KOLINDA PREUZIMA NATO?! Bivša hrvatska predsednica bi da vodi Savez, a JAKE veze u SAD bi to mogle i da joj omoguće!
IZVOR: Republika - 21.07.2021 | 08:28
U sedištu NATO počele su formalne rasprave o nasledniku generalnog sekretara koji bi trebalo da bude predstavljen na samitu čelnika Severnoatlantske alijanse u Madridu krajem proleća ili početkom leta sledeće godine.
Foto: Tanjug/AP/pixabay.com
Neki funkcioneri, diplomate i analitičari kažu da je nakon 72 godine krajnje vreme da NATO imenuje prvu ženu na čelnu civilnu poziciju. Drugi kažu da bi, s obzirom na nastavak sučeljavanja s Rusijom, odabir nekoga iz Istočne Evrope poslao važan signal Moskvi.
Kad se spoje ova dva imperativa, na vrhu liste kandidatkinja pojavljuju se tri imena: bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, bivša litvanska predsednica Dalija Gribauskajte i aktuelna estonska predsednica Kersti Kaljulaid.
OZBILJNA BIOGRAFIJA
Kolinda Grabar Kitarović, koja je bila prva hrvatska predsednica u razdoblju od 2015. do 2020. godine, u prednosti je utoliko što je već radila u sedištu NATO kao pomoćnica generalnog sekretara za javnu diplomatiju od 2011. do 2014. I u tom je poslu bila prva žena. Grabar Kitarovićeva može se pohvaliti jednim od najimpresivnijih biografija među potencijalnim budućim šefovima NATO, radeći, u isto vreme, kao ministarka za Evropu i ministarka spoljnih poslova. Imala je snažnu ulogu u uspešnim prijavama Hrvatske za članstvo u EU i NATO. Takođe je obavljala dužnost ambasadorke Hrvatske u SAD od 2008. do 2011. godine, što znači da ima snažne veze u Vašingtonu, koje će imati presudnu reč u odluci o novom šefu NATO.
OSTALI PRETENDENTI
Sklonost ka bivšim nacionalnim čelnicima dovela je do poslednjih nagađanja o bivšoj britanskoj premijerki Terezi Mej kao potencijalnoj kandidatkinji. Mark Sedvil, koji je bio sekretar britanske vlade i savetnik za nacionalnu bezbednost, takođe je proglašen potencijalnim britanskim kandidatom za NATO. Diplomate su naglasile da će se kvalifikacije smatrati daleko važnijima od nacionalnosti, s posebnom naglaskom na veštine vođenja, upravljanja i komunikacije. To bi moglo isključiti Mejovu, čije su upravljačke i komunikacione veštine tokom procesa Bregzita bile kritikovane u Velikoj Britaniji. Dok Sedvil nikada nije bio ministar spoljnih poslova ili ministar odbrane, što su dva mesta koja se smatraju minimalnim uslovom za bilo kog šefa NATO.
RIM TRAŽI MESTO
Neke zemlje u EU, posebno Italija, veruju da je došao red na njih kad je reč o poziciji šefa NATO. Federika Mogerini, bivša italijanska ministarka spoljnih poslova i bivša šefica spoljne politike EU, već je izrazila interes, ali diplomate kažu da ona neće imati podršku Vašingtona i da je Enriko Leta, koji je bio italijanski premijer od aprila 2013. do februara 2014. godine, prihvatljiviji kandidat.
IMENA U IGRI
Ostali zapadnoevropski funkcioneri spominju još holandskog premijera Marka Rutea, koji sada radi na formiranju nove vladine koalicije, kao i belgijsku ministarku spoljnih poslova Sofi Vilmes. Neki analitičari kažu da bi se izbor žene s Baltika, posebno Gribauskajteove iz Litvanije, mogao smatrati previše neprijateljskim prema Moskvi u vreme kad predsednik SAD Džo Bajden pokušava da stabilizuje odnose između Rusije i Zapada, navodi Objektiv.