD je šesti u poljoprivrednoj održivosti, no 24. je ukupno.

Vodeće zemlje u kontekstu klimatskih promena su Danska, Velika Britanija, Rumunija, Francuska i Švajcarska.

Vodeće po kvaliteti vazduha su Finska, Austrija, Švedska, Island i Norveška.

Zanimljivo je da čak 30 zemalja ima ocenu 100 u održivom ribarstvu, što pokazuje da ima puno zemalja kojima je to pitanje prioritet.

Najzelenije uglavnom su i najbogatije

Prema Svetskoj banci, prvih 40 najzelenijih zemalja ujedno su i zemlje koje spadaju u kategoriju onih s visokim dohotkom.

Foto: pixabay.com

Ključni razlog zašto su bogatije nacije rangirane bolje su visoki troškovi infrastrukture potrebni da bi zemlja bila zelena. Sve, od smanjenja onečišćenja vazduha i prerade vode, preko nadzora nad opasnim otpadom do ublažavanja krize javnog zdravstva, je skupo (prečistači vazduha i vode ili sistema za recikliranje otpada), no istovremeno ima ogroman potencijalni uticaj na građane.

Najzelenije zemlje sveta, poput Norveške, Švajcarske, Islanda, Danske i Švedske, ujedno imaju i velik BDP. Danska ima BDP od 60.170 USD po glavi stanovnika. Očekivano, korelacija, mada je visoka, nije potpuno uniformna. Tako, primera radi, SAD ima viši BDP (65.298 USD) od celog niza zemalja koje su po EPI-ju bolje pozicionirane.

Hrvatska ima BDP od 14.936 USD po glavi stanovnika, po čemu je vrlo blizu zemljama koje su slično rangirane po EPI-ju. Poljska ima BDP od 15.693 USD, Litvanija 19.602, Letonija 17.829, Mađarska 16.732,  a Rumunija 12.920.

Slovenija, koja ima BDP od 25.946 USD, na 18. je mestu u svetu po EPI-ju.

Na samom začelju liste nalaze se siromašne zemlje poput Liberije, koja je završila na posljednjem, 180. mestu, Mjanmara, Afganistana, Sijera Leonea, Obale Bjelokosti, Gvineje, Madagaskara i Čada.

Iz svega navedenog može se zaključiti da je privredni razvoj i garancija blagostanja i održivosti u ekološkom smislu.